NEDELJNIK

STO NAM TO RADE?

Igra se velika partija ajnca nad nasim glavama. Najjaca svetska postava vuce poslednje karte, a ulog je - baciti ili ne baciti nesto bombi po nasim glavama.

Umesao se u "poslednjem deljenju" i Ricard Holbruk (covek s reputacijom Boze Puba) koji je svojevremeno uspeo da isposluje igru "tomahavka" i pristojnu NATO-vezbicu bombardovanja po glavama bosanskih Srba. Slobodan Milosevic, opet domacin partije, docekao ga je sa strasnim grcem na licu. Kao kad, malom decaku, klipan iz komsiluka otme vise klikera nego sto je ovaj mogao i u snu usniti. Takvog Milosevica nismo videli jos od preddejtonskih beogradskih razgovora.

U strahu da, posle karte koju mora da povuce, "ne ostane tropa", crnogorski predsednik Milo Djukanovic - koji jos nije igrao u ovakvom sastavu i ovako jaku partiju - prevazisao je sebe. U jednom danu (4.10) dva puta je rekao odlucno: Ne! Prvo na Vrhovnom savetu odbrane (sa Slobom i Momirom) medjunarodnoj zajednici je porucio da cemo "u slucaju napada zemlju braniti svim sredstvima". Onda je odjurio na svoju televiziju i hrabro odrzao (sad vec toliko puta ponavljano) predavanje o losem Milosevicu i svom - cojstvu. Valja priznati da je "mali iz Podgorice" tu zaista pokazao da je momak izuzetnog kucnog vaspitanja. Eto, neprijatno mu da kaze starijem coveku (S. Milosevicu) da "drzavni vrh SRJ, izgleda, hoce da Srbi i Crnogorci, da jugoslovenski gradjani, plate svojim glavama, da bi ta vlast imala alibi".

Lepo receno. Ali, to nije bilo sve. Tu je i njegosevsko slobodarsko obecanje: "Kad bi Jugoslaviji danas prijetila ekspanzionisticka intervencija spolja, sracunata na ugrozavanje njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta, drzavni organi i rukovodstvo Crne Gore, sa mnom na celu, bili bi u prvom redu za odbranu zemlje." Bombardovanjem se, poznato je to od davnina (a posebno od 6. aprila 1941) integritet jedne zemlje cementira, te takav jedan akt umna coveka i drzavnika-vizionara nece "navuci" u prvi red. I sta god sad nesrecnom gradjaninu SRJ palo na pamet o Milu Djukanovicu, mora se priznati da je ovakvo misljenje apsolutno originalno. Toga se zaista jos niko nije setio.

Vekovni prijatelji Rusi, recimo, tvrde da bi bombardovanje moglo da znaci "obnovu hladnog rata". Kinezi, eto, odbijaju da su bombe "politicko sredstvo". Onda je i Japan najavio da odustaje od zluradog udaranja u ratne bubnjeve sa Robinom Kukom i Samjuelom Bergerom.

A americki predsednik Bil Klinton vise se i ne trudi da pokaze kako ga zanimaju detalji sta bi to Srbi stvarno morali da ispune iz "rezolucije Saveta bezbednosti" pa da im pripravni NATO "ne pusti malo krvi". Iako danima niko nije javljao o sukobima na Kosovu, on ce bombardovati "ako Milosevic ne obustavi ofanzivu na Kosovu".

Ali, da se razumemo, nije ovo humoreska niti americki predsednik prica "da mu prodje vreme". Da je njega zaista interesovalo "stanje sa ofanzivom" mogao je pozvati Ricarda Holbruka, koji je bas tog dana razgovarao s Rugovom i, kao, bio potresen kad je video srusene kuce. Mora da mu je to prvi put. Kao bivsi reporter, a i sa velikim iskustvom u ovom regionu, Holbruk je mogao i svog predsednika izvestiti da se te kuce, uglavnom, ne daju obnoviti "tomahavcima" i "tornadima". Medjutim, "stanje na Kosovu" u ovoj fazi ove partije (ajnca) nije najvaznije.

Da nije strasno, stvarno i nad nasim glavama, mogli bismo i mi "kao sav normalan (i bezosecajan) svet" ovo gledati kao eksperimentalni satiricno-politicki komad. Medjutim, radi uverljivosti, ovde se radi o pravim bombama i tu mrtvi na kraju predstave ne izlaze pred odusevljenu publiku "na bis". Tako nama i nije nikakva uteha sto ova partija ciji je ulog "jedno lepo bombardovanje", mnogima sirom sveta dobro dodje. Domacim politicarima (sto rece Djukanovic) "za alibi". Evropljanima, da i oni jednom konacno pokazu slogu i cvrstinu. Americkom predsedniku je lepo leglo da sa mucnih "teorijskih rasprava" je li fellatio preljuba ili ne - predje na rad na "uspostavljanju novog svetskog poretka" u kome bi on za SAD izborio ulogu Rimskog carstva, a Vasingtonu status "Petog Rima". A i Rusima se ukazala sansa da svom do bola unizenom, i do gladi doteranom, narodu pokazu kako je on i dalje - nesto. Dugo, dugo jednom ruskom lideru nije ni na pamet pala rec: "Veto!" A otkako je zemlja usla u tranziciju valjda se ni oko dobrog gutljaja votke nisu mogli sloziti Duma, Jeljcin, ministar inostranih poslova, ministar vojni i prevareni general Lebed.

Lep dogadjaj ispade ova "kosovska drama". Samo se jos ne vide posledice. Oni koji su ovo prosli, bosanski Srbi, ovih dana posto digose ruke od mitske price o Kosovu "kolevci srpskog naroda", nalaze da stvar moze ispasti mnogo ozbiljnija. "Jedno lepo bombardovanje" bi se moglo pretvoriti u direktnu reviziju Dejtonskog sporazuma. Spoljnim udarom na SRJ mogla bi se ozbiljno narusiti vojna ravnoteza koja je zapisana u tom, jednom od kljucnih medjunarodnih dokumenata poslednje decenije XX veka. A nivelacija vojnih efektiva za SRJ, Hrvatsku i oba entiteta je vce obavljena. Mozda se Amerikanci i Zapadna Evropa toga jos nisu setili? Ili, mozda bas jesu? A to, iskustvo nas uci, i ne mora da izadje na dobro.

Slobodan Reljic