JUNACI NASEG DOBA

OSTAJEMO MIRNI

Nacelnik Generalstaba VJ Momcilo Perisic: "Delicemo sudbinu naroda"

Kad Amerikanci gadjaju vojne ciljeve, treba bezati od bolnica i skola. Takvo je iskustvo iz Bagdada. "Tomahavk" poseduje sposobnost da promasi, u borbi za pravedniji i humaniji svet, i da zaluta medju civile. Posle se Amerikanci mnogo izvinjavaju.

Ljudski je, kazu, gresiti...

Prema jednom teoreticaru(ki), za sve je kriv 20. vek, jer je predugo trajao. Da je bio dve-tri decenije kraci, smatra taj teoreticar(ka), ne bi pao Berlinski zid i Srbima bi bilo lakse; ovako su Srbi usamljeni medju vihorove, poslednji levicari lenjinskoga soja, predzidje komunizma pred trulim kapitalizmom, ostavljeni od svih, osim od Belorusije.

I Moskva se dobro drzi, samo je s vremena na vreme ambivalentna, no Srbi ostaju moskvocentricni. Ukoliko NATO primeni silu u Srbiji i Jugoslaviji, porucuje Moskva, pocinje novi hladni rat, sto bi Srbima, kao povodu, obezbedilo mesto u svetskoj istoriji. Nebo je, u svakom slucaju, njihovo. Rusi su opomenuli MIlosevica da je stvar ozbiljna, ali je Drzavna televizija to precutala, da ne bi panicila. S druge strane, Milosevic je primio decu iz zemalja u tranziciji, u okviru manifestacije "Radost Evrope", i pozeleo im da zive u miru.

Narodu se nije obratio, jer za to jos nema valjanih razloga.

Medjunarodna zajednica ne poseduje nikakav medjunarodni razlog da vojno intervenise u Jugoslaviji, ali logika je jedno, a sila drugo. Srbima je dovoljna kazna i rezim koji su izabrali (ili im se nametnuo), "tomahavci" bi bili kazna na kaznu! U sumracnoj civilizaciji sve je moguce.

Ko zna sta je Klinton obecao Moniki...

Vreme je, dakle, za trezvenost, a trezvenih je medju Srbima malo. Drzim da je jedan od takvih, doduse retkih, nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije, general-pukovnik Momcilo Perisic, i to daje izvesnu nadu. Perisicu je, koliko znam, jasno da se ne moze protiv celog sveta; valja u to ubediti i politicare, sto je mukotrpan, nevojnicki posao.

Perisic je vojnik od karijere. Rodjen je 1944. godine u Kostunicima iznad Gornjeg Milanovca. Iz Kostunica su Momcilo Perisic, Vojislav Kostunica i majka vojvode Misica. To je valjda simbolika...

General je zavrsio srednju ekonomsku skolu u Cacku, potom Vojnu akademiju kopnene vojske - artiljerijski rod, Komandno-stabnu akademiju i Skolu nacionalne odbrane, a uz to je diplomirao i psihologiju. Imao je petnaest premestaja u sluzbi: komandant Artiljerijskog skolskog centra u Zadru, komandant Bileckog korpusa, nacelnik odeljenja u komandi Trece armije u Nisu i nacelnik Generalstaba VJ od 1993. godine. Ozenjen je, ima dva sina.

U ratu na prostorima prethodne Jugoslavije drzao se vojnicki, prijatelji kazu casno, dok ga Zene u crnom i hrvatske vlasti tretiraju, zbog robusne odbrane Mostara, kao agresivnog militaristu. Hrvati su ga u odsustvu osudili na dvadeset godina zatvora. Perisic na to odgovara: "Nikoga nisam ubio, pod mojom komandom nije gadjan nijedan civilni cilj, a sto se tice vojnih, sasvim je prirodno da sam ih unistavao."

Savest mu je, veli, potpuno cista jer je bio legalni vojnik u legalnoj drzavi.

Dva meseca je sa pet stotina ljudi sprecavao osam hiljada hrvatskih gardista da udju u Mostar.

Vojnicki strog prema sebi, ocekuje samodisciplinu i od drugih, a voleo bi da je vise reda i u drzavi. Jednom je izjavio: "Vojska Jugoslavije je nesrecna sto se nasa zemlja nalazi u ovako teskoj ekonomskoj situaciji, ali je srecna sto deli sudbinu sa svojim narodom. Rezignirani smo i ljuti sto poneka institucija zivi iznad mogucnosti naseg naroda, ali se nadamo da ce se tome vrlo brzo stati na kraj i da ce se preduzeti mere protiv sive ekonomije i sverca".

General Perisic poneo je nesto gorcine iz ratnih godina: "Mnogi paravojnici prezentirali su sebe kao heroje, ali oni su bili daleko od linije fronta. Uspeli smo i da preko vojnog vrha i komandanata, njihovim stavom i delom, ne obezvredjujemo izuzetno zalaganje ljudi kojima komandujemo i da Vojska Jugoslavije bude faktor stabilnosti i jedinstva nase drzave, kojoj je jedina uloga da brani drzavu da bi odbranila narod".

Nacelnik Generalstaba protivi se svakoj partijnosti u oruzanim snagama; drzi se, pretpostavljam, primera svojih slavnih prethodnika i zemljaka koji su odlucno odbijali da budu politicki pioni ostrascenih lidera i privilegovanih grupa, u borbi za vlast i privilegije. Porucio je: "Mozete o meni kao o Momcilu Perisicu, kao o pojedincu, da pisete sto god hocete, na to sam navikao, ali vas molim, ne dirajte instituciju kojoj sam na celu, Vojsku Jugoslavije. Nije moje da budem politicar i glasnogovornik, da okupljam narod i drzim govore, jer verujem da ce narod prepoznati ko radi iskreno i casno. Vojska Jugoslavije je jedina institucija koja je sprecila da se u ovoj zemlji ponovi Albanija i zbog toga ne dozvoljavam da se njena uloga na bilo koji nacin devalvira..."

Jednom se Perisic ipak upustio u politicku procenu, i izgleda da je bio u pravu: "Kosmet je jedan od bitnih cinilaca unutrasnjih protivurecnosti koje Zapad smatra vaznim za realizaciju svojih ciljeva. To je i najpogodniji put za destabilizaciju Jugoslavije. Zapad ce iskoristiti Kosovo kao dzokera da natera Jugoslaviju da Kosovu i Metohiji da ne samo politicku, nego i siru autonomiju. Ako to ne uspe, podstaci ce terorizam, ili, u krajnjem slucaju, rat".

Zapad je, ocito, sklon krajnjem slucaju.

General Perisic je sklon cigaretama.

Pali jednu za drugom, sto je i razumljivo.

Ko zna sta je ko kome obecao...