CEKAJUCI BOMBE

OD SKLONISTA DO SKLADISTA

Opstinski krizni stabovi ubrzano rasciscavaju sklonista u glavnom gradu, a vecina Beogradjana, razapeta izmedju histerije i ravnodusnosti, i ne pomislja da ih poseti ako zatutnji. Da li ce tako biti u trenutku stvarnog vazdusnog napada?

Za "okruglim stolom", na klupici, u 61. novobeogradskom bloku, nepunih dvanaest sati posto je Momir Bulatovic, predsednik Savezne vlade objavio da nasoj drzavi preti neposredna ratna opasnost, stanje je redovno. Penzioneri igraju sah i piju pivo. Na dolazak neznanca ne reaguju. "Beli" je na potezu. Da li sahovski majstori znaju gde se u njihovom bloku nalazi skloniste? "Beli" odmahuje rukom u pravcu Diskonta piva, nekoliko metara podalje. Zatim opet ignorise novinara. Kibiceri takodje.

- Sta cete raditi ako nas budu bombardovali?

- Sta cu da radim?! Igracu sah, sedecu ovde gde me sada vidite!... Ne, necu u skloniste, je l' vidite na sta lici ovo nase...Mozda bih se i sklonio u ovaj diskont od sklonista da volim "jagodinsko", jer samo njega tamo drze. Ovako, mi smo se vec dogovorili, kupujemo gajbu "peckog", pa ako padne ovde na nasu klupu, neka padne! Ako bombarduju nocu, prespavacu, kao sto sam prespavao i zemljotres.

Ti isti penzioneri, koji se u bilo kojoj drugoj "vanrednoj" situaciji razmile po gradu i kao hrcci dovlace ulje, secer i brasno u svoje stanove, sada se bas i nisu uspanicili. Mozda zato sto sumnjaju da ce bombardovanja uopste i biti.

Neki su i duhoviti. Baka Ruza iz ulice Obalskih radnika na Cukarickoj padini seta sa svojom trogodisnjom unukom. Ne veruje da ce biti bombardovanja. A ako ga bude bilo:

- Slikacu se, eto to cu da uradim!...Ne, ne salim se, u nasem sklonistu je sada foto klub, pa cemo biti u prilici da poziramo za jednu kolektivnu sliku. Dokument za buduce generacije... Nemam nameru da odem u skloniste, niti da dete vodim tamo, da ga izujedaju pacovi...

Od kako je NATO zapretio vazdusnim udarima po ciljevima u Srbiji, oni koji su krenuli tragom sklonista u glavnom gradu naisli su na diskonte pica, teretane, streljacke klubove, samoposluge, radionice... Ako su krocili u neko zapusteno skloniste mogli su da nagaze u izmet nekog kome je bas tu prigustilo, ili da, rasute po uglovima, ugledaju mnogobrojne spriceve i igle kojima se bodu klinci iz komsiluka.

Posle Drugog svetskog rata sklonistima je upravljao MUP, po uzoru na Sovjete. Zatim, presla su u nadleznost grada, a od 1994. godine iz gradskih u republicke ruke. Tada je osnovano Javno preduzece za sklonista Srbije. Tu je i nastala zabuna koja je poslednjih dana kulminirala, jer se ne zna tacno kod koga su kljucevi ovih objekata. U Javnom preduzecu kazu da su oni zaduzeni samo za odrzavanje i remont i uputili su nas na Ministarstvo odbrane. A tamo, nadlezni su vec danima nedostupni za novinare.

Svaki pokusaj da se od opstinskih vlasti sazna nesto vise o tome kod koga su kljucevi, takodje se izjalovio. U opstini Savski venac izasli su nam u susret, rekavsi da "tu nema nikakve tajne", ali da o tome "ne mogu da govore javno"!

Potpuno je nejasno i zasto jos nije objavljena mapa sa oznacenim sklonistima u glavnom gradu. Recimo, da bi ljudi, u slucaju da ih na ulici zatekne vazdusni napad, znali gde da beze.

Neozbiljno je od Gradskog centra za uzbunjivanje i obavestavanje da od trenutka kada su pocele pretnje NATO-a, nijednom ne izvede ni jednu probnu uzbunu. Mnogi Beogradjani uopste i ne znaju kako zavija sirena koja oznacava opasnost od napada iz vazduha. Na ovo je ukazao i Vuk ObradoviDj, lider Socijaldemokratije:

"Sluzbe za obavestavanje i uzbunjivanje potpuno su anemicne, nisu pripremile svoje kapacitete ni ljudstvo. Sigurno je da 90 odsto gradjana ne prepoznaje ni znak za vazdusnu opasnost. Civilna zastita je potpuno umrtvljena, sklonista su pretvorena u skladista, diskoteke, prodavnice."

Vlasnicima privatnih firmi i sefovima prodavnica u ponedeljak uvece stigla je naredba da budu u stanju pripravnosti, da danonocno dezuraju i da na poziv iz Javnog preduzeca za sklonista budu spremni da oslobode sklonista za smestaj gradjana. Sve ostale odluke, ako se situacija pogorsa i bude proglaseno stanje neposredne ratne opasnosti, donosice Vojska i vlada.

U ponedeljak se u opstini Vozdovac raspravljalo o aktuelnoj situaciji. Predsednik Nebojsa Atanackovic umirio je Vozdovcane porucujuci im preko medija da ne brinu, jer imaju gde da se sakriju u slucaju bombardovanja, samo sto ce im tacne adrese sklonista biti saopstene tek posto napad bude potvrdila i Vojska Jugoslavije!

Tako, ako neka raketa, ne daj boze, prvo padne na Vozdovac, moglo bi da se desi da Vozdovcani dojave Vojsci pocetak napada.

Za sada u ovoj opstini funkcionise 112 od 190 sklonista, a Atanackovic je, za utehu, izjavio i to da Sluzba za uzbunjivanje i obavestavanje radi "u uslovima pojacane budnosti" i ako bude trebalo "oni ce u sadejstvu sa vojskom krenuti u konkretnu akciju". Da li ce ta "konkretna akcija", za pocetak, biti s velikim nestrpljenjem ocekivana probna uzbuna, ne zna se. Mozda se ceka da se poprave pokvarene, a dotrajale sirene zamene novim.

Zoran Alimpic, predsednik opstine Cukarica bio je radikalniji. Na vratima zgrada osvanuli su leci sa uputstvima sta treba ciniti u slucaju vazdusnog napada, a na njima su odstampani i brojevi telefona na kojima stanovnici Cukarice mogu saznati gde se nalaze njima najbliza sklonista.

Na teritoriji Beograda ima ukupno 3 193 sklonista,2 500 kucnih, 588 blokovskih, 105 javnih. Pecine, lagumi i ostali podzemni prostori u Beogradu mogli bi se takodje iskoristiti za sklanjanje, ali se o tome nerado govori, pa se i ne zna da li bi ljudi mogli neko duze vreme da provedu u njima.

U ostalim gradovima u Srbiji sklonista se takodje ubrzano rasciscavaju, a u sredu su iz kragujevackog Klinicko- bolnickog centra pusteni svi pacijenti kojima nije neophodno bolnicko lecenje. Ovim je, kazu u KBC-u, oslobodjen prostor za posledice eventualnog bombardovanja. U beogradskom KBC-u broj dezurnog osoblja nije povecan, ali su povecane zalihe lekova i sanitetskog materijala.

Kako tvrde neki strani mediji, glavni grad bi takodje mogao da postane meta, (Amerikanci kazu da su "odabrali"cak 160 strateskih ciljeva), pa je logicno da Beogradjane najvise zanima koliku zastitu mogu da im pruze postojeca sklonista. Arhitekta Petar Markov, nekadasnji rukovodilac gradskog Odeljenja za planiranje odbrane i zastite radio je na projektovanju beogradskih sklonista. O zastiti u njima kaze: "Zavisi od vrste bombe, od jacine mehanickog, toplotnog i udarnog efekta. Za vreme Drugog svetskog rata neka sklonista bila su izlozena direktnom udaru bombi, pa su poginuli svi koji su se zatekli u njima."

U sklonistima gradjani mogu da ostanu najduze sedam, u onim sa pojacanom zastitom i 14 dana. U mnogima su vec obezbedjeni lezajevi, cebad, kanistri sa vodom. Predvidjena je kolicina vode koju mogu da popiju deca, majke, starije osobe. Postoje i prostorije za vrsenje nuzde.

Na pitanje koliko su sklonista bezbedna, s obzirom na to da su mnoga poplavljena podzemnim vodama, a ona upotrebljiva pretvorena u skladista, Markov upucuje na drugu adresu:

"Jedno je sta smo i kako projektovali, drugo je kako se to odrzavalo i kako su se ljudi ponasali prema tim objektima. Veliki broj sklonista je ruiniran, zapusten. Pitajte o tome u Javnom preduzecu za sklonista."

Po recima ovog arhitekte ne treba osudjivati to sto su mnoga sklonista pretvorena u prodavnice, skladista, diskoteke, jer je to i bila namera projektanata, ali je nasa (ne)kultura bila presudna za zapustanje ovih prostora. Doduse, Vojska se jos pre dvadesetak godina, kada su pocela da se grade visenamenska sklonista, protivila ovoj ideji, ali se za mirna vremena ovakva varijanta pokazala vise nego isplativa.

Za zakup sklonista u kome je smestena, recimo, jedna od teretana na Novom Beogradu, vlasnik mesecno izdvaja vise od 1 000 maraka. Ako Javno preduzece za sklonista "samo odrzava i remontira" sklonista, onda novac moze da ide dalje.

Dok Beogradjani cesto uzaludno traze kljuceve od sklonista, neki drugi kljucevi u rukama su onih koji vec mozda sada, probe radi i za ne daj boze, pijuckaju "civas" u nekoj dobanovackoj jazbini. Na teritoriji Beograda najbolje i najopremljenije skloniste je ono u opstini Savski venac, tzv. Dedinjski prolaz u koji se ulazi iz zgrade muzeja "Matija Gubec", a koje je gradila jos JNA.

Ko ce i kako organizovati ostale smrtnike, u slucaju vazdusnog napada, ne zna se. Staresine sklonista, koji su u vreme Titovog rezima bili zaduzeni za odrzavanje ovih prostorija i organizovanje gradjana, uglavnom su pomrli, ili su prestari da vise ikoga organizuju, a mladji svet je nezainteresovan. Dvadeset dvogodisnji Zoran iz 70. bloka na Novom Beogradu ce, ako nas bombarduju, igrati fudbal "sa ortacima", a ako se to desi nocu, ostace kod kuce jer ga "skloniste ne zanima".

Kako ce se ljudi ponasati ako dodje do bombardovanja nije tesko predvideti. Setimo se samo proslonedeljnog zemljotresa i sveopsteg haosa. U uputstvu Centra za uzbunjivanje i obavestavanje za slucaj opasnosti od vazdusnog napada pise: "Ako cujete neprekidan zavijajuci ton u trajanju od 60 sekundi, pre nego sto napustite stan, zatvorite dovod gasa i vode, iskljucite elektricne aparate, ugasite sva svetla, zatvorite prozore i spustite roletne. Ponesite sa sobom licna dokumenta, nakit, hranu (najbolje konzerve), cebad, tranzistor i bateriju (obavezno). Sa sobom ne mozete povesti kucnog ljubimca, niti smete da unesete alkohol."

Da li bi se i kako ljudi pridrzavali ovih uputstava, videlo bi se ako bi zatutnjalo vec sledecih nekoliko dana. Najbolje bi bilo da do toga ne dodje pa da penzioneri i iduce nedelje igraju sah na svojoj klupici i ispijaju pivo.

Dragana Novkovic