NEDELJNIK

MILOSEVICEV REZULTAT

U najvecoj politickoj krizi novijeg vremena Slobodan Milosevic se ponasao u skladu sa sobom. Izmaknut od javnosti, nespreman da se cesto obraca naciji, on je zadrzao ulogu cutljivog demijurga.

Kako se drzao narod?

Neka udare vec jednom! - govorili su Srbi fatalisti, iznervirani borbenom retorikom nekih zapadnih politicara i nespremni da se cesu kad god Klintona zasvrbi. Zatim je stigla smirujuca vest: Posle sporazuma Slobodana Milosevica i Ricarda Holbruka, zapadna alijansa nece izvesti najavljene raketne udare na izabrane vojne ciljeve u Jugoslaviji.

Zbog svih ranijih udara koje su Srbi preziveli, ponajpre zbog udara na standard, ova vest je izazvala manje radosti nego sto zasluzuje. Otupelost i mirenje sa sudbinom bejahu postali znaci raspoznavanja Srba.

Bice nepravedno ako se sada kaze da je otupelost proizvedena samo u domacoj politickoj radinosti, u majstorskoj radionici predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Vrli Zapad, na kome prebiva takozvani planetarni policajac, podjarivao je politicke strasti u ovoj nesrecnoj zemlji, javnim i tajnim gestovima podupirao namere albanskih megalomana, a onda se zacudio i zgrozio nad prekomernom upotrebom sile u srpskoj odbrani Kosova.

Kao i svi policajci u svetu, i ovaj planetarni biva uhvacen u pristrasnosti.

Ako je vozac ljubazan ili (jos bolje) udvoran, saobracajni policajac ne zakera, gleda kroz prste, oprasta prekrsaj. Ako je vozac sklon inacenju sa jacima i omalovazavanju svake moci (stara srpska navada), policajac izmislja i nadodaje krivice: nisu sasvim cista svetla, neuredna je prva pomoc, preglasan je motor.

I planetarni policajac je ljubaznom, udvornom generalu Franji Tudjmanu dozvolio da izvede najvece etnicko ciscenje u dvadesetom veku, a onda taj smrtni greh pripisao zrtvama, Srbima. Ibrahim Rugova je, na podobije Tudjmana, ljubazan sa planetarnim policajcem. Zato se Holbruk smesi kad je pored njega i sa njim. Zato je mrgodan sa Milosevicem i pored Milosevica.

Planetarni policajac ocito ne voli inadziju sa Dedinja. Jedan lucidni posmatrac politickih odnosa i prilika kaze da je blizu dan u kome ce Milosevic biti optuzen i za krsenje etnickih prava Roma u Marinkovoj bari! To, medjutim, nije opravdanje nelagodnog medjunarodnog polozaja Srbije i Jugoslavije, niti moze postati izvinjenje za one mane srpske i jugoslovenske zvanicne politike koje sef savezne drzave vidi ili ne vidi.

Ako ne znas koje su ti mane, pogledaj svoju decu! - tako glasi jedna stara, prastara mudrost.

Ako Milosevic ne zna koje su njegove mane, neka pogleda svoja politicka ceda iz Srpske radikalne stranke. Neka se zapita koliko je zapadnjacke mrznje i odbojnosti prema Srbima proizveo sam, a koliko neka njegova politicka deca sa desnice.

Ovaj domaci racun - u celom jugoslovenskom i svetskom zamesateljstvu - bice i najzanimljiviji za ljubitelje matematike u politickim poslovima.

Milosevic je na prekretnici, kazu ljubitelji prekretnica i zakleti optimisti. Veruju da ce sada, kako bi konacno odobrovoljio planetarnog policajca, izabrati savez sa umerenim politickim opcijama, sa strankama demokratskog usmerenja. Pricaju, napamet i neutemeljeno, da je tako nesto i obecao Holbruku, u onom delu razgovora, navodno, o kome se javno cuti.

Milosevic bi odista morao da se pita kako ce sutra izgledati njegova pregovaracka pozicija, i kako ce se zavrsiti rasprave o Kosovu, ako ne stekne priliku da utice na one koji uticu. Morao bi da se pita, pored ostalog, i kako ce izgledati njegov satanizovani narod kada Holivud, najveci svetski proizvodjac iluzija, pocne ubrzano da liferuje filmove u kojima su zlikovci Srbi.

Okrenut istocnoj svetlosti, on moze odsecno milosevicevski da kaze: Briga me za te americke kojestarije! Moze ljutito da poentira govoreci: Bog neka pomogne zemlji kojoj Amerika pomaze!

Ne jednom nazvan ostroumnim drzavnikom, on svakako zna da tu recenicu, i te recenice, bez kazne po sopstveni narod moze izgovoriti samo politicar koji vlada bogatstvom a ne siromastvom. Materijalna bogatstva, medjutim, nisu ni ovde ni na Istoku sa koga njemu, i nama, stizu korisne i nejake podrske.

Stalno optuzivan da dobro funkcionise samo u krizama i vanrednim stanjima, da zbog toga neprestano proizvodi krize (i resava ih zarad ostanka na vlasti), on bi sada morao, radi popravke sopstvenog imidza, definitivno da sahrani tu istinu. Video je valjda da se i resavanje kriza odvija na sve tanjoj podlozi, na sve klimavijoj pozornici, u sve skucenijem prostoru.

Nije vreme za pesimizam, reci ce citalac koji najavljeno i neobavljeno bombardovanje smatra srecom. Zbog onih koji nesrecu i ponizenje vide u samoj toj najavi, treba napisati: Bilo bi dobro, vrlo dobro, kada posle svega ne bismo - na nacin sarkasticnog Capeka - morali reci da je zahvaljujuci naporima politicara sacuvana nesigurnost u Jugoslaviji.

Milo Gligorijevic