SOCIJALNA EKONOMIJA

ZRTVE I SAUCESNICI

Drzavni dugovi prema socijalno najugrozenijim delovima stanovnistva prelaze milijardu nemackih maraka, ugrozeni su politicki nemocni, a delom i saucesnici u proizvodnji sopstvene patnje

Medju mnogim odgovornim poslovima kojima se bavi, Vlada Srbije trebalo bi da nadje vremena da podigne spomenik - Zasluznom gradjaninu. Kao ni onaj kojem se podize, ni sam monument ne mora biti zahtevan: ovekoveceni lik moze biti zenski, muski, neodredjenih godina i izgleda. Gradjanin - model moze da bude i sasvim mali, sa cuclom u ustima.

Prema racunici grupe nezavisnih ekonomista G -17 drzava je, zakljucno sa julom, za decje dodatke, naknade socijalno ugrozenim, penzije zaposlenih i zemljoradnika dugovala preko 1,1 milijardu nemackih maraka. Srpska vlada i njeni fondovi su kod gradjana uzajmili bez kamate i sa neodredjenim rokom vracanja.

U ekonomiji se to zove fiskalni deficit, a krace i jednostavnije - prazna kasa. Kad se svi nad nju nagnu, vlada kaze "odbij, nema"; potom srpski ministar finansija Borislav Milacic izjavi da ce se trositi samo onoliko koliko se ima,a ini clanovi vlade pohvale se da su sacuvali "valutnu i cenovnu stabilnost" po svaku cenu.

Bivsi guverner dr Dragoslav Avramovic i dr Aleksandra Posarac, ekspert Instituta ekonomskih nauka napravili su nesto siri racun prinudnih zajmodavaca, ubrajajuci u njih, pored penzionera, i zdravstvene i prosvetne radnike. Tako je suma narasla na 20 milijardi dinara, a kako svedoci Avramovic u intervjuu za "Ekonomsku politiku" jedan visoki drzavni funkcioner rekao mu je da je dug prema stanovnistvu jos veci.

Kad bi na ovakav zajam isla kamata, makar i ona najniza, majke novorodjencadi, penzionisani zemljoradnici i socijalni slucajevi mogli bi da naplate jos 12 milijardi dinara, sto bi sve sabrano cinilo deset odsto drustvenog proizvoda. U ekonomskoj teoriji to je ono granicno mesto na kojem privreda klizi u hiperinflaciju.

"To su zastrasujuce brojke, ali to su cinjenice", rekao je Avramovic, naglasavajuci da je u tom svom racunu izostavio dugove po osnovu stare devizne stednje od 6,5 do 7 milijardi nemackih maraka.

Ko su trudbenici i zrtve te "stabilizacione" politike? Dragana R. (32) je nezaposlena majka dvoje dece. Mladjeg sina rodila je 1996.godine, a jednokratnu pomoc od 500 dinara, koliko su u to vreme dobijale porodilje, da im se nadje za pelene i cucle, primila je na detetov prvi rodjendan 6.maja. "Posle dva-tri meseca dobila sam i mesecnu nadoknadu od 180 dinara, koja je uglavnom stizala redovno", kaze Dragana koja sudu javnosti ostavlja da proceni koliko znaci takva pomoc. "Pampers" pelene za mesec dana kostaju izmedju 70 i 90 nemackih maraka, a jedna obicna benkica tada je kostala oko 60 dinara.

Vera M (54), zaposlena u nekad vidjenoj, a danas propaloj firmi bila je na visemesecnom bolovanju za koje naknadu, naravno, nije dobijala. Prema jednom racunu iz maja koji je napravio Zoran Vacic iz Demokratske stranke, za bolovanja se dugovalo 153 miliona dinara. "Morala sam i bolesna da radim na crno, a decu sam terala da kad se javi neko iz firme, da kazu da sam kod lekara."

Dara K. (78), vojni penzioner iz Novog Sada, dobija svoje prinadleznosti posle "civilnih isplata" koje kasne tri meseca (a mozda ce i cetiri) i dopunjuje prihode izdajuci sobu studentkinjama.

Ko su neposredni korisnici ovakvih mera stednje? Sudeci prema zavrsnom racunu budzeta Srbije, prosle godine je utroseno 30 puta manje novca nego sto je predvidjeno za isplatu decjih dodataka, ali je suma za otplatu stanova vladinih sluzbenika udvostrucena u odnosu na plan.

Radikali koji se nisu usprotivili izglasavanju tog dokumenta u Skupstini Srbije, povukli su vec spremljene zahteve za dodelu stanova svojim clanovima vlade. Takva stranacka disciplina nije prihvacena bez roptanja, a trebalo bi da donese poene na prvim izborima.

U uredjenim ekonomijama tri stvari podizu i spustaju pritisak biraca: porast proizvodnje, visina inflacije i nezaposlenosti. Prost zbir poslednje dve zove se "indeks bede" i ovde je vrlo visok. Cetvrti element makroekonomije - napor da se odrzi nizak fiskalni i platni deficit, obicno ne upada u oci stanovnistvu (sem kad raste geometrijskom progresijom kao kod nas) i problem je onog koji upravlja drzavom.

Kad je visak drzavnih rashoda nad prihodima veci od tri odsto pali se alarmna lampica jer se stvaraju politicke, ali i ekonomske tenzije. Oni kojima se duguje postaju ljuti,a privreda od koje se novac namice kuka jer se umesto u razvoj, pare guraju u potrosnju.

Ta poslednja stavka, objasnjava dr Danica Popovic, ekspert G -17 i profesor na Ekonomskom fakultetu, cini srce makroekonomije jer od toga koliko je drzava zaduzena zavisi rast privrede na srednji i dugi rok i u krajnjoj liniji sudbina svih pelena i onih koji su u njih ufalsovani.

"Po pravilu taj problem resava se dubokim reformama, ali postoji pet nacina da se problem prividno zabasuri", objasnjava dr Popovic. Jedan, koji smo vec probali i vise ne bismo, jeste da se prosto nastampaju nedostajuce pare. Na kraju se, kako je to pravilno zakljucio ministar Milacic, dobija inflacija koja najvise pogadja one zbog kojih je novac i stancovan, na primer, penzionere.

Drugi i najbolji nacin jeste da se uvedu dodatni porezi. I to se ovde vezba na svakom zasedanju srpskog parlamenta, ali ne moze da da dobre rezultate. Prvo, stanovnistvo veruje da ce vlada novac upotrebiti za nesto drugo (na primer, da kupi nova kola, muzicke stubove, itd. za brojnu SPS JUL SRS vladu sa 36 ministara), i drugo, istrazivanja dr Popovic pokazuju da se uz sve mane naseg poreskog sistema i slabost finansijske policije, od privrede ubira maksimum. A rupe i dugovi ostaju.

Treci nacin je da se raspise javni zajam. "To kod nas ne dolazi u obzir jer smo se strasno izbrukali", kaze dr Popovic. Preostaje cetvrti nacin, da se stanovnistvu prosto zakidaju isplate ( tako ce penzioneri ove godine verovatno dobiti sest penzija) ili da drzava jednostavno otpise svoje dugove i da duznicima kaze - "izvinite, al' nemamo", sto bas ne bi bilo politicki mudro... kasnije ce se videti zasto.

Srpskoj vladi dug uopste nije zao drug. Razmotrimo ponovo spisak njenih grehova: najvise, dve milijarde dinara, duguje porodiljama (i zaposlenim i nezaposlenim). Da li je to kod vlade pitanje srca ili racionalnog izbora? Porodilje doje decu, peru pelene i nemaju vremena da se politicki organizuju, zato se njima novac isplacuje sa 15 meseci zaostatka, uprkos telalenju o povecanju nataliteta.

Seljaci penzioneri eventualno traktorima mogu da blokiraju neki sporedni put - politicka steta nikakva, dug 670 miliona dinara, skoro zanemarljiv, a kasnjenje u isplati godinu dana. Slicno je i sa socijalno ugrozenima pa se njima 270 miliona dinara duguje sa zaostatkom od 11 meseci. Najveci prinudni zajmodavci su penzioneri iz redova zaposlenih - potrazuju 4,7 milijardi dinara, ali su u zaostatku "samo" tri meseca.

"Oni nisu dnevna, ali jesu takticka politicka pretnja jer cine 33 odsto birackog tela, pa se prema njima postupa obazrivije", objasnjava dr Danica Popovic.

Evo kako je u poslednje cetiri godine izgledao jugoslovenski deficit: u 1994. godini on je cinio jedan odsto drustvenog proizvoda, ali se gotovo ceo minus od 0,8 odsto odnosio na penzionere. Naredne godine deficit je vec porastao na 2,7 odsto, 1,5 procenata se odnosilo na najstariju populaciju, u 1996. godini bio je pet procenata, dok se za penzionerske prinadleznosti dugovalo 2 odsto. U 1997.godini fiskalni deficit bio je opasnih 7,5 procenata, 3,5 odsto se dugovalo penzionerima, 1,5 odsto su cinile neisplacene plate, dugovi seljacima za neisplacenu letinu i naknade za decje dodatke.

"Odlaganje dospelih placanja je specijalitet svih bivsih socijalistickih zemalja, pre svega onih slicnih nama - Bugarske, Rumunije i Albanije. Trpeljivost stanovnistva i odrzivost takvog resenja zasniva se na decenijskoj vezi izmedju gradjana i drzave, gde drzava deli nezaradjene plate i garantuje sigurnost radnih mesta, a na konto toga koristi pravo da ulazi u dug kod stanovnistva, kad se nadje u skripcu", objasnjava ovaj ekspert G -17.

Oko 40 odsto nasih penzionera imaju manje od 50 godina i nisu bas pravi penzioneri; deo ljudi koji odlazi na bolovanje, nije bas na bolovanju nego na nekom drugom poslu ili njivi, pa ni drzava nema potrebu da ima bogzna kakav ugled kod takvih podanika.

Koliko god da su malo placeni, ljudi se ne bune jer znaju da ne postoji politicka alternativa koja bi ponudila vise ili bolje. Zato se srpska vlada, vise nego icega, cuva da gradjanima jasno i glasno kaze da im nesto jednostavno nikad nece isplatiti. Penzioneri verovatno nikada nece dobiti one 2,1 penzije (takozvani veliki dug) zakinute tokom 94. i 95.godine , ali niko nema tri ciste da im to saopsti. Kad bi imao, i prinudni zajmodavci mogli bi da stave prst na celo i razmisle da li im se vise isplate reforme.

"Pored penzijske reforme o kojoj svi pricaju, vlada bi mogla da inicira stvaranje privatnog zdravstvenog i socijalnog osiguranja o kojima niko ne govori i do 2000. godine skine sa sebe bar 30 odsto sadasnjih obaveza", kaze dr Popovic.

I ovako kako sad tera, srpska vlada moze u beskonacnost. To je, kako kaze dr Popovic, "mrtva petlja".

TANjA JAKOBI

NIN JE VASA TRADICIJA!

ISKORISTITE MOGUCNOST I PREPLATITE SE ZA NIN!

GODISNjA PRETPLATA ZA INOSTRANSTVO

dostava obicnom postom 270,00 DEM

dostava avionskom postom 420,00 DEM

ili protivvrednost ostalih valuta

Pretplata se vrsi preko DEUTSCHE BANK AG Frankfurt/M (BLZ 500 700 10)

na racun EKSIM BANKE,

Beograd, br.935 92 58 u korist NIN, Cetinjska 1,

11000 Beograd, Jugoslavija

NIN SE CITA I CUVA!