(nastavak sa prve strane)

KOSOVO, SPORAZUM

NATO NAD SRBIJOM

Posmatraci zvani "verifikatori" se vec rasporedjuju po Kosovu, ali svi elementi njihove buduce misije jos nisu potpuno jasni. Javnost na Zapadu i neki politicari vec brinu za njihovu bezbednost i traze i rasporedjivanje kopnenih trupa NATO-a koje bi ih stitile

Istovremeno sa rasporedjivanjem prvih verifikatora OEBS-a po Kosovu i prvih preleta americkih letelica U-2 prostorom Kosova pocelo je, na Zapadu, sve glasnije isticanje sumnje u dugovecnost sporazuma koji su potpisali jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic i americki izaslanik Ricard Holbruk. I pre teroristickih napada na policiju, kojih je od potpisivanja sporazuma bilo desetak, americki ambasadori Holbruk i Hil tvrdili su da im je jasno da "nema apsolutno nikakve osnove za dogovor Srba i Albanaca" i da sporazum ne predstavlja nista drugo do okvir na kome se mogu zasnivati neka buduca stabilna resenja kosovskog problema.

Indicije da bi sukobi sirih razmera mogli biti obnovljeni ukoliko srpske snage pocnu da odgovaraju na albanske provokacije, o cemu protekle sedmice takodje nagadja zapadna stampa, koriste se, izgleda, kao pretekst price o neophodnosti pripreme i angazovanja kopnenih snaga alijanse na Kosovu. Naoruzana pratnja misije OEBS-a navodi se kao jedini put da se zastite i sacuvaju zivoti verifikatora a potom i njihova misija u Srbiji. Zagovaraci vojne varijante pozivaju se na uspesnost takvog pristupa u Bosni.

Na Zapadu se sve glasnije postavlja pitanje bezbednosti OEBS-ovih posmatraca, buduci da oni u svoju misiju dolaze "kao nenaoruzani civili" u situaciji u kojoj se, kako u ponedeljak pise londonski "Indipendent", "kako je to najcesce slucaj sa balkanskim primirjima, borbe nastavljaju".

"Kako nenaoruzan covek moze da spreci oruzani sukob?", upitao je ceski predsednik Vaclav Havel prilikom nedavnog boravka u Londonu. Takvom tonu pridruzuju se i americki mediji podsecajuci da "jugoslovenski predsednik ne moze biti dovoljan garant sprovodjenju sporazuma", pa posledicno ni garant bezbednosti misiji OEBS-a na Kosovu, onako kako je to predvidjeno sporazumom. Prema pisanju nekih zapadnih glasila, prvenstveno americkih, prisustvo kopnenih snaga NATO-a na Kosovu vidi se i kao dodatni pritisak na Milosevica da postuje sporazum a time bi bili opovrgnuti i komentari da je Milosevic jos jednom "laznim obecanjima prevario medjunarodnu zajednicu". U komentaru "Vasington posta" naslovljenom "I tako, Milosevic opet pobedjuje" - upravo se kritikuje navodna popustljivost americke administracije i saveznika prema srpskoj strani, manifestovana pomeranjem roka predvidjenog za povlacenje policije i vojske sa Kosova do nivoa iz februara ove godine. Tako je, prema ovom listu, jugoslovenski predsednik dobio priliku da se "sepuri kao pobednik pred Zapadom cak i u vreme isticanja navodnog krajnjeg roka za ispunjenje uslova koje mu je postavila medjunarodna zajednica". Da kosovski sporazum ne bi zavrsio kao sporazum o inspekciji vojnih industrijskih postrojenja sa Sadamom Huseinom, pise "Vasington post", vazdusni pritisak na Srbiju trebalo bi ojacati stacioniranjem "skromnog broja vojnika NATO-a u pokrajini u razumnom vremenskom roku". To bi, veruje se, doprinelo iznalazenju konacnog politickog resenja za Kosovo.

Prema vazecem sporazumu na koji se, tvrde americki izvori, obavezao Slobodan Milosevic, NATO je usao u vazdusni prostor Jugoslavije gde ce imati ovlascenje za neogranicen nadzor nad Kosovom. Jugoslovenski sistemi protivvazdusne odbrane bice u tu svrhu uklonjeni sa Kosova i premesteni u druge oblasti. Tokom izvidjackih letova aviona NATO-a borbene letelice jugoslovenske vojske nece nadletati ni Kosovo ni okolnu "obostranu zonu bezbednosti" (tvrdi se da je rec o 25 kilometara sirokom pojasu oko granice Kosova).

Osim osmatranja iz vazduha avioni NATO-a podsecace predsednika Milosevica na blizinu vazdusnih snaga alijanse, navodi se u saopstenju americkog Saveta za nacionalnu bezbednost objavljenom u ponedeljak 19. oktobra. Vojni sporazum o misiji NATO-a na Kosovu potpisali su u Beogradu nacelnik Generalstaba VJ general Momcilo Perisic i komandant NATO snaga za Evropu general Vesli Klark. Tim sporazumom ne predvidja se angazman kopnenih trupa na teritoriji Kosova.

Ipak, ideja o ozbiljnijem angazovanju snaga NATO-a ozbiljno se razmatra. Prilikom susreta generalnog sekretara NATO-a Havijera Solane i novopostavljenog sefa misije OEBS-a za Kosovo Vilijema Vokera, razgovarano je i o predlogu da se formira borbena jedinica NATO-a koja bi bila stacionirana u susedstvu Kosova i "u slucaju preke potrebe" intervenisala u nameri da pruzi pomoc ili evakuise posmatrace OEBS-a. Uporedo sa radom na ovom planu koji je u toku pominju se i dva nova projekta rezolucije o Kosovu, koja bi se u kratkom roku mogla naci pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ruska i britanska varijanta razlikuju se u gledanju na upotrebu sile u slucaju da se srpske vlasti ogluse o sporazum potpisan prosle nedelje.

Britanci, prema izjavi predsedavajuceg Saveta bezbednosti, britanskog ambasadora Dzeremija Grinstoka predlozice automatsku upotrebu sile protiv Beograda u slucaju krsenja odredaba sporazuma, ali i u slucaju ugrozavanja bezbednosti pripadnika verifikacione misije.

Ruska diplomatija, koja je svoju renesansu dozivela angazmanom na Kosovu, obecava da ce "Rusija biti dostojno predstavljena u misiji, kako brojem tako i ucescem u rukovodecem sastavu mirovne operacije". Zvanicno, jos se razmislja o konacnom broju ljudi koji ce se prikljuciti OEBS-ovoj misiji, a nezvanicno se pominje cifra od oko 250 posmatraca. Za sada nema informacija da ce i ruski izvidjacki avioni biti angazovani u osmatranju sprovodjenja odredaba kosovskog sporazuma. Bilo je u pocetku i takvih nagovestaja, ali su to obe strane - i ruska i NATO - demantovale. Potom je bilo i govora o mogucnosti da Rusi "pruzaju logisticku podrsku posmatracima na Kosovu", o cemu je pisao londonski "Tajms", pozivajuci se na "poverljive srpske izvore", ali je i ta mogucnost kasnije iskljucena.

Rusi su nesumnjivo odbili da zajedno sa snagama NATO-a ucestvuju u misiji obezbedjivanja posmatracke misije OEBS-a na Kosovu, mada razlozi odbijanja nisu i dalje sasvim jasni. No, vrlo je verovatno da se radilo o slicnom nesporazumu kao i u vreme kada su vodjeni osetljivi pregovori o ukljucivanju ruskih vojnika u sastav SFOR-a u Bosni: Moskva je pristala da njeni vojnici ucestvuju u toj operaciji, ali samo pod uslovom da ne budu pod neposrednom komandom oficira NATO-a. U ovom slucaju, kada je rec o nadgledanju i kontroli Kosova iz vazduha, postavljeno je i pitanje vojno-tehnicke prirode: ruski i americki spijunski avioni i oprema nisu medjusobno kompatibilni...

Ruski projekat rezolucije Saveta bezbednosti UN o Kosovu, koji je pandan britanskom predlogu, baziran je na beogradskom sporazumu, pa se u Moskvi insistira da su "vlasti SRJ duzne da omoguce bezbednost i zastitu misije OEBS-a i njenih saradnika". Drugim recima, Rusija smatra da vlasti Jugoslavije, a ne strane trupe, treba da cuvaju bezbednost stranih "verifikatora". To, prakticno, znaci da se Rusija vec sada, dakle unapred, izjasnjava protiv mogucnosti da se na Kosovo upute i kopnene trupe NATO-a.

S druge strane, pokazuje se da ni u sedistu OEBS-a nisu bas previse zadovoljni svim elementima diplomatskog aranzmana koji je u Beogradu ugovorio ambasador Holbruk. Kako prenosi "Njujork tajms", Holbruku se u sedistu OEBS-s u Becu zamera da je bez prethodnih konsultacija brzopleto obecao 2 000 ljudi koji ce doci u verifikacionu misiju, iako ova organizacija moze da ih sakupi tek 800, ukljucujuci i one koje ce morati da povuce iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Prema informacijama iz sedista OEBS-a trebalo bi da se oko sto verifikatora nadje na Kosovu do kraja ovog vikenda a da se ostatak, ili bar hiljadu posmatraca posalje do kraja meseca. Nema nagovestaja o tome cijim bi se ljudstvom eventualno popunila OEBS-ova misija.

Nedostatak ljudstva na koji upozorava OEBS, kao i ucestale izjave vecine zemalja clanica da ozbiljno strahuju za bezbednost svojih ljudi u misiji ove ogranizacije, kao i poziv koji je NATO snagama uputio predsedavajuci OEBS-a Bronislav Geremeka, kojim trazi da se sto pre potpise sporazum o obezbedjivanju posmatracke misije na Kosovu, mogli bi da zvuce i kao dodatni podsticaj zagovaracima dolaska i kopnenih NATO trupa u Srbiju. U tom pravcu mogla bi se, izgleda, u narednim danima dalje razvijati kosovska prica.

Konacno, indikativna je i proslonedeljna izjava britanskog ministra inostranih poslova Robina Kuka koji je podsetio da se "planovi NATO-a ne prave samo za jednu packu po prstima".

LjUBICA GOJGIC

ANTRFILE

U-2

Legenda hladnog rata, spijunski avion U-2, doleteo je nad Kosovo, na visini od devetnaest kilometara, u misiji nadziranja situacije.

To nije prva upotreba ovog izvidjackog aviona u bivsoj Jugoslaviji. Amerika se tokom rata u Bosni u velikoj meri oslanjala na podatke prikupljene ovim avionom. Poletali su iz britanske baze Ferford. Jedan avion je unisten u udesu 29.avgusta 1995. godine dok je prikupljao informacije za obavestajnu pripremu masovnih bombardovanja Republike Srpske, koja su otpocela sutradan.

Avion je sagradjen 1955. u pogonu "Lokida" namenjenom da tajne projekte. Sledece godine su izvedeni prvi letovi iznad teritorija zemalja Varsavskog ugovora. Onda je Sovjetski Savez odgovorio. Raketni sistem S-75 oborio je iznad Sverdlovska U-2B. Pilot Frensis Gari Pauers osudjen je na deset godina zatvora. Razmenjen je 1968. za sovjetskog tajnog agenta Rudolfa Abela.

Sadasnja verzija aviona U-2 lici na onu od pre cetrdeset godina samo po obliku. Avion je radikalno modernizovan 1967, a stalno se ugradjuje i nova izvidjacka oprema. Od opreme nosi foto-kameru dugog dometa za koso snimanje, radar za bocno osmatranje, radar sa antenom sa sintetickim otvorom, sistem za navodjenje jurisne avijacije, uredjaje za elektronsko izvidjanje, sistem za satelitsku komunikaciju, itd.

Izvidjacki letovi nad Bosnom u proseku su trajali od 8 do 9 sati na visini od 23 kilometra. Prikupljeni podaci direktno su se slali u Ameriku.

A.D.