PRAVNI OSVRT

ZAKON MIMO ZAKONA

U nasoj zemlji, trenutno, vaze Zakon o osnovama sistema javnog informisanja kao savezni zakon donet 29.12.1992, te Zakon o javnom informisanju Republike Srbije donet 20.10.1998. godine.

Republicki zakon je donet bez ocekivane javne rasprave, iako se radi o sistemskom zakonu koji regulise vaznu oblast drustvenih odnosa. Vlada Srbije predlazuci usvajanje zakona, navela je da Skupstina "zakon razmatra i usvoji po hitnom postupku zbog potrebe da se oblast javnog informisanja u celosti uredi zakonom i otkloni potreba uredjivanja pojedinih pitanja izvrsnim propisima" (misli se na Uredbu). Jasnije potvrde o neustavnosti i nezakonitosti Uredbe o posebnim merama u uslovima pretnji oruzanim napadima NATO-a nasoj zemlji, koja je doneta 8.10.1998, do sada nije bilo.

Zakon o javnom informisanju Srbije u osnovnim odredbama (cl. 1-11) predstavlja moderan evropski zakon. I u ostalim odredbama zakona nalaze se i druga dobra resenja pojedinih segmenata oblasti javnog informisanja. I pored toga, zakonom se princip slobode javne reci i slobode stampe, kao i druga srodna prava, skoro ukidaju. Ovo posebno vazi za deo zakona koji se odnosi na novcanu naknadu stete i nadzor te kaznene odredbe.

Zakon nije uskladjen sa drugim vazecim zakonima. Sudski postupak u Zakonu nije u skladu sa zakonima koji regulisu postupke pred sudovima - Zakonom o parnicnom postupku i Zakonom o prekrsajima.

Vazeci Zakon o prekrsajima uredjuje prekrsajni postupak u celini. Prekrsajni postupak, stoga, ne moze se uredjivati nijednim drugim zakonom. U clanu 5. Zakona o prekrsajima normirano je da organi ovlasceni za donosenje propisa o prekrsajima mogu propisivati sankcije (kazne i zastitne mere) predvidjene ovim zakonom i u granicama koje odredjuje ovaj zakon i pod uslovima odredjenim ovim zakonom. Drugi zakon ne moze propisivati vece kazne za prekrsaje, ni za 1 dinar. Za prekrsaj se moze propisati i kazna zatvora (do 60 dana). Zakon o informisanju se ipak zadovoljava samo novcanom kaznom. Ali kakvom? Onom koja znaci u propisivanju pretnju nesrazmernu materijalnim mogucnostima pogotovo fizickih lica, a u izvrsenju, odmazdu i materijalno onemogucavanje opstanka javnog glasila. Za novcanu kaznu se, shodno Zakonu o prekrsajima (cl. 34), odredjuje rok placanja koji ne moze biti kraci od 15 dana niti duzi od tri meseca od dana pravosnaznog resenja, a u opravdanim slucajevima placa se u ratama u roku od sest meseci.

Pogazena su skoro sva osnovna nacela prekrsajnog postupka, i to naustrb nacela ekonomicnosti, tj. hitnosti. Pa i za to nacelo u cl. 76. Zakona o prekrsajima postoji ogranicenje - postupak se sprovodi bez odugovlacenja, ali tako da to ne bude na stetu donosenja pravilne i zakonite odluke. Osnovno nacelo svakog takvog postupka je utvrdjivanje (materijalne) istine. Po zakonu o informisanju sudija mora sve da uradi za 24 sata!

Prema Zakonu o prekrsajima, prekrsajni postupak je dvostepen ukoliko se izjavi zalba protiv prvostepenog resenja. Zalba ima suspenzivno dejstvo, tj. odlaze izvrsenje resenja, sem u slucajevima kad je ovim Zakonom drugacije odredjeno (cl. 242. Zakona o prekrsajima). Zakon o javnom informisanju, medjutim, uvodi rok za naplatu novcane kazne - 24 sata od dostavljanja resenja, bez obzira na izjavljenu zalbu (cl. 73).

Predvidjeni nacin prinudne naplate je u suprotnosti sa Zakonom o javnim prihodima i javnim rashodima. Poslovi naplate javnih prihoda su uredjeni Zakonom o kontroli, utvrdjivanju i naplati javnih prihoda. Sva privatna imovina ne moze biti predmet prinudnog izvrsenja. Izuzeti su odeca, obuca, rublje, posteljina, posudje, lezaji, stednjak, frizider, zamrzivac i najnuzniji namestaj za duznika i clanove njegovog domacinstva, zatim knjige i pribor ucenika, odnosno studenata clanova domacinstva, trecina zarade, primanja po osnovu socijalne zastite, stipendija i kredita ucenika i studenata, potrazivanja po osnovu zakonskog izdrzavanja.

Za kraj ovog osvrta navescemo odredbu clana 63. Zakona koji glasi: "Autor, odgovorni urednik, izdavac i osnivac ne odgovaraju za stetu ako je neistinita ili nepotpuna informacija verno preneta iz javne skupstinske rasprave ili javne rasprave u nekom skupstinskom telu ili materijala drzavnog organa ili ako je objavljena na zahtev nadleznog drzavnog organa kao saopstenje." Besramno se amnestiraju donosiocie ovog Zakona i stvara im se bespogovorni imunitet. Oni mogu slobodno iznositi cinjenicne tvrdnje za koje znaju da su neistinite i nepotpune. Svaki komentar je, zaista, izlisan.

(Autor je advokat Nezavisnog udruzenja novinara Srbije koje ce, povodom Zakona o informisanju pokrenuti postupak za zastitu zakonitosti i ustavnosti)

Ilija Popovic