KOSOVO

DAN POSLE
Dok sa Kosova odlazi visak policijskih i vojnih snaga, a ocekuju se posmatraci OEBS-a, obicni ljudi 
razmisljaju o ceni najskuplje srpske reci

Novinarske ekipe velikih agencija nisu uspele da prebroje srpske vojne i policijske snage u povlacenju u kasarne i van Kosova. Jedina brojka u opticaju je oko 4 100 ljudi koji se povlace, vijugave kolone u pokretu na raznim pravcima pretposlednjeg i poslednjeg dana uoci isteka NATO ultimatuma. I laicima su jasno demonstrirali razmere tehnike i ljudstva angazovanih u Pokrajini.

A kada je sef americkog tima u Misiji OEBS-a na Kosovu Son Berns u Kosovu Polju u utorak posle podne okupljenim novinarima rekao da se samo jos tri vojne cete, u regionu Dulja kod aerodroma, i izmedju Kline i Peci, nalaze van predvidjenih lokacija, i tako potvrdio dotadasnje informacije uglavnom preko neimenovanih zvanicnika NATO da se znaju tacna imena i lokacije svake jedinice koja ne moze biti na dosadasnjim pozicijama, pravo stanje na ovom delu drzavne teritorije postalo je mnogo jasnije.

Veliko povlacenje

Zasto je umesto akcije koja je mogla biti mnogo neupadljivije izvedena da je razvucena na desetak dana, da je sprovodjena parcijalno, sada, na ovaj nacin, demonstrirana upecatljiva slika velikog i brzog povlacenja - nije jasno.

Adem Demaci, politicki predstavnik ilegalne OVK izjavio se Albanci vracaju svojim kucama, koje su bili primorani da napuste". Pomenuti Son Berns, potvrdjujuci da poseduje izvestaje o vracanju OVK na pozicije na kojima je bila policija, naglasio je da "nije upoznat s tim da oni postavljaju kontrolne punktove", izrazavajuci nadu da ce tzv. OVK postovati sporazum sa OEBS-om, po kome ce svima biti obezbedjena puna sloboda kretanja. Kada se tome doda Demacijeva tvrdnja da je diplomatska posmatracka misija postigla dogovor sa tzv. OVK o njihovom pozicioniranju, i da se on nada da se moze postici koristan i praktican sporazum o primirju, dobija se, makar indirektna, potvrda jos u nedelju procurele nezvanicne informacije da je, navodno, americka diplomatska misija napravila nekakav usmeni dogovor sa tzv. OVK i srpskom policijom. Po tom, navodnom, usmenom dogovoru, tzv. OVK se nece vracati u mesovite nego samo u etnicki ciste albanske sredine (sto je potvrdio i Demaci na konferenciji za novinare), postovace se prekid vatre. Albanska strana nece vrsiti nikakve politicke demonstracije poput letosnjeg proglasenja "slobodne teritorije" ili izdavanja novih registarskih tablica...

Nazalost, predsednik kosmetskih socijalista Vojislav Zivkovic je dva dana bio van grada, Zoran Andjelkovic nije imao vremena za razgovor za NIN, u pristinskom rukovodstvu JUL-a nisu odgovarali na poruke...

Jedino je gospodin Zivorad Igic, clan Glavnog odbora SPS-a bio spreman da govori za NIN, ponavljajuci poznate stavove svoje stranke: "Srbija je u bezbedonosnom smislu nedeljiva. Nema tih pritisaka pod kojima bi dozvolila da bezbednost naroda bude ugrozena u bilo kom kraju zemlje, bez obzira na nacionalnost i veru gradjana..."

Narodna milicija

Drzavne snage bezbednosti - 12 500 policajaca i 6 500 vojnika - koje po sporazumu ostaju na Kosovu i Metohiji nisu male, ali im predstoji transformacija prema etnickom sastavu stanovnistva. Srpska strana, medjutim, govori samo o "lokalnom obezbedjenju", koje bi se, prema saopstenju Pokrajinskog sekretarijata za informisanje o razgovoru Zorana Andjelkovica sa potpredsednikom Evropskog parlamenta Bertolom Harderom, formiralo "tamo gde je to potrebno", da bi brinulo "o snabdevanju stanovnistva, raspodeli humanitarne pomoci, kao i o miru u tim selima".

Neka vrsta lokalne policije jos ranije je ustanovljena u selima oko Djakovice, pretezno katolickim. Radi se navodno o po dva do pet mestana koje su odabrali seoski saveti i koji dobijaju uniformu slicnu policijskoj, legitimaciju i pravo da nose pistolj, privode izgrednike i predaju ih redovnoj policiji. Njih stotinak "postenih Albanaca", sa uskim ovlascenjima, nisu ono sto vecina Albanaca na Kosovu, izgleda, ocekuje od primene sporazuma.

Dzonatan Levitski, specijalni savetnik, Politdz planning staff, office of the sekretardz Stejt departmenta i Karl Seibentritt, drugi sekretar americke ambasade, vec danima vrse konsultacije sa albanskom i srpskom stranom o predlogu za prelazno resenje i posebno o pitanjima vezanim za funkcionisanje policije.

Albanci, po svemu sudeci, insistiraju na statusu federalne jedinice kao minimumu, sto ne mora da znaci automatski i trecu republiku. Razradjuju nove, specijalne mehanizme zastite Srba na Kosovu kojima bi im se omogucilo blokiranje svake odluke koja bi stetila njihovim vitalnim nacionalnim interesima kao i procentualno vecu zastupljenost Srba u policiji, nego sto ih je u strukturi stanovnistva Pokrajine.

Albanci se, medjutim, protive predlozima da zamenik pokrajinskog ministra unutrasnjih poslova, koji bi trebalo da bude Srbin sa Kosova, ima pravo veta.

Imitacija zivota

Pristinski ekonomista, Srbin, vec razmislja da se preseli u vikendicu, a stan u Pristini izda OEBS-u za, recimo, osamsto nemackih maraka. Da li ce plata prevodioca biti hiljadu ili hiljadu petsto americkih dolara - nagadjaju oni koji su se prijavili na konkurs OEBS-a ili Americkog informativnog centra u Pristini. Istovremeno, nezaposleni otac dvoje dece, koji se iz nuzde bio prijavio u milicijsku rezervu, ocekujuci platu od sedam hiljada dinara, dobijao je samo po tri hiljade.

Milisav Milic, svojevremeno poznati dopisnik TV Beograd iz Pristine, sada je sef Operativnog tima RTS za izgradnju nove televizije. Na dan isteka ultimatuma NATO-a otvarane su ponude izvodjaca.

- Gradimo dva moderna studija u delu zgrade Radio-Pristine, prakticno kompletno novu televiziju. Uslovi rada u staroj zgradi su veoma teski, a to je dokaz da nemamo nameru da se pomeramo odavde - kaze Milic za NIN, objasnjavajuci da svakodnevni zivot ide nekakvim svojim tokom.

- Iznad mene stanuje dr Musa Limani, profesor, angazovan u vrhu Rugovinog Demokratskog saveza Kosova. U komsiluku zivi i porodica ciji je sin u tzv. OVK. Srecemo se svakodnevno, uvek se lepo pozdravimo. Pristina je jos uvek takva - objasnjava Milic razloge za svoj optimizam.

U ovom gradu se odrzava manifestacija "Pristinska svitanja" u znaku osamdeset godina proboja Solunskog fronta i osamdeset sest godina oslobodjenja Stare Srbije. Preko vikenda - Festival guslara srpskih zemalja "Srbija se i guslama brani". U Pristini je zavrsen i sajam, i to medjunarodni - ucesnici su bili iz Makedonije, Republike Srpske...

Raspolozenje medju Srbima u Pristini ipak je znatno drugacije ovog utorka nego pre samo petnaest dana, kada je ultimatum ocekivan sa prkosnom resenoscu da se i NATO-u kaze cena najskuplje srpske reci. Situacija se pocela znacajno menjati kada su saopsteni detalji sporazuma Milosevic - Holbruk. Zabrinuti su postali i ucesnici svojevremenog beogradskog kontramitinga ("Slobo mi te volimo - Volim i ja vas").

U Skupstini opstine Pristina nisu imali podatke o eventualnom masovnom odlasku kadrova - u pitanju su samo pojedinacni slucajevi - kaze za NIN nedavno postavljeni generalni direktor Klinicko-bolnickog centra Rade Grbic, clan JUL-a. Na Medicinskom fakultetu su kao jednu od mera sprecavanja odlaska studenata povecali naknadu za ispisnicu sa sto na petsto dinara.

Srbi su u Pristini ni na nebu ni na zemlji. Ovo je kulminacija neizvesnosti.

Mrtvi sporazumi

Jedina glasna, javna opozicija, Srpski pokret otpora Mome Trajkovica i vladike Artemija zakazala je Srpski narodno-crkveni sabor za 7. novembar, pozivajuci na njega i patrijarha Pavla, predsednike Milosevica i Milutinovica, premijera Marjanovica...

Sta ce se zaista desiti po povratku svih Albanaca u svoja sela, a i koliko albanski politicki faktori imaju kontrolu nad tzv. OVK, kako bi obezbedili odrzavanje primirja, ono je sto najvise interesuje stanovnike Kosova.

Predstavnik Visokog komesarijata za izbeglice Fernando del Mundo kaze za NIN da se cifra od oko dvesta hiljada raseljenih, od cega oko deset hiljada na otvorenom, vrlo brzo smanjuje, jer se znacajan broj raseljenih, nakon povlacenja snaga bezbednosti, vraca u sela. - Ljudi mi kazu da se osecaju sigurnijim. Sada je mirno, ali ovo je nova situacija i videcemo kako ce se stvari odvijati narednih dana. Glavni problem je hladnoca i zima koja predstoji.

Zamoljen da prokomentarise opasnost od eventualnog napada tzv. OVK na humanitarne radnike, gospodin Del Mundo nam je samo rekao da takav rizik uvek postoji.

Albanska strana, prema evidenciji njihovog Odbora za zastitu ljudskih prava i sloboda racuna da je od januara ubijeno 1 720 ljudi, od cega 197 zena i 177 dece. Istovremeno, oni vode oko 1 440 osoba kao nestale, a vise od 2 000 je uhapsenih ili onih protiv kojih se vodi krivicni postupak.

Sekretar ovog odbora Bedzet Salja kaze da je po njihovim kriterijumima raseljenih na Kosovu 380 do 400 hiljada lica, od cega oko trideset hiljada na otvorenom, a da povratak nije masovan, jer je osamdeset odsto sela unisteno.

Enver Maljoku iz Kosovskog informativnog centra, bliskog Rugovinoj stranci, kaze da se oseca izvesno olaksanje, ali da su potrebna sredstva za obnovu, jer su kuce popaljene ili potpuno opljackane.

Interesantno je da novine na albanskom izlaze sa naslovom "Sporazum je mrtav", na naslovnoj strani, uprkos postojecem Zakonu o informisanju.

"Revansizma nece biti, jer Albanci znaju da bi to bilo na njihovu stetu", tvrde nam u Ujedinjenom demokratskom pokretu Redzepa Cosje i takozvane zatvorenicke struje Hidajeta Hisenija.

Medjunarodna zajednica vise puta je jasno stavila do znanja albanskoj strani da mora postovati primirje, inace ce biti kaznjena.

Srpski je problem sto bi, izgleda, to znacilo da NATO mora da dodje ovde.

SVETLANA DjURDjEVIC-LUKIC