GENERALI

POLITIKA UMESTO PENZIJE
Imenovanje jednog od najuticajnijih oficira, komandanta vazduhoplovstva, za zamenika ministra samo je 
dokaz da se resavanje krize sa vojne opcije preselilo u sferu politike

Vojna vest nedelje da je general-pukovnik Ljubisa Velickovic, dosadasnji komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdusne odbrane, postao zamenik ministra za odbranu, izazvala je niz nagadjanja i pitanja u javnosti. Kadrovske promene medju visokim oficirima uvek izazivaju paznju, a ova najnovija ima posebnu specificnu tezinu jer se dogodila istovremeno sa dolaskom NATO oficira u Jugoslaviju i pocetkom izvidjackih letova nad Kosovom.

Te dve cinjenice se dovode u vezu zato sto je pilot Velickovic bio predvodnik RV i PVO, vida koji bi, da je nekim nesrecnim slucajem do sukoba sa NATO avijacijom doslo, prvi bio na udaru bombi i prvi bi morao da reaguje. Vojnik Velickovic se za taj trenutak pripremao. Bio je, tvrdilo se, spreman da se suprotstavi nezeljenom napadu. Uostalom, skole koje je prosao i komandne duznosti generisale su znanje bas za takav trenutak.

Novine su objavile ("Novosti"), M. Lazanski) da je general Velickovic bio "ljut i razocaran" zbog svega sto se dogadjalo oko vazdusne kontrole nad Kosovom, "pa se nije ni pojavio u komandi RV posle dolaska NATO oficira". Za manje upucene citaoce treba reci da su oficiri NATO-a za koordinaciju kontrole iz vazduha dobili kancelarije u zemunskoj zgradi komande RV i PVO. Oficir Velickovic, po svemu sudeci, nije mogao da predje preko cinjenice da su kancelarije dojucerasnjeg neprijatelja samo sprat ispod njegove. Mozda je to doziveo kao ogranicavanje svog komandantskog suvereniteta?

Posle svega, Ljubisa Velickovic nije postao penzioner, vec funkcioner vlade, zamenik ministra. Javnost se odmah zapitala: da li je to napredak u karijeri ili korak unazad? Ni jedno ni drugo, reklo bi se. Imenovanjem general-pukovnika Ljubise Velickovica na mesto u Ministarstvu za odbranu vlast je pokazala da i ubuduce racuna na njega. Sticajem okolnosti, mesto na koje je proslog petka dosao, bilo je upraznjeno posle nedavne smrti generala Ratka Milovanovica.

Ljubitelji analiza, prognoza, izvlacenja kompleksnih zakljucaka iz najsitnijih detalja, sigurno ce dolazak generala Velickovica na sadasnju duznost protumaciti stvaranjem novih i medjusobno oprecnih teorija o novim pravcima kretanja i unutrasnje i spoljne politike nase drzave. Svaka vrsta "nadgradnje" toga tipa pretenciozna je i neutemeljena na cinjenicama. Jedina sigurna cinjenica je da je mesto zamenika ministra za odbranu predvidjeno za vojnika da bi se poboljsale veze izmedju ministarstva, koje se bavi politikom odbrane zemlje, i Generalstaba koji je zaduzen za odbranu. Drugim recima, zadatak ministarstva je, izmedju ostalog, da obezbedi novac za svakodnevni zivot vojske i da nabavlja novu i rashoduje staru vojnu opremu. General Velickovic, do juce jedan od najuticajnijih ljudi u vojnom vrhu, vazno je pojacanje u ministarstvu. Nema sumnje da ce uticaj da zadrzi i na novoj duznosti.

Iako u 53. godini zivota, general Velickovic je jedan od najboljih pilota-lovaca u SRJ. Leti na avionu MiG-29, od prvog dana kada je ovaj tip, oktobra 1987, uveden u naoruzanje RV i PVO. Od tada je nekoliko puta boravio na obuci ili skolovanju u SSSR-u, a kasnije Rusiji. Posle zavrsetka skole nacionalne odbrane dopunio je strateska znanja na generalstabnoj akademiji "Vorosilov" u Moskvi. Jedan je od pilota koji su prosli obuku bojevog gadjanja raketama vazduh-vazduh velikog dometa, nad poligonima Kazahstana, jer kod nas nikada nije bilo poligona razmera potrebnih za takvu obuku.

Smatra se da je general Velickovic bio izuzetan komandant RV i PVO. Vojnik "do kosti", svojim beskompromisnim postovanjem propisa i sprovodjenjem rigorozne discipline, uspeo je da u najteze vreme, u poslednjih pet godina, sacuva ljudski i tehnicki potencijal vazduhoplovstva i da ga odrzi kao respektivno sredstvo odvracanja, sto je, uostalom, odigralo svoju ulogu u diplomatskim pregovorima sa zvanicnicima NATO-a. Neki objavljeni detalji postignutog sporazuma, kao sto je stvaranje zone od 25 kilometara od kosovske granice u kojoj se ne ukljucuju nisanski radari kad leti avion NATO-a, ili jasno oznacavanje mesta na kome se nalaze mobilni sistemi protivvazdusne odbrane "kub-M" na Kosovu, ukazuju da je NATO zaista o respektovao mogucnosti jugoslovenskog RV i PVO.

Sto se samog sporazuma tice, oni koji misle da izvidjacki letovi NATO aviona nad Kosovom ugrozavaju suverenitet SRJ, nisu culi za medjunarodni Sporazum otvorena neba (Treatdz on Open Skies). To je jedan od niza vojnih sporazuma koji jacaju poverenje medju drzavama. Po sporazumu, svaka drzava potpisnica ima pravo izvidjanja iz vazdusnog prostora teritorije druge drzave potpisnice, ali i obavezu da takve izvidjacke letove obezbede i nad svojom teritorijom. Ukupno 27 zemalja je do sada potpisalo sporazum - sve clanice NATO-a i vecina nekadasnjih clanica Varsavskog ugovora.

Prema Sporazumu otvorena neba, Rusija je, na primer, prosle godine izvidjackim avionom An-30 letela iznad SAD. Snimane su americke vazduhoplove baze, cak i presretane radio-komunikacije. Istina je da americka stampa o tome nije bas pisala na velika zvona, ali istina je i da americka javnost nije pomislila da ruska kontrola njihove teritorije iz vazduha ugrozava drzavni suverenitet.

Jugoslaviji je pre dve godine nudjeno da potpise Sporazum otvorena neba, ali nasi vojni i drzavni organi nisu tada smatrali da ima mnogo smisla, u uslovima ekonomske iscrpljenosti, trositi novac na izvidjanje drugih zemalja. Sadasnji sporazum sa NATO-om moze da se posmatra i kao vrsta Sporazuma otvorena neba, u kome mi i dalje, stednje radi, pre svega, nemamo interes da organizujemo reciprocna izvidjanja zemalja NATO-a.

Bas tako, kao sto izvidjacki letovi nenaoruzanih NATO aviona nad Kosovom ne predstavljaju nista dramaticno, ni "prekomanda" general-pukovnika Ljubise Velickovica na novu duznost, verovatno izazvana tim letovima, ne mora da predstalja dogadjaj koji obavezno najavljuje bilo kakve velike promene u vojnom vrhu.

ARTUR DEMEK