KOSOVO

CEKAJUCI OBEZBEDJENJE
Obrisi buduceg sporazuma sve jasnije se naziru, verifikatori OEBS-a i raseljeni vagaju svoju bezbednost, 
a Srbi na Kosovu se dvoume - ostati ili otici

Igra sa neprestanim sustizanjem i probijanjem rokova koji vise nad glavom Srbije, nastavljena je u prvoj nedelji novembra. Kada se cinilo da prekoracenje termina koje je 13. oktobra obznanila Vlada Srbije daje za pravo skepticima koji su u dogovoru Milosevic-Holbruk videli samo medijsku promociju uspeha, tako potrebnog americkoj administraciji i naravno Milosevicu, agencija Beta je objavila detaljan Predlog sporazuma za Kosovo (30 strana). Doduse, u trenutku pisanja ovog teksta ocekivao se nastavak posrednicke misije ambasadora Hila i nije bilo moguce dobiti izricitu potvrdu da je to nacrt o kome je postignuta nacelna saglasnost srpske i albanske strane.

U predlogu se polazi od toga da ce Kosovo ostati u postojecim granicama, ali i da se "nijedna od formulacija nece interpretirati kao mogucnost da savezni ili republicki organi vlasti mogu intervenisati u radu organa Kosova". Posebno je istaknuta uloga predsedavajuceg koji ce biti neposredno biran, predsedavati sednicama vlade, predstavljati Kosovo, redovno se sastajati sa presednicima SRJ, Srbije i Crne Gore. Opstine imaju mogucnost da medjusobnim dogovorom formiraju samoupravne regione, a vreme sprovodjenja izbora i popisa nije navedeno. Postojace ombudsman koji ce nadgledati primenu sporazuma, i nacionalna veca etnickih zajednica. "Kosovu ce se ponuditi najmanje 10 poslanika u Vecu gradjana i 20 poslanika u Narodnoj skupstini Republike Srbije".

U veoma detaljnom Aneksu o sluzbama za sprovodjenje zakona i bezbednosti ustanovljava se "misija medjunarodne civilne policije koja ce pratiti i usmeravati primenu ovog sporazuma", kao i obaveza da se njenim pripadnicima obezbedi "pravovremeni i potpun pristup svim mestima, osobama, postupcima, dosijeima, predmetima ili dogadjajima na Kosovu na zahtev misije", sto ce ukljucivati i pravo na nadgledanje, posmatranje i inspekciju mesta na kojima se odvijaju policijske i sudske aktivnosti, sprovodi zakon ili organizuje pritvor, kao i obuku kadrova. Kosovska opstinska policija nece imati vise od 2 500 aktivnih policajaca ali ce imati "iskljucivu odgovornost da patrolira teritorijom Kosova i sprovodi istragu krivicnih dela. Pripadnici savezne i republicke sluzbe unutrasnjih poslova nece patrolirati, sprovoditi istragu, ili preduzimati bilo koje pojedinacne ili grupne aktivnosti na teritoriji Kosova bez izricite saglasnosti ili izricitog zahteva ministra unutrasnjih poslova Kosova". Savezni i republicki organi vlasti snosice odgovornost za spoljnu bezbednost, pogranicnu policiju i istragu nad medjunarodnim i vankosovskim kriminalom. Moze se uspostaviti savezna specijalna istrazna jedinica sa ne vise od 50 pripadnika, od kojih 25 odsto mora biti albanske nacionalnosti. "Policijske vlasti Republike Srbije nemaju ovlascenja da istrazuju kriminalne radnje na Kosovu, izuzev uz izricito odobrenje" i "prolazice teritorijom Kosova za vreme dok su na sluzbenoj duznosti jedino onim pravcima oko kojih je postignuta saglasnost izmedju republickih vlasti i lokalne policije".

Atase za stampu americke ambasade u Skoplju Filip Riker u razgovoru za NIN rekao je samo da se "pregovori nastavljaju ali ne sa javnoscu i preko medija, nego sa ovlascenim pregovaracima. Gospodin Hil nije objavio nikakva zvanican nacrt, niti ce to uskoro uciniti, jer postoji niz predloga i oni se svakodnevno menjaju u cilju pospesivanja pregovora".

Rezultati

U ocekivanju oglasavanja srpske strane, jedini dostupan komentar za sada je izjava bivseg ministra unutrasnjih poslova Radmila Bogdanovica da "Kosovo nikome nije prodato" i da ce "lokalna policija biti duzna da odgovara za svoj rad MUP-u Srbije i radi po zakonima Srbije i Jugoslavije". Od izvora bliskog albanskim pregovaracima saznajemo da su u najnoviji predlog ugradjeni neki albanski zahtevi, ali da ostaje sporno formalno vezivanje za Srbiju, i pitanje sta ce se desiti nakon tri godine, odnosno izostanak referenduma.

Uglavnom, do sada je ostvaren uspeh u svodjenju snaga jugoslovenske vojske i policije na nivo pre marta ove godine, obustavljanju pretnji NATO-a bombardovanjem Srbije i ustanovljavanju misije "Orlovo oko" neborbenih NATO letelica nad nebom Kosova. Osim te vojne dimenzije, tri nedelje nakon gromoglasno promovisanog sporazuma jos mnogo toga nije sprovedeno. Nisu poceli direktni srpsko-albanski pregovori niti je verifikatorska misija OEBS-a zvanicno otpocela rad, nisu ustanovljena pravila za izbore ni za transformaciju milicijskih snaga u Pokrajini u skladu sa etnickim sastavom stanovnistva. Izjava ministra pravde Dragoljuba Jankovica da se radi na pripremi amnestije za one koji nisu pocinili zlocine protiv covecnosti, predstavlja za sada jedini novi nagovestaj ostvarivanja zadataka navedenih u vladinih 11 tacaka.

Vidljiv napredak, cini se, postignut je jedino kada su u pitanju raseljeni. Vec sutradan nakon isteka poslednjeg ultimatuma NATO-a za povlacenje viska vojnih i policijskih snaga iz Pokrajine, prosle srede, predstavnik americke agencije za razvoj (USAID) Hju Parmer izjavio je u Pristini da nije vreme da se objavi pobeda i ode kuci, ali da je humanitarna katastrofa izbegnuta. U istom tonu proteklih dana nastupali su i ostali predstavnici inostranih nevladinih organizacija, kao i Dzulija Taft, pomocnik americkog drzavnog sekretara za stanovnistvo, izbeglice i migracije. Jos nema dovoljno preciznih i usaglasenih brojki o raseljenima, niti ozbiljno organizovane obnove razrusenih kuca.

Nove seobe

"Na televiziji i radiju se prica kako je ovamo sve kako se pozeleti moze. Kazu da je problem Kosova resen _ mirnim putem! Nista nije reseno! Mi se ovde osecamo izdanim, osecamo se kao neciji taoci, osecamo da smo zrtvovani", kaze vladika rasko-prizrenski Artemije. "Nas narod ovde je vrlo rezigniran, razocaran, ubijen...I moralno i duhovno! Spremaju se da se sele iz Velike Hoce, Mitrovice, Pristine. Kontaktirao sam sa svestenicima, oni ne mogu da idu po selima kako bi obavili svoje duznosti. Sve zrtve u ovom sukobu potpuno su obezvredjene. Sada su sve punktove koje je dosad drzala policija zaposeli teroristi 'ucekovci', Albanci koji kontrolisu sve zivo. Ja vam govorim sa terena i kazem da oni sada kontrolisu autobuse, privatna kola", izjavio je Artemije ("Blicu").

Srbi sa Kosova po ko zna koji put u svojoj istoriji suoceni su sa pitanjem - ostati ili otici. Da "kretanja Srba u pravcu severa" ima potvrdila je i Dzulija Taft. Niko od zvanicnika, medjutim, ne zeli da kaze o kolikom se broju radi. Covek koji je na izvoru informacija u Pokrajini za NIN je iseljavanje okarakterisao kao "primetno". One koji bi pod punim imenom i prezimenom govorili o raspolozenju Srba na Kosovu, a da nisu politicari, nije bilo moguce naci.

Moma Trajkovic, predsednik Srpskog pokreta otpora, iznenadjen je odsustvom reakcija. "Energija koja je postojala bila je mobilisana oko odbrane Pristinskog univerziteta i u tadasnjim otporima ona je utrosena. Ljudi su se povukli u sebe", kaze Trajkovic za NIN.

Demokratska stranka Srbije apelovala je na Srbe "da ne podlegnu nezapamcenim unutrasnjim i spoljnim pritiscima i ne napustaju Kosovo". Ona je predlozila politicke, organizacione i ekonomske mere "kojima bi se ucvrstile veze Kosova sa ostalim delovima Srbije i obezbedili uslovi za zivot Srba na Kosovu i Metohiji". Radi se o popisu, utvrdjivanju drzavljanstva, povratku prava glasa Srbima koji su ga liseni od 1945. naovamo zakonima i iseljavanjima pod pritiskom, promenama granica opstina, privatizaciji i denacionalizaciji.

Sporiji od povratka raseljenih i iseljavanja je dolazak verifikatora OEBS-a. Nekoliko desetina novopridoslih posmatraca na Kosovo i dalje se formalno smatraju pripadnicima diplomatsko-posmatracke misije ustanovljene jos nakon junskog susreta Milosevic-Jeljcin. Portparol OEBS-a u Pristini Mons Niberg izjavio je da ce odluku o tome kada ce misija postati operativna doneti sef staba general Bjorn Niborg "kada proceni da su stvoreni uslovi", a da ekipa od 250 ljudi u statusu posmatraca ubrzano priprema stvaranje glavnog staba u Pristini i regionalnih centara misije u Peci, Prizrenu, Kosovskoj Mitrovici i Gnjilanu i 25 kancelarija po manjim mestima. Americki diplomata Ricard Hakabi zastoj je obrazlozio logistickim i birokratskim problemima uslovljenim glomaznoscu predvidjene misije.

Ceski list "Lidove novini" objavio je da je "ono malo posmatraca koji su vec stigli razocarano pristupom Zapada i optuzuje Holbruka da se, kada je sa Milosevicem ugovarao sporazum, ni sa kim nije konsultovao". Prethodno je Holbruk odgovornost za odlaganje prebacio na vlade Nemacke i Francuske. Iz izjave portparola OEBS-a u Becu Melise Fleming da ce OEBS pocetkom nedelje utvrditi budzet misije, da su do sada clanice ponudile 1300 posmatraca, i da se u Makedoniji radi na formiranju centara za obuku gde ce verifikatori prolaziti kroz trening pre nego sto podju na Kosovo, jasno je da jos nedostaju i ljudi i novac.

Bezbednost posmatraca

Predsedavajuci OEBS-a Bronislav Geremek predlozio je amandman na sporazum kojim bi bili uvedeni naoruzani telohranitelji u pratnji verifikatora. NATO i kancelarija OEBS-a u Becu intenzivno rade na opcijama zastite sigurnosti verifikatora i uskoro se moze ocekivati sporazum o tome u vidu razmene pisama. Britanska stampa objavila je da je americka administracija u nastojanju da izbegne visoki rizik, iznajmila 150 ljudi od privatne agencije "Dajn Korp" koja u stvari okuplja americke placenike. Ocenjujuci da je krajnje neobicno da zemlja sa tako sposobnom armijom iznajmljuje agenciju, britanski analiticari u "Gardijanu" u tome nalaze dokaz "odlucnosti SAD da situaciju na Kosovu drzi na odstojanju".

U Makedoniji je saopsteno da ce u garnizonu u Kumanovu verovatno biti postavljena baza za koordinaciju verifikatora OEBS-a i NATO-a, ali je demantovano pisanje tamosnje stampe o dolasku cak 15 000 NATO vojnika. Generalni sekretar NATO-a Havijer Solana izjavio je da verifikatori treba da sacekaju da se jedinice za brzu intervenciju koje imaju zadatak da ih stite prebace u Makedoniju. Savet NATO-a je tek ove srede utvrdio prvi koncept za delovanje borbenih snaga u slucaju napada na verifikatorsku misiju OEBS-a.

Sukobljene strane su uspostavile svoje komitete za saradnju sa Verifikacionom misijom OEBS-a. Komisija Savezne vlade ima na celu potpredsednika Nikolu Sainovica koji je u susretu sa akreditovanim diplomatama u ponedeljak pozdravio pocetak rada misije(!). Rugovin DSK je formirao komitet za koordinaciju, a Mons Niberg je izjavio da su i Adem Demaci i tzv. OVK podrzali misiju.

Posebno je zanimljivo saopstenje tzv. OVK o susretu sa Sonom Bernsom, sefom americkog dela diplomatske posmatracke misije u kome se tvrdi da su se dve strane slozile da se pravedno i trajno resenje ne moze postici bez "OVK" i da ce se kontakti i saradnja nastaviti. To bi moglo znaciti da su se Amerikanci, posle izvesnog dvoumljena oko pridavanja legitimiteta "OVK" ovakvim kontaktima, ipak odlucili da te susrete ucine javnim jer se bezbednost ne moze osigurati bez dogovora sa svim akterima sukoba. Do sada nepraktikovan, zajednicki izlazak Rugove i Hila na teren, i to u rejonu Maliseva, moze dati povoda za spekulacije da je tom prilikom doslo i do susreta sa predstavnicima tzv. OVK. S druge strane, izjava americkog diplomate Rojtersu da se "OVK setka kao da je sve njeno", pokazuje nameru da se i ovoj formaciji potkresu rogovi.

Sa tim poslednjim, i sa navodnim dogovorom da "OVK" ne preduzima politicke manifestacije nezavisnosti, tesko je spojivo ponasanje ove oruzane formacije u slucaju otetih novinara. Sudbina novinara Tanjuga Nebojse Radosevica i Vladimira Dobricica nestalih 18. oktobra u rejonu sela Magure postala je prvorazredno politicko pitanje. Njihova otmica nakon postignutog sporazuma Milosevic-Holbruk ilustracija je odnosa tzv. OVK prema ovom dogovoru. Izjave i obecanja politickog predstavnika ove oruzane formacije Adema Demacija tim povodom ponovo dovode u sumnju njegovu sposobnost da utice na odmetnike. Saopstenje "Vojnog suda OVK" o slanju zarobljenih novinara na izdrzavanje zatvorske kazne od 60 dana zbog nepostovanja nekakvih pravilnika, pokazuje pretenzije "OVK" da imitira postojanje citave drzavne strukture, zakljucno sa pravosudjem i prestonicom - Pristinom koja se navodi kao mesto gde je pisano saopstenje.

Istovremeno teku pokusaji da se prosiri baza pregovarackog tima Albanaca ukljucivanjem Rugovi oponirajucih, tvrdih struja, Cosjine i Demacijeve, obezbedi prihvatanje prelaznog resenja. Ultimativni zahtevi za nezavisnost i optuzbe za izdaju onima koji budu prihvatili manje, ukljucujuci i hapsenje lokalnih funkcionera DSK od strane "OVK", dovode u pitanje sprovodjenje bilo kakvog dogovora.

Situacija unutar albanskih politickih struja je komplikovana, sto ilustruju tvrdnje albanskih izvora prema kojima je navodno i sam sef pregovarackog tima Fehmi Agani vec dva puta davao ostavku na tu funkciju. Adem Demaci insistira na stvaranju "gradjanske asambleje" svih politickih snaga, Ujedinjeni demokratski pokret na stvaranju vlade nacionalnog jedinstva koja bi od Rugove preuzela vodjenje pregovora, a DSK na vladi proistekloj iz prethodnih ilegalnih izbora.

Svetlana Djurdjevic-Lukic