LICNI STAV

FASIZAM U TUDJOJ EPOHI
Price o nekakvom "srpskom fasizmu" su plod neobavestenosti i neznanja. Ono sto se ovde 
moze dogoditi nece biti cak ni fasizam. To ne znaci kako je to lazno predstavljanje manje strasno

U ovdasnjim novijim politickim raspravama sve cesce figuriraju imenica fasizam i njene brojne izvedenice (fasisticki, fasistoidno, fasista...).

Je li fasizam doista aktuelna "nasa tema"?

Mnogi ce biti spremni da, bez zazora, potvrdno odgovore na tu onespokojavajucu dilemu. No, vec kontekst u kome se doticna imenica najcesce javlja upozorava kako su nase predstave o fasizmu prilicno proizvoljne. Najpre, ovde se pod fasizmom (koji je bio jedan italijanski drustveni pokret) podrazumeva zapravo nemacki nacionalsocijalizam. Ova "zamena termina" verovatno je uslovljena socijalistickim odredjenjem nemackog nacionalizma. To nije slucajna omaska.

Jer, s druge strane, cesto se kaze da je fasizam (za sada jos samo u latentnom stanju) jedan pol vladajuce crveno-crne koalicije, ciji je dugi pol (neo)boljsevizam. Prvo o bojama: crno je karakterisalo mnoge revolucionarne pokrete nesporne i ekstremne leve provenijencije (anarhizam), dok su na jednom naci-plakatu iz 1927. godine prikazani crnokosuljasi "oko kojih se vijori crvena jurisna zastava" (Gebels). No, svejedno - koliko je tesko govoriti o autenticnosti boljsevickog nasledja kod nasih danasnjih levicara, isto tako je, mozda jos i teze, prihvatiti da se fasizam ovde postulira kao njihova desna protivteza. To je, pre svega, klise.

Fasizam (odnosno nacizam) autenticno pripada levici. Ono s cim bi se nasa aktuelna situacija eventualno mogla porediti jeste ona faza u razvoju fasistickog pokreta kada su, unutar njega, socijalisticke i "radnicke" tendencije bile ako ne superiorne, a ono bar ravnopravne sa nacionalistickim aspektima pokreta koji su tek cekali svog Rozenberga. Za divno cudo, jedan doktor knjizevnosti, Paul Jozef Gebels, pripadao je prvobitno tom krilu, gde je delovao kao sekretar Georga Strasera, jednog od "istorijskih vodja", ciji je brat Oto bio ideolog koji se tesko odricao Marksa (svrstavao ga je, doduse, u "malogradjanske socijaliste") i o cijim spisima Ernst Nolte kaze da su bili "pravi socijalisticki program, bar u onoj meri u kojoj su ispunjeni patosom prosirivanja i ostvarivanja slobode" ("Fasizam u svojoj epohi", "Prosveta" 1990). Cak je - nastavlja Nolte - i jezik kojim Gebels (presavsi u medjuvremenu na Hitlerovu stranu) govori tih godina dokaz snage socijalistickih tendencija i - proleterskog internacionalizma! Kada je konacno doslo do razlaza izmedju Hitlera i brace Straser, ovi su to u svojim novinama objavili pod naslovom: "Socijalisti napustaju partiju".

No, ova slikovita analogija ne pruza pouzdan oslonac za aktuelni "diskurs" detekcije povampirenog fasizma kao moguce krajnje emanacije srpskog populizma. Ovo otud sto je, kako vidimo, fasizam prvobitno bio jedna revolucionarna socijalna doktrina. Postoji li, makar u zametku, nesto slicno u nasih toboznjih fasista? Ni slucajno. U srpskom politickom zivotu nema inace nikakvih teorija ("nacionalnog programa" i sl.), te ih najmanje moze biti tamo gde je odsustvo svake intelektualne elite pouzdana garancija idejne stihijnosti. Fasizam je takvu elitu posedovao - bez obzira sta mi mislili o tome. Samo se tako moglo dogoditi da idejne pretece nemackih nacista budu grof Gobino, Vese de Lapuz i Hjuston Stjuart Cemberlen - dakle, ni jedan Nemac - cije su rasne teorije proizilazile iz njihovih socijalnih analiza epohe ranog kapitalizma kao drustva "kamatnog ropstva".

Tek su ishod I svetskog rata i Versajski mir izmenili poredak stvari. No, "unistenje kamatnog ropstva", ono sto je cinilo srz okupljanja po "radnickim drustvima" u vreme Ditriha Ekarta, iz kojih ce nastati Nemacka radnicka partija (DAP) - kasnije DNSAP - bilo je jos glavni programski zadatak u "papiru" sto ga je sastavio Hitler, zalazuci se, medjutim, i za ukidanje mirovnog ugovora, samoopredeljenje Nemaca, te zahtevajuci "zemlju i tlo (kolonije) za ishranu naseg naroda i naseljavanje viska naseg stanovnistva". Znamo kako je to zavrsilo.

Bitno je, pak, da se fasizam, koji je prvobitno bio skup socijalnih (revolucionarnih) teorija, konacno konstituisao i kao ideologija "krvi i tla" i kao istorijska pojava na elementu "zivotnog prostora". Dakle, fasizam je bio uslovljen rasnom teorijom kao ekspanzionistickim postulatom (zato se rado pozivao na "americko iskustvo"), on je svoju verodostojnost zasnivao na faktoru "sirenja". To je - uz nedostatak bilo kakve teorijske i idejne zasnovanosti - ono sto govori protiv mogucnosti "renesanse" fasizma, danas i ovde. Kod nasih toboznjih fasista postoje nekakvi, takodje toboznji, "rasni pogledi" (o "izabranom narodu"), pokupljeni iz trece ruke, bas kao i stavovi o autaktiji ili korporativnom drustvu, ali je sama ideja fasizma (odnosno, nacizma) nemoguca u konkretnim okolnostima permanentnog "suzavanja" naseg zivotnog prostora. Fasizam koji, navodno, jaca u zemlji sto postaje sve manja i manja jeste nuzno groteskna pojava, koliko i njegovo - tog tzv. fasizma - pozivanje na Garasanina.

Pravi paradoks je u tome da se prisvajanjem (ili pridavanjem) fasistickih atributa, kao u onom slucaju potkovane zabe, tezi naknadnom, kakvom-takvom, "osmisljavanju": ne znam sta cu, pa cu biti mali fasista. Fasizam je cudo, ali ni on ne trpi bas sve. Zato ovaj lazni "srpski fasizam" i nema poleta; on je lisen svakog entuzijazma. Neko je jos 1993. godine, kada je citava ta prica pocela, zgodno zakljucio da kod "nasih fasista" nema "dovrsene ideologije, nema prave vere u izgradnju Novog poretka, nema velikog militaristickog entuzijazma". Ali ima nasilja. Obicno bezrazloznog. Nas "fasista" je obican siledzija koji, kiteci se tudjim perjem, umislja da je novi Ernst Rem. Ali, mada hronicni alkoholicar i ubedjeni homoseksualac, Rem je bio cenjeni oficir carske vojske.

Upravo ova figura - koja je vremenom postala simbol opskurnog fasiste - upucuje na jedan jedini element srodnosti nase trenutne drustvene i politicke situacije, naseg "nacionalpolitickog" duhovnog stanja i mentaliteta, sa epohom rasta fasizma: Rem i crne kosulje bili su parada i nemacka drzava bi ih lako pobedila da je to zaista zelela. Ali, nije zelela. Ono sto je fasizam ucinilo zbilja mocnim jeste podrska krupnog kapitala, koji je mislio da ce ga iskoristiti za svoje ciljeve, i - jos vise - tiha kolaboracija tzv. srednje klase, zapravo cinovnickog staleza, cija je pasivnost "sve u rok sluzbe" bila humus na kome ce iznici otrovna biljka holokausta. Nasi Removi i Hansovi Veseli su provincijski klovnovi, ali su nasi Ajhmani pravi: "Ja jedino izvrsavam naredjenja i sprovodim propise!" - kazu oni. I oni misle da je pakao samo za heroje.

Bogdan Tirnanic

NIN JE VASA TRADICIJA!

ISKORISTITE MOGUCNOST I PREPLATITE SE ZA NIN!

GODISNjA PRETPLATA ZA INOSTRANSTVO

dostava obicnom postom 270,00 DEM

dostava avionskom postom 420,00 DEM

ili protivvrednost ostalih valuta

Pretplata se vrsi preko DEUTSCHE BANK AG Frankfurt/M (BLZ 500 700 10)

na racun EKSIM BANKE,

Beograd, br.935 92 58 u korist NIN, Cetinjska 1,

11000 Beograd, Jugoslavija

NIN SE CITA I CUVA!