SVEDOCENJA: KO PRETEKNE, PRICACE

RAPSODIJA U TAMNOM

Selidba Srba sa Kosmeta je vec pocela. Doduse, tiha ali zato masovna. Cak i oni najuporniji merkaju placeve i stanove po Srbiji. Mitrovdanske zadusnice nikad nisu bile tuznije no ove godine. Brojne humke srpske mladezi kao da pitaju: Zasto? Oko groba Nebojse Vicentijevica naricu sestre. Poginuo je kao jedinac u najlepsem dobu. Imao je nepunih 27 godina. Onomad kazu da je u mitrovackom SUP-u kukao i kose cupao otac poginulog milicionera Slovica. Opet jedinac i opet neozenjen. Tek sada coveku postaje jasnije zasto su se nasi preci zenili sa 15 godina. U 25. godini su ginuli ali su iza sebe ostavljali brojni porod. Clanovi pojedinih porodica, narocito onih u zloglasnoj Drenici, tek u skorije vreme umiru prirodnom smrcu.

Posebno su razocarani pripadnici MUP-a. Posle nepotrebnih zrtava sada im se nudi premestaj. Jedni ce u Srbiju, drugi u Vojvodinu, a treci u prevremenu penziju. Zlobnici kazu: ne u Vojvodinu, da se ne selimo dvaput!

Pre neki dan u Banjskoj, poznatoj po Banovic Strahinji i nekada prelepom manastiru zaduzbini kralja Milutina, i radost i tuga. Brojne izbeglice iz nekadasnje Republike Srpske Krajine smestene u ovom kosovskom lecilistu oprastaju se od mestana. Sele se u Ameriku. Nepojmljivo lako, bespovratno, odlaze sa Balkana. Samo da su sto dalje i od svog zavicaja i od svoje matice. Nije jasno ko snosi troskove njihovog odlaska, da li albanska mafija ili ustaska emigracija. Ali je jedno jasno: nece vise smetati ni Hrvatima, ni Albancima na Kosovu.

U bolnici u kojoj radim, zabrinutost mojih kolega. Svi se pitaju: sta sada? Vecina nas je dobar deo svog zivota provela u albanskoj kosovskoj drzavi i poznate su nam sve "blagodeti" jedne takve drzavne tvorevine. Biti gradjanin drugog reda je jako sumoran osecaj. Pokusavamo da nadjemo izlaz iz ove situacije koju nam je nametnuo Slobodan Milosevic. I svi se slazu da samo odvojene bolnice, jedne za Srbe, druge za Albance, kao sto je slucaj sa skolama, mogu da sprece da se moje kolege otisnu sa Kosmeta. Srpski zdravstveni fondovi finansirace srpske bolnice, a albanski albanske.

Zivot u gradu traje do najvise 21 cas, i to ne svud. U srpskom delu grada setaju i Srbi i Albanci, a u albanskom samo Albanci. Zabacene ulice izbegavaju i jedni i drugi. U poslednje vreme sve vise se oseca egzaltiranost Albanaca i krajnja pokunjenost Srba. Zivi se ni u ratu ni u miru. Ljudski zivot je veoma jeftin. Ne zna se kada ko moze da te zarobi, otme, ubije. Pravna drzava nestaje sa prvim mrakom. Pre neki dan su ukrali automobil jednom Srbinu ispred njegove kuce. Posle su ga telefonom zvali da mu kazu kako se kola nalaze u selu Lausa, u centru, za Srbe po zlu cuvene Drenice. Policija je tu nemocna i nenadlezna, isto kao i za skoro oteto, sanitetsko vozilo. Putevi prema susednim mestima su rizicni. Danju su nesigurni prema Srbici, Peci, Klini, Glogovcu, nocu prema Pristini i Zubinom Potoku. Jedino je siguran pravac prema Leposavicu i dalje ka Raskoj u svako doba dana. Danju se od Ribarica prema Kosovskoj Mitrovici srecu brojna vozila sa peckom registracijom, koja preko Rozaja idu prema Pristini. Kako li ce zimi, nije mi jasno.

Posebno su interesantna desavanja u sudu. Ta kuca pravde je u protekloj deceniji posebnu ulogu i znacaj dobivala u vreme izbora. Godine 1996. na saveznim izborima predsednik izborne komisije za izbornu jedinicu broj 27 bio je okruzni javni tuzilac Risto Pecelj. Godine 1997. na republickim izborima i izborima za predsednika Srbije, predsednik izborne komisije bio je moj rodjak Blagoje Jaksic. Sekretar je oba puta, valjda zbog iskustva, bio Mile Bozovic.

U Zubinom Potoku nista novo. Nekadasnji sekretar Crvenog krsta i dalje ne radi. Godine 1996. odbio je da napusti svoje radno mesto kada je dosla nova vlast, tj. vlast SPS, koja je zamenila Kostunicine demokrate, pa je to mesto htela za svog coveka. Tada pocinje hod po mukama Dragoslava Kompirovica i njegovog Crvenog krsta.

Glavna tema ovih dana na Kosmetu je zestok verbalni sukob Milana Milutinovica i Vojislava Zivkovica. Predsednik Srbije je javno optuzio predsednika kosmetskih socijalista da u protekloj deceniji nista nije uradio za srpstvo vec je samo surovao sa Albancima. Ovaj je uzvratio da je sve sto je radio, pa cak i obecanje da ce ukinuti pokrajinu, radio u dogovoru sa Beogradom. Rasulo i razdor osecaju se u vladajucoj partiji na Kosmetu.

I radikali imaju svoje probleme. Verbalno ratoborni, muku muce da objasne svojim clanovima da nisu Brankovici. Govore da su zbog srpstva morali da udju u vladu jer bi Vuk sve prodao - kao da oni nisu. Govore i da Seselj cini natcovecanske napore da sklopi savez sa Rusijom i Belorusijom kako bi spasao Srbe, da je dolaskom ovih verifikatora tek malcice okrnjen Ustav i da su oni sada mirotvorci. Od proterivanja Albanaca preko Prokletija, klanja nevernika zardjalom kasikom i bombardovanja evropskih prestonica, lider radikala je odustao. Cak ga ni granice vise ne zanimaju. Slatke su i one od Beograda do Kraljeva.

Trepca i dalje postize vrhunske rezultate, cujemo na televiziji. Istina kao u vreme Alije Sirotanovica. Doduse, direktor Trepce Novak Bijelic i dalje ne placa ni zdravstveno, ni penzijsko, ni vodu, ni struju, ni prevoz, ama bas nista. Nesto malo daje za plate, ali se ni tu ne pretrze. Sve za izvoz, kaze.

Vremena su teska. Stono kazu, ko pretekne - pricace.

Marko Jaksic, hirurg, Kosovska Mitrovica

(Autor je nacelnik Ortopedskog odeljenja bolnice u Kosovskoj Mitrovici)