SPS NA RASKRSCU

JESEN NA LEVICI

Socijalisticka partija Srbije je ove jeseni dobila najvise glasova na izborima, ali nije uspela da se izbori za vlast. A, sada se vec uveliko najavljuju cistke u njenim redovima

Televizijske kamere tesko snimaju socijalisticke ministre na sednicama vlade, koja je u proteklih nekoliko nedelja uspela da usvoji zakone za 21.vek i dovede u red univerzitet, medije i ogromnu vecinu razloznih buntovnika u Srbiji. I dok kadrove ispunjavaju potpredsednici vlade Vojislav Seselj i Milovan Bojic, a valjanost zakonskih i drzavotvornih projekata objasnjavaju srpski radikali i jugoslovenski levicari, gledaoci pitaju sta se to dogodilo sa Socijalistickom partijom Srbije.

Nekada davno, kada se nije ni naslucivao Zakon o javnom informisanju, jedan respektabilni socijalista opisao je svoju partiju kao "bildera u godinama ciji mozak i snagu kontrolise JUL". Danas bi pod senku sumnje pala i tvrdnja o oronulim bilderima, jer ce jesen 1998.godine, verovatno, ostati upamcena kao period u kojem je mozak preuzeo kontrolu i nad poslednjim vitalnim drzavnim institucijama. Ako je verovati ljudima koji imaju pozitivne vibracije prema rukovodstvu JUL-a, ta partija preuzima kljucna mesta u Ministarstvu unutrasnjih poslova i Sluzbi drzavne bezbednosti. Postoje ozbiljne indicije da bi sef drzavne televizije, ukoliko se Dragoljub Milanovic zaista odluci za diplomatsku karijeru u Belorusiji ili nekoj drugoj bratskoj zemlji, mogao da postane neko sa velikim simpatijama za humanizam i mudrosti Dalekog istoka. Jedini kadrovski problem ostao bi nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije Momcilo Perisic. Nakon toga, krug bi se zatvorio. Ljubitelji istorijskih filmova u koznim mantilima mogli bi da jedan drugom pozele Srecnu novu 1999.

Juris radikalsko-julovskih kadrova na preostale polozaje od drzavnog znacaja socijalisti gledaju sa zapanjujucim autizmom, oslonjeni na pobednicke rezultate iz svih dosadasnjih izbora i ogromnu partijsku infrastrukturu. Funkcioneri sa jacom intuicijom, medjutim, gledaju neko zgodno mesto za oporavak od prljave politike, dok vecina kadrova SPS-a kao da misli da je dovoljno pokazati beskrajnu lojalnost predsedniku i uzeti drugu clansku kartu. Svega nekoliko imena iz vrha SPS-a sada deluju kao ljudi koji osecaju da je njihov uticaj vezan za snagu njihove partije. Oni, izgleda, shvataju da je partija slaba, a i njihov uticaj nije za pohvalu.

Nezavisni mediji, a obicno dobro obavesteni, su vec najavili da bi iz vrha ove partije mogli da odu potpredsednik Milorad Vucelic (kome se, izgleda, ne oprastaju korektni odnosi sa Crnogorcima i demokratama) i eminentni predstavnici backopalanackog kruga - Radovan Pankov, Mihalj Kertes i Nedeljko Sipovac, ali su tim najavama, verovatno, uspeli da odloze njihovu marginalizaciju. Portparol SPS-a Ivica Dacic najavio je da ce organi partije uskoro "preispitati ucinak odredjenih organa", ali su organi ostali netaknuti do srede 11.novembra. Iako do kadrovskih premetacina nije doslo, izvor NIN-a tvrdi da se u najvecoj partiji sigurno osecaju samo Nikola Sainovic, Gorica Gajevic i Milomir Minic. "Ostali se trude da se prikazu kao ljudi od najveceg poverenja i verovatno ce vecina u tome uspeti."

Demokratska javnost, rezignirana slamanjem opozicije, univerziteta i medija, pocela je da stvara famu o tehnokratskom, liberalnom i domacinskom delu establismenta, koji ce "u prelomnom periodu pokazati pravo lice". Liberali i menadzeri se u poslednjoj deceniji, medjutim, nisu pokazali. Nedavni odlazak Nade Popovic-Perisic i Milana Beka iz republicke vlade objasnjavao se "reformistickim zastranjivanjem" odlazecih ministara i njihovim sukobima sa liderom radikala, ali ni oni nisu osetili potrebu da objasne razloge za odlazak iz kabineta lucidnog Mirka Marjanovica.

Na poslednjem kongresu Socijalisticke partije Srbije u Glavnom odboru ostalo je svega 63 od 150 clanova iz proslog saziva, dok je Izvrsni odbor partije zadrzao samo 6 od 25 clanova partije. Taj kongres pokazao je da je partija, koja se grcevito trudila da se u drzavi ne promeni nista, spremna da promeni dve trecine sopstvenog Glavnog i Izvrsnog odbora. Iako se, po kadrovskom provetravanju, socijalisti mogu nazvati najsvezijom partijom u Evropi, nije niklo liberalno, reformsko krilo. Podela vladajucih stranaka u Crnoj Gori i Republici Srpskoj, prilicno grubo formulisana na reformiste i dogmate, svih ovih godina nije se dala ni naslutiti u redovima socijalistickih levicara u Srbiji.

Fenomen monolitnosti socijalisticke vlasti u poslednjih osam godina uglavnom se moze objasniti banalnom cinjenicom da SPS nije imao coveka broj dva (tri... ), niti istaknute pojedince, koji su povremeno pokazivali autonomiju i profesionalni integritet. Bora Jovic je u jednom trenutku pomislio da je drugi covek partije (jedini funkcioner koji se usudio na javnu polemiku sa Milosevicem), a Jovica Stanisic je, kako tvrde njegovi prijatelji iz medija, pokazivao znake profesionalne samostalnosti. Zahvaljujuci sposobnosti i spremnosti predsednika SPS-a i drzave da neodgovarajuce kadrove smesti na udobno mesto, vrh partije su tiho i elegantno napustili Bogdan Trifunovic, Radmila Andjelkovic, Aleksandar Bakocevic, Petar Skundric, Slavica djukic-Dejanovic. Imena bivsih premijera Stanka Radmilovica, Dragutina Zelenovica i Radomana Bozovica obavija iscasena nostalgija.

Samo su se Borisav Jovic, akademik Mihailo Markovic i Nebojsa Covic potrudili da javnost zapamti kada su i zasto napustili partiju. Oni su napustili SPS, ali za njima nisu krenuli njihovi saradnici, niti perjanice "liberalnog krila" koje su povremeno, u kafani, u razgovoru sa novinarima umele da im "sve skresu iza ledja". Cak i kada bi se prekoracili pragovi izdrzljivosti, a iz partije bili izbaceni njihovi najblizi, govorili bi da nije sve gotovo i da ce jastrebovima u svojim redovima pokazati zube. Odlucili su da se bore iznutra i sacuvaju zube. Iako su espeesovci pokazivali fascinantnu vernost partiji, u protekle dve godine desio se potpuno suprotan proces - partija napusta svoje clanove.

Analiticari trojnog saveza, u kome jugoslovenski levicari diskretno preuzimaju poluge vlasti od SPS-a, dok se radikali zadovoljavaju saznanjem da ce na sledecim izborima od socijalista uzeti samo glasove, nisu u stanju da odgovore samo na jedno pitanje: sta ce se dogoditi prilikom sledecih izbora za parlament Srbije i Jugoslavije? Ili jednostavnije: da li ce levicari, posto su pojeli moc SPS-a, osetiti zal za njegovim birackim telom?

Americki plan za Kosovo predvidja izbore u roku od sest do devet meseci, ali se ne navodi tacno o kojim izborima je rec. Vlast je, izgleda, spremna samo na izbore na Kosovu i lokalne izbore u Srbiji, kako bi od pokojne Koalicije Zajedno vratila "slobodne gradove" u institucije sistema. Socijalisti su vec zatrazili ostavku gradonacelnika Kragujevca Veroljuba Stevanovica i izrazili nezadovoljstvo radom beogradske televizije Studio B, cije su rukovodstvo izabrali prosle godine. Iako opozicioni defetisti veruju da je rezim stabilniji nego pre pola veka, izaslanici rezima govore da se njihovi gospodari osecaju nesigurno i dodaju da se zbog toga ne usudjuju na nove izbore.

Uzroci neobjasnjive malodusnosti svemocnih levicara se, prema izvorima iz okruzenja, nalaze u katastrofalnoj ekonomskoj situaciji i sve izrazenijoj nesposobnosti da sa drzavne televizije redovno najavljuju isplatu penzija i pokretanje proizvodnje. "Nas problem nije Milosevic, vec sedmocifrena cifra njegovih glasaca iz predgradja koji jos nisu spremni na promene", kaze sociolog Vlada Ilic i dodaje da bi njihovo neraspolozenje moglo da ima presudan znacaj. "Socijalne bombe koje se radjaju u Nisu, Kragujevcu, Kraljevu... vlast nece moci da kontrolise", rekao je Ilic na tribini simbolicnog naziva "Cistke u SPS".

Vec sama ideja da se uprilici tribina sa takvom temom svedoci da su moguce "grube kadrovske promene" u SPS-u postale nesto o cemu se vec naveliko razmislja. Uostalom, dobri poznavaoci ovdasnjih prilika, skloni da u tekstovima i javnim nastupima prof Mirjane Markovic traze i nalaze najave predstojecih politickih gibanja podsecaju na jedan njen programski govor objavljen jos u martu ove godine u vreme formiranja republicke vlade. Tada je, naime, nagovesten "ostriji kurs" prema unutrasnjim neprijateljima svih boja i nezavisnim medijima, ali prema nekim "mangupima u nasim redovima", tj. "ponekom desnicaru ili karijeristi instaliranom u levicu".

"Zatvaranje ociju pred ovim opasnostima i odlaganje borbe sa njima, moze skupo kostati ne samo Jugoslaviju vec i zivot svakog od nas", rekla je tada prof Markovic. Socijalisti se, verovatno, prisecaju tog govora sa puno strepnje i malo nade.

"Sada sistem prelazi iz mekog u tvrdi autoritarni sistem koji se u savremenoj nauci zove sultanizam. U takvom sistemu, samo sultan ima privilegiju bavljenja politikom", kaze politikolog Ognjen Pribicevic. Sva dosadasnja razmatranja su, medjutim, zasnovana na postulatima savremenih politickih studija, koji se bave ponasanjem zapadnoevropskih partija, ali ne i dvorskog politickog sistema u kome partije sluze da obezbede pokrice za angazman kralja ili kraljice. Zato se ni u kretanju drzavne politike ne prepoznaju obrisi priblizavanja i sukobljavanja partija, vec odnosi u okviru jedne porodice.

BATIC BACEVIC