MEDIJI

CENA ISTINE

Rigidna i restriktivna tumacenja Zakona o informisanju vodilo bi ukidanju elementarnih nacela novinarskog posla tvrde branioci "Politike"

Nema nagovestaja da ce se kampanja "udri zakonom" uskoro zavrsiti. Saldo protekle nedelje je jos nekoliko novih prekrsajnih postupaka, vikend-sudjenja, zaplena tiraza, itd. itd. Vest je, u stvari, gotovo identicna proslonedeljnoj, sve je kao i onomad, samo su imena tu i tamo izmenjena.

Posle pauze DT je opet poceo da izlazi, odmah po izdavanju prvih brojeva tuzen je, odmah je osudjen na 1 200 000 dinara i sutradan je ceo tiraz novog broja zaplenjen. Ovoga puta tuzbu nije podigla nekakva patriotska organizacija, vec Savez zena Jugoslavije, o cijoj se delatnosti ne zna mnogo. Zna se da je februara 1992. osnovan Pokret zena za Jugoslaviju i da je za predsednicu te ogranizacije izabrana Bratislava Morina.

Javnosti, medjutim, nije poznato kada je udruzenje (iz cijeg su sastava po kazni iskljucene Crnogorke) promenilo ime, kao ni to gde mu je danas sediste. Od uspelijih akcija belezi im se protest protiv Ante Markovica, hrvatskih i slovenackih politicara (danas nadaleko poznata "buna bundi" koju je "sasvim spontano" organizovala i predvodila upravo Morina jos pre registracije pokreta), potom devetomartovsko gusanje sa Vukom Draskovicem i organizovanje brojnih (kontra)mitinga.

Ipak, omiljena meta predsednice, kasnije clana JUL-a, republickog komesara za izbeglice i najzad ministra za brigu o porodici bili su mediji, narocito oni koje sa prezirom identifikuje kao nezavisne, jer im je, primecuje, najvaznije da pisu senzacionalisticki i da se udvaraju svojim gazdama iz inostranstva. "Volela bih da neko sa Zapada dodje i vidi ovu demokratiju, narocito u Beogradu, od koje me boli glava", zalila se Morina. Pre DT-a ministarkin gnev iskusila je redakcija "Odgovora", lista namenjenog izbeglicama, zbog tekstova kojima se dovodi u pitanje njen humanitarni angazman. Na srecu urednistva bilo je to pre usvajanja Zakona o informisanju.

Bratislava Morina je tuzila DT zbog objavljivanja oglasa studentske organizacije "Otpor" za koji je nasla da "poziva na aktivnosti koje ugrozavaju sve gradjane, zene i decu". Slucaj je hteo da je u vreme kada je tuzba podneta, nekoliko studenata iz "Otpora" izdrzavalo zatvorsku kaznu zbog pisanja grafita, ali njihova ugrozenost nije, izgleda, previse zanimala predsednicu zena.

Vlasnik "Dnevnog Telegrafa d.o.o." Slavko Curuvija najavio je da ce biti uporan i novine ipak stampati. I stampao ih je. Druga strana je takodje bila uporna i novine zaplenila, a plenice ih, kako se cini, i ubuduce, sve dok se ne otplati izrecena kazna.

Zaplenjene novine mogu da se prodaju samo kao stara hartija. Oko 100 000 primeraka procenjeno je na 3 000 dinara. Za oko dvesta pedeset dana, kazna ima sama da se otplati i to tako sto ce stamparijama svako vece kruziti petnaestak isto odevenih predstavnika uprave prihoda, finansijske policije i policije, ciji radni dan, tj. radna noc isto tako, valjda, nekoga nesto kosta. A sve zato sto je put od devet meseci ipak kraci, nego da se, kako to vec pravne regule nalazu, najpre blokira racun podgoricke firme "Dnevni Telegraf d.o.o.".

Ispostavilo se, u stvari, da Crnogorci srpski zakon o informisanju bas i ne ljube, pa postoji osnovana sumnja da narocito ne bi ljubili da se isti sprovodi na njihovoj teritoriji. Sekretar za informacije u vladi Crne Gore Bozidar Jaredic vise nego jasno je izneo stav svoje vlade i o saveznom zakonu ("Ne interesuje nas Savezni zakon o informisanju koji je samostalno uradio Goran Matic i nelegitimna Savezna vlada, a u cijoj izradi nije ucestvovala Crna Gora"), a u pismu Aleksandru Vucicu ljubazno je napomenuo da bi u slucaju sikaniranja listova registrovanih u Crnoj Gori moglo doci do primene reciprocnih metoda, na, recimo, "Politiku".

Vucic nije odgovorio, ali je dao do znanja da ne haje mnogo tako sto je ipak nastavio da sprovodi mere koje zakon predvidja. I dok se u federaciji odmeravaju snage, dotle beogradske redakcije koje su potrazile utociste u Podgorici, nadajuci se da ce se tako zastititi, uvidjaju da se zastitile nisu. Niti ima izgleda da im vlada Crne Gore, uz svu dobru volju, uopste moze pomoci.

Osudjeni mogu da budu uporni i da ne odustaju od svog prava da novine izdaju, ako to finansijski mogu da podnesu.Za istu tu hartiju, koja ce se po zapleni prodati kao stari papir za manje od 500 DEM, pre nego sto je ispisu, odstampaju i daju pleniocima, vlasnici novina morace da plate bar deset puta vise. Za upornost bi se u ovom slucaju morali imati dobri razlozi, dobri nervi i mnogo, mnogo novca.

Ali da iko moze i hoce to da plati, mozda svega ovoga ne bi ni bilo. Mera kao da se ne sastoji u tome da se kazna plati pa da se nastavi sa radom, vec da se vise ne nastavlja sa radom. Ako to ne moze da se postigne novcanim kaznama, moze drugacije. U utorak je, tako, smenjen direktor Radio Indeksa Nenad Cekic,a na njegovo mesto, na predlog Seselja, postavljeno je do sada nepoznato lice Vladan Draskovic, student Pravnog fakulteta u Beogradu. Radio Indeksu nije prosledjeno nikakvo pismeno obavestenje o tome. "Meni stalno objasnjavaju da Radio Indeks ne postoji", kaze Nenad Cekic, "i stalno imamo probleme oko toga, a sad, eto, odjednom postoji." Dosadasnja redakcija priprema se za selidbu u susednu republiku, a odsadasnja ce, kako je saopstenjem najavljeno, vratiti radio njegovoj osnovnoj nameni i izvestavati o standardu studenata. Svi su izgledi, ipak, da ni taj novi Radio Indeks nece dugo izdrzati. Budu li zaista izvestavali o bedi studentskih domova i kredita udarice direktno na osecanja gradjana, zena i dece...

Ali totalnu zabunu u ionako konfuzno stanje uneo je slucaj kragujevacke "Nezavisne Svetlosti". Njih je "tuzio" odbornik u Skupstini grada Radoslav Antonijevic, clan SPO, stranke koja je odbila da u republickom parlamentu ucestvuje u izglasavanju spornog Zakona o informisanju. Krivi su bili sto su mu bez njegovog odobrenja objavili fotografiju uz tekst koji je govorio o zloupotrebi polozaja. Ostalo je bilo kao sto prilici. Poziv je u redakciju stigao u petak u 6 casova, a sudjenje je pocelo u devet. U sobicu tri sa tri, kako opisuje glavni i odgovorni urednik Miroslav Jovanovic, jedva su se smestili optuzeni, advokati i nekoliko policajaca u civilu. Medju okupljenima ispred sudnice bilo je i clanova SPO-a koji su podrzavali "Svetlost". Sve u svemu, zavrsilo se dogovorom da ce novine objaviti ispravku. Novine, istina, jesu objavile ispravku, ali na strani koja je potpuno prazna, a jedine nezavisne novine u Kragujevcu izasle su i u nesto drugacijem obliku. Ovaj broj sastavljen je od horoskopa, viceva, karikatura... U medjuvremenu zasedao je gradski odbor SPO-a ali zvanicno se jos nisu oglasili.

Stvar je pocela da izmice kontroli. Zakon kao da se malo zaigrao, zaboravio cemu sluzi i razmahao se. A skrojen je, valjda, tako da ce se pre ili kasnije omiliti svakoj vlasti, jer uputstvo za rukovanje je veoma jednostavno: treba da ste vlast i treba da nadjete "krivca".

Kada druga strana podnosi prijavu onda to izgleda kao u slucaju Lige socijaldemokrata Vojvodine koja je podnela prijavu protiv RTS-a, BK i Ivice Dacica, zbog vesti da je Zakon o informisanju usvojen jednoglasno, iako je bilo tri glasa protiv (tako je glasao i Nenad Canak). Zbog formalnih zackoljica dokument im je vracen, a od kada je ponovo podnet proslo je vise puta po 24 casa, ali postupak nije pokrenut. Ne treba sumnjati da ce ipak biti pokrenut, a nadamo se da ce kazna za lazne informacije biti u srazmeri sa nadoknadom za dusevni bol koji je gospodja Morina otrpela citajuci oglase u DT-u..

A kada se curak okrene naopako, onda to izgleda ovako. Na sudjenju Zoran Djindjic i DS protiv generalnog direktora "Politike" Hadzi Dragana Antica i kuce "Politika", zbog prenosenja neistinitih informacija, advokat optuzenih ovako je poceo izlaganje: "Drago mi je sto se g. Djindjic zalaze za primenu zakona, ali ovako rigidno i restriktivno tumacenje odredbi zakona vodilo bi ukidanju elementarnih nacela novinarskog posla i prava gradjana da budu objektivno i na vreme informisani."

IVANA JANKOVIC

LjUBICA GOJGIC