SRPSKO DUHOVNO NASLEDJE

RASEJANA BASTINA
Mnoga kulturna dobra su unistena, jedna se obnavljaju, do drugih je gotovo nemoguce doci, a relikvije iz 
Hilandara mogu se izneti samo uz revers i saglasnost grcih vlasti

Srbi su izuzetno bogat narod, bar sto se proslosti tice, ali i proslost moze da se "potrosi" ako se ne cuva i ne odrzava. Nije ona samo u recima i u knjigama, vec i u necemu sto je opipljivo a sto se naziva spomenicima kulture ili duhovnim nasledjem.

Zna se kako je bilo za onih pola veka kad se na to nasledje gledalo iskljucivo kroz crvene naocare; ali kakva je ta "slika" danas posle svih dosadasnjih drustveno-politickih promena u Jugoslaviji?

Slobodan Mileusnic, upravnik Muzeja Srpske pravoslavne crkve i sekretar Svetog arhijerejskog sinoda, koji je i clan raznih komisija i odbora za obnovu i revitalizaciju pojedinih zdanja ili celina, daje ovakav presek:

- Sto se tice danasnjeg stanja sveukupnog duhovnog, kulturnog i umetnickog nasledja - namerno izbegavam da kazem spomenika jer me to asocira na nesto sto je postojalo pa nestalo, a svi ti nasi manastiri su i danas zive duhovne buktinje koje sluze svom osnovnom cilju - jasno je da ima ugrozenih zdanja, i to iz vise razloga. Prvo, sveukupna situacija, politicka, ratna ili poratna, u kojoj se srpski narod i SPC nalaze, u velikoj meri je ugrozila a na odredjenim podrucjima i pravu pustos ostavila kad je o crkvama i manastirima rec. Unistene su citave celine i maltene cele eparhije; stradala su ta zdanja kao nepokretne vrednosti, isto tako stradale su i pokretne vrednosti: ikone, liturgijski predmeti, arhive i bogosluzbene knjige. Tamo gde se moglo, SPC i odredjene sluzbe zastite deo tih vrednosti su dislocirale i zastitile. Drugo je zub vremena koji cini svoje. Trece, a moze biti i prvo, jeste nasa nemarnost i neodgovornost, svih koji su na bilo koji nacin zaduzeni za cuvanje i zastitu te duhovne bastine.

Vikendice od crkvene cigle

Srpska pravoslavna crkva je u toj zastiti, kaze Mileusnic, ometena zato sto su joj oduzeti posedi i zdanja iz kojih je ona ostvarivala odredjenu dobit a koja bi joj pruzala mogucnost da sama zastiti svoje crkve i manastire.

Rusilackih primera, nazalost, ima napretek. Upravnik Muzeja SPC podseca na sudbinu fruskogorskih manastira koji su u proslom ratu stradali i od Nemaca, i od ustasa, i od partizana. Da zlo bude vece, to rusilastvo nastavilo se i posle rata, kad je sa narusenih zdanja odnosena cigla i drugi materijal da bi se zidali zadruzni domovi, cak i vikendice sledbenicima Partije.

- Najbolja zastita crkava i manastira jeste njihovo zivo postojanje, to sto oni liturgijski obitavaju - kaze Mileusnic. - Imamo nekoliko manastira koji predstavljaju izuzetnu umetnicku, istorijsku i kulturnu vrednost; oni su obnovljeni, ali su ostali bez zivota i ubrzo su opet dosli u trosno stanje. To je primer manastira Petkovice nadomak Fruske gore. Prosle godine sa njega je skinut bakarni prekrivac, a pre nekoliko godina skinuta je stolarija. To se ponavlja vec tri-cetiri puta za poslednjih deset ili nekoliko godina.

Konstrukcija i dekonstrukcija

Glavna drzavna institucija zaduzena za brigu o kulturnim dobrima Srbije, ali i srpskog naroda u celini, jeste Republicki zavod za zastitu spomenika kulture, koji je prosle godine slavio pola veka od osnivanja. Pored Republickog, deluju dva pokrajinska i 12 regionalnih zavoda, sa oko 400 radnika, od kojih je 250 sa visokom strucnom spremom, medju kojima ima i doktora nauka i magistara. U registre ovih zavoda upisano je vise od tri hiljade nepokretnih kulturnih dobara, od kojih je 197 kategorisano da su od izuzetnog znacaja, a 578 od velikog znacaja. U poslednje dve godine za nepokretna kulturna dobra utvrdjeno je ili je u postupku utvrdjivanje vise od 500 novih objekata i celina. Nesporno je da u poslednje vreme ovi zavodi dosta cine na zastiti duhovnog nasledja, zato Mileta Milic, direktor Republickog zavoda, sumirajuci samo ono sto je ove godine radjeno, kaze:

- I pored teskih finansijskih problema, posebnim zalaganjem Ministarstva kulture, ipak su obezbedjena znatna sredstva za realizaciju nasih programa. U ovoj godini obavljen je veliki posao na stvaranju dokumentacije (foto, tehnicke i druge) za najznacajnije objekte. U pogledu tehnicke zastite, Republicki zavod je izveo obimne konzervatorsko-restauratorske radove na manastirima Sopocani, Studenica, Gradac, Manasija, Bela crkva u Karanu, Mileseva, na arheoloskom nalazistu Gamzigrad. Slikarski radovi radjeni su na manastirima Gracanica i Studenica, na crkvama u Pancevu, Azanji, Gornjim Banjanima, Lacarku, Divosu, na staroj crkvi u Kragujevcu, na crkvi brvnari na groblju u Smederevskoj Palanci...

Ipak, nije sve uradjeno kao sto je planirano, u prvom redu kad je rec o zdanjima na Kosovu i Metohiji. Direktor Zavoda kaze da zbog pogorsane politicke i bezbednosne situacije u ovoj pokrajini nisu mogli da se izvedu planirani radovi na Peckoj Patrijarsiji, manastiru Decani, Svetim arhandjelima u Prizrenu i drugim objektima, iako su sredstva bila obezbedjena. Zbog toga, kako kaze Milic, dodatno su ugrozene ove svetinje jer neki radovi zahtevaju hitnost.

Nazalost, neka zdanja su ostecena i u teroristickim akcijama.

- Pre potpisivanja sporazuma Milosevic-Holbruk, sa Gradimirom Stanicem, sekretarom Sinoda SPC, i Stojanom Kosticem, direktorom Pokrajinskog zavoda za zastitu spomenika kulture u Pristini, obisao sam nekoliko manastira i spomenickih kompleksa - kaze gospodin Milic. - Uocljiva su znatna ostecenja na konacima manastira Zociste (pogodjeni su sa dve granate), na konaku manastira Devic i najstarijoj kuci brvnari u selu Locane izmedju Decana i Djakovice.

Direktor Republickog zavoda kaze da se potpisivanjem sporazuma Milosevic-Holbruk i dolaskom verifikatora na Kosovo i Metohiju ne iskljucuje dalja aktivnost ovog zavoda na zastiti kulturne bastine u ovoj pokrajini.

(Ne)dostupne svetinje

Bilo je reci da su mnoge relikvije sa Kosova i Metohije sklonjene izvan ove pokrajine. Medjutim, Slobodan Mileusnic kaze da neki predmeti od izuzetnog znacaja jesu preuzeti, ali samo iz razloga da bi se obavila njihova zastita.

- Srpska pravoslavna crkva niti ima nameru, niti je to ranije cinila, da se povlaci sa tog svog duhovnog i istorijskog prostora.

Povodom odlaska Adema Demacija u manastir Decani i nudjenja zastite manastiru i svestenstvu, Mileusnic kaze:

- To nije lako tumaciti sad u neko vreme usijanosti, kad je toga toliko proslo, kad su tako prosle monahinje manastira Devic, koji je najugrozeniji. Malo je cudno da se sad pojavljuju neki takvi ljudi sa nekom svojom pricom. Ako je bilo dobre zelje i namere, to je trebalo i ranije pokazati. Ipak, vremenom ce se videti koliko je sve to iskreno.

Do ovog poslednjeg rata SPC mogla je da intervenise bilo gde ako se nesto desi na objektima ili predmetima koji njoj pripadaju. S tim sto nije mogao da intervenise Republicki zavod za zastitu spomenika kulture Srbije, jer je za svaku republiku bio nadlezan maticni zavod. To je, kako kaze Mileusnic, dovelo do toga da se neke crkve i manastiri nadju u losem stanju, posebno na podrucju Hrvatske, jer je njen republicki zavod brinuo prvenstveno o hrvatskoj duhovnoj bastini.

- Danas je to jos gore - nastavlja Mileusnic. - Srpskoj crkvi otezano je da radi jer su sad tu i granicne barijere. Mi pokusavamo, posebno na prostorima Hrvatske, da uspostavimo neke veze, pre svega da utvrdimo postojece stanje. Znamo da su neke rizicne celine dislocirane i da su pohranjene u pojedinim hrvatskim muzejima. Pokusavamo da uspostavimo kontakte, i to uglavnom preko svestenstva koje je delimicno ostalo, i preko nadleznog arhijereja, u ovom slucaju mitropolita zagrebacko-ljubljanskog i cele Italije Jovana, koji pokriva podrucje cele Hrvatske.

Na teritoriji BiH, kaze Mileusnic sve je to slozenije, ali olaksavajuca je okolnost sto je dobar deo nasledja ostao Republici Srpskoj. Tu, na podrucju pet eparhija SPC postoje organizovane sluzbe zastite.

Sto se Makedonije tice, Mileusnic kaze da svestenstvo SPC, zbog nekih medjudrzavnih odnosa, odnosno politickog stava nove makedonske drzave, jos nije u mogucnosti da obidje svoju pastvu, crkve i manastire na ovom podrucju. I ne samo to, nego svestenicima nije ni dozvoljeno da uniformisani (u mantijama) udju u Makedoniju.

Medjutim, direktor Republickog zavoda Mileta Milic istice nekoliko lepih primera saradnje sa makedonskim vlastima oko obnove nekoliko izuzetno vaznih zdanja i spomenika kulture. Ovih dana, uz posebno angazovanje ambasadora SRJ u Makedoniji Zorana Janackovica, prema projektu Republickog zavoda Srbije i uz strucni nadzor ovog zavoda i zavoda Makedonije, prvi put je uredjeno srpsko vojnicko groblje u Bitolju. Takodje, uredjena su i srpska vojnicka groblja u Dobroveni i Skociviru, kao i spomen-kosturnice u Zebrnjaku i Udovu.

Veliki broj kulturno-istorijskih zdanja koja pripadaju Srpskoj crkvi i srpskom narodu nalazi se i u drugim drzavama, izvan prostora bivse Jugoslavije.

- Republicki zavod zaduzen je da se stara i o spomenicima kulture srpskog porekla u inostranstvu - objasnjava direktor Milic. - Imamo pregled u svim zemljama gde se sta nalazi, osim Albanije, jer tamo nikada nismo mogli da odemo. Ali, iz literature nam je poznato gde je sta.

Crkve bez naroda

Poznato je da postoji veliki broj srpskih crkava i manastira na teritoriji Madjarske i Rumunije, ali se ne moze osporiti i visegodisnja saradnja sa institucijama ovih drzava u zastiti naseg duhovnog i umetnickog nasledja.

- Na podrucju Budimske eparhije imamo veliki broj crkava koje su ostale bez pastve i svestenstva - kaze Mileusnic. - Sada je to ono sto stoji kao - spomenik. Medjutim, svestenstvo Budimske eparhije ipak se trudi da cuva i ocuva funkcionalnost tih crkava i manastira. Iako nema redovnih bogosluzenja, ona se bar odrzavaju na dan saborne slave, ili onih dana, ili onih praznika kad se u proslosti tu okupljao verujuci narod.

Na teritoriji Temisvarske i Aradske eparhije (u Rumuniji) daleko vise je srpskog zivlja i svestenstva, tako da je tu stanje mnogo bolje.

Svakako najsvetlija tacka na mapi srpske duhovne sveukupnosti jeste manastir Hilandar, koji ove godine slavi 800-godisnjicu postojanja. Ovaj veliki jubilej bio je povod da se pokrenu mnogi gradjevinski i slikarsko-konzervatorski radovi na obnovi, zastiti i uredjenju ovog manastirskog kompleksa, te "duhovne varosi usred Gore Svete".

Slozeni odnosi

- Svi ovi radovi izvodjeni su uz saglasnost grcke sluzbe zastite i grcke vlasti - kaze Milic i napominje da se za iznosenje relikvija iz manastira, kao sto je ovih dana doneta postavka za izlozbu u Beogradu, moraju obezbediti posebne saglasnosti manastira, crkvenih vlasti Svete gore i drzavnih vlasti Grcke. Manastirski relikvije iznose se uz posebne potpise i garancije.

Nasi sagovornici kazu da u tome nema niceg cudnog.

- Moramo biti svesni da je Hilandar na teritoriji drzave Grcke, da se mora odrzavati saradnja sa njihovim institucijama i da se mora zajednicki raditi i delovati kako bi se stvorili uslovi i odrzali dobri odnosi za buduca vremena - istice Mileusnic.

Na pitanje da li je mozda bilo vec nekih problema sa grckim drzavnim organima, Mileusnic odgovara:

- Verovatno da nekad dodje do nekih formalnih nesporazuma, mozda oko administrativnih pitanja ili nepostovanja necega, ali to se prevazilazi. Govorim to jer sam letos deset dana boravio u Hilandaru i video kako se uveliko radi i da je dosta uradjeno, naravno uz saglasnost grckih vlasti. U nekim ranijim vremenima bilo je izrazenijih sukoba koji su dolazili, tako da kazem, iz nekih politickih kuhinja, s jedne strane; a s druge, zadiralo se i u neke prostore privilegija i prava odredjenih crkava i manastira: da li je to samo srpsko, ili pripada i drzavi na cijoj se teritoriji nalazi? To su slozeni odnosi koji su regulisani ili moraju biti regulisani nekim medjudrzavnim, pa i medjunarodnim sporazumima.

Monastvo manastira Hilandara danas se, ipak, najvise pribojava ucestalog masovnog dolaska na Svetu goru, koje nije hodocasnicko, vec je inspirisano turistickim pobudama - da vide monahe, da snime i dozive nesto neobicno i cudno. Zato se monasi, koji svoj zivot podredjuju postu i molitvi, dakle molitvenom tihovanju, sve vise povlace i zatvaraju. Veliki broj mladjih monaha zbog toga odlazi na litice, na skitove, u mocalnice.

Mileusnic na kraju napominje da je nasa stvarnost takva da je srpskih crkava i manastira vise pod zemljom nego nad zemljom. Sve to, kaze, mora se evidentirati i sva ta crkvista, manastirista, sve te rusevine moraju se zastititi, jer prema verovanju SPC, nijedna crkva, nijedan manastir nisu umrli, nego samo zamrli pa moraju oziveti. Na tome se i cini, koliko se moze.

JOVAN JANjIC

NIN JE VASA TRADICIJA!

ISKORISTITE MOGUCNOST I PREPLATITE SE ZA NIN!

GODISNjA PRETPLATA ZA INOSTRANSTVO

dostava obicnom postom 270,00 DEM

dostava avionskom postom 420,00 DEM

ili protivvrednost ostalih valuta

Pretplata se vrsi preko DEUTSCHE BANK AG Frankfurt/M (BLZ 500 700 10)

na racun EKSIM BANKE,

Beograd, br.935 92 58 u korist NIN, Cetinjska 1,

11000 Beograd, Jugoslavija

NIN SE CITA I CUVA!