UNIVERZITET

PROTESTNA BALADA
Deo studenata i profesora buni se i dalje, ali jedini efekat za sada je - nekoliko otkaza

Energije ponovo ima na beogradskim fakultetima.

U utorak, oko podneva, nekoliko stotina studenata Elektrotehnickog i Pravnog fakulteta sastalo se kod Teslinog spomenika, ispred zgrade ETF-a. Zaustavili su saobracaj u Bulevaru revolucije na citavih pet minuta. Policije nigde. Bila je to samo bleda kopija studentskog protesta '96-'97 ("Bice nas vise, ovo je tek pocetak", kaze Ivana, student trece godine ETF-a), ali je ipak uspela da gospodja Andji, koja je studentsko okupljanje posmatrala sa druge strane ulice, izmami poneku suzu. "Skoro kao pretprosle zime", kaze. "A sada zima ide ponovo..."

Sreda je ispred ETF-a bila nalik utorku, osim sto nije bilo kolega sa Pravnog. Stotinak studenata blokiralo je Bulevar revolucije, a sa sobom su nosili maketu velikog elektronskog otpornika. Trubili su im iz zaustavljenih automobila, a iz tramvaja 12 izlazili su gnevni i ravnodusni putnici. "Dzabalebarosi", mrmlja sebi u bradu starica dok napusta tramvaj. "Dokle ce vise?" Ali bilo je i drugacijih komentara: "Jadni, uvek ih uhvati zima", kaze sredovecna gospodja u prolazu.

"Malo nas je bilo danas", kaze Zarko, brucos ETF-a, "zato sto je sreda, i studenti starijih godina imaju malo predavanja. Sutra ce biti bolje." Da li ce biti? Jer, u zgradi fakulteta sve je kao da se napolju nista ne dogadja. Studenti sede i ispijaju kafu, neki zure na predavanja, i ne obracaju paznju na zvuke trube i pistaljki koji se cuju ispred zgrade. Protest je i u sredu zavrsen "Baladom o Vladi i Labanu" (parodija na pesmu "Pisonja i Zuga" "Zabranjenog pusenja").

Besplatno fotografisanje

Za 16. novembar najavljivan je generalni strajk na ETF-u, ali od toga do sada nema nista. Kako je u utorak okupljenim studentima rekao profesor Borivoje Lazic, "sindikat zaposlenih ETF-a doneo je odluku da se nastavi jednocasovni strajk upozorenja". Iskorak u odnosu na proslu nedelju je samo to sto je strajk pomeren sa 11 sati na podne, da se ne bi gubila stalno ista predavanja. Zahtevi su ostali isti: smena dekana Vlade Teodosica i clana Upravnog odbora Milosa Labana, "kao lica nesposobnih da obavljaju te funkcije", kako rece prof. Lazic.

Ali ova "lica" na to se ne obaziru. Posle proslonedeljnog fotografisanja studenata koji protestuju (jurio ih je po fakultetu sa "idiotom" u rukama), radi evidencije, Milos Laban preuzeo je - bez objasnjenja - specijalnu grupu talentovanih studenata od profesora Zorana Radosavljevica koji je, inace, potpisao Ugovor o radu. Bivsi sef Katedre za primenjenu matematiku prof. Ivan Lackovic na to je rekao da je ovo "nelegitimna metoda kojom Laban zeli da se pokaze kao profesor, iako to nije".

Slicno je, i jos malo gore, i na Pravnom fakultetu. U petak je dekan Oliver Antic otpustio i profesorku Vesnu Rakic-Vodinelic, i time broj oteranih profesora podigao na sest. Suspendovanih, trenutno, ima osmoro. Studenti protestuju, protestuju i neki profesori. Ali vecina cuti, i trpi. Nadaju se, valjda, da ce ih problemi sa dekanom mimoici. Da li ce zaista, pitanje je, narocito ako pomislimo na ETF i profesora Zorana Radosavljevica... Medjutim, cak i oni koji su na Pravnom vazili za najtrpeljivije, odnosno, koji nisu zeleli da pripadaju nijednoj struji, poceli su da podizu glas, poput prof. Zorana Tomica koji je uputio javni apel za smenu dekana Olivera Antica.

Posebno je zanimljivo - naravno ako se posmatra sa strane - to sto je dekan Antic, zbog istih "prestupa", razne profesore kaznio na razlicite nacine. Neki su otpusteni, neki samo suspendovani, dok su treci kaznjeni novcano. Opet, ne svi istim sumama.

Na Filoloskom fakultetu u utorak, u jedan sat po podne, poceli su jednocasovni strajkovi upozorenja. Tako je, vecinom glasova, odlucio Sindikat zaposlenih na ovom fakultetu, a zahtevi su dvojaki. S jedne strane, zahteva se od dekana Radmila Marojevica da u nastavu vrati sve suspendovane i otpustene profesore (i to odmah), a sa druge, kao malo dugorocniji zahtev, trazi se smena dekana i opoziv svih odluka koje su donete za njegovog mandata. Znaci, i vracanje svih profesora, ali i obaranje novog statuta fakulteta, po kome je izvrsena reorganizacija Filoloskog (Opsta knjizevnost spojena sa Bibliotekarstvom, engleski se proucava na germanistici, albanski na romanistici...) i dekanu data, kako bukvalno pise u Statutu, "ovlascenja direktora preduzeca".

Tajni otkazi

Prosle nedelje pronela se vest da je dekan Marojevic otpustio sestoro nastavnika Filoloskog fakulteta: Vladetu Jankovica, Aleksandra Ilica i Zorana Milutinovica sa Opste knjizevnosti, Slobodana Vukobrata sa anglistike, Djordja Trifunovica sa Katedre za srpski jezik i Branku Nikolic sa hebrejistike. Resenje je, medjutim, video samo profesor Aleksandar Ilic, i to zato sto je sam otisao u arhivu fakulteta i uzeo resenje o otkazu. Ostali nisu dobili nista, makar ne zvanicno.

"O otkazu sam saznao preko sredstava javnog informisanja", kaze otpusteni (?) profesor Slobodan Vukobrat. "Zvanicno me jos niko nije obavestio. Niko jos nije video resenje o mom otkazu, kao ni resenja za cetvoro ostalih kolega. Samo je Aleksandar Ilic bio nestrpljiv i sam potrazio taj papir. Mi, ostali, jos cekamo. Ipak, po analogiji, reklo bi se da cemo i mi dobiti ovakva resenja."

Zbog ovako nejasne situacije, pocinje sve vise da se postavlja pitanje da li su ovi profesori zaista otpusteni i, ako jesu, postoji li jos slicnih resenja (poput tajnih optuznica u Hagu) koja samo cekaju da budu potegnuta. Jedan od profesora Filoloskog fakulteta navodi i ovu mogucnost: mozda je ovo samo jos jedna od metoda zastrasivanja profesora, kako se ne bi bunili zbog onoga sto im se dogadja na fakultetu.

Svejedno, u utorak je i na Filoloskom fakultetu poceo strajk upozorenja.. Hodnik ispred dekanata bio je dupke pun, na podu je sedelo nekoliko stotina studenata i profesora. U ucionici broj 35, u tom istom hodniku, dekan Radmilo Marojevic drzao je predavanje studentima slavistike. Kada je izasao iz ucionice, u dva i pet, hodnikom se prolomio aplauz, a zatim zvizduci i "uaaa"! Za to vreme, dekan se probijao izmedju studenata i profesora, zgazio ponekog, i gledao ceznjivo ispred sebe, u pravcu dekanata. Novinari su ga saleteli, ali dekan je ostao krut. "Nemam komentara", promrmljao je. Novinare nije hteo da primi ni kasnije, a nije imao vremena, zbog prezauzetosti (tako rece njegova sekretarica), ni u sredu. Hteli smo da ga zamolimo da prokomentarise zbivanja na fakultetu, i da ga pitamo da li je spreman da podnese ostavku ako je to jedini uslov da se situacija smiri. Nismo uspeli da dodjemo do dekana, a situacija je ostala nesredjena.

Umesto dekana, obratili smo se studentima (bilo ih je desetak) koji su slusali Marojevicevo predavanje dok su ispred ucionice njihove kolege protestovale. Ni oni nisu bili reciti, samo nam je jedna devojka, koja nije htela da se predstavi, rekla: "Mi na slavistici imamo predavanja i kod nas je sve u redu. Ako bude strajka, razmislicu sta cu da uradim. Do tada nisam zainteresovana."

Generalni strajk?

Pored profesora, koji su konacno uspeli da se usaglase i donesu zajednicku odluku, i pored nezainteresovanih kolega, studenti Filoloskog fakulteta krenuli su u sve vecu bunu. Zborovi se odrzavaju po katedrama (vecina je danas, u sredu, i u cetvrtak), a fakultet je, posle nekoliko dana zatisja, ponovo izlepljen plakatima u kojima se studenti pozivaju da dignu svoj glas. Pauza u lepljenju plakata nastupila je zbog revnosnih tetkica, koje su tokom nekoliko dana studentske plakate uredno skidale. Sada su malo zastale, ali je prica na fakultetu ostala: navodno, dekan je, pod pretnjom otkazima, tetkicama naredio da poskidaju sve plakate, osim onih bezazlenih, na kojima se oglasava prodaja abonentskih knjizica i soba po studentskim domovima.

Studenti Katedre za francuski jezik i knjizevnost vec su podrzali strajk, italijanistika takodje. U cetvrtak treba da se odrzi zajednicki sastanak svih studenata ovog fakulteta, na kome treba da se odluci sta ce se dalje ciniti. Jedna od mogucnosti koje ce se razmatrati jeste i stupanje u generalni strajk. Predlog je da pocne u ponedeljak, 23. novembra.

Generalni strajk za sada se medju profesorima spominje tek kao mogucnost, a do tada se pokusava legalnim metodama. Pored strajka upozorenja, suspendovani i otpusteni profesori Filoloskog fakulteta obratili su se sudu, i slucaj je jos "u razmatranju". "Nisam za masovna gibanja", kaze prof. Vukobrat. "Naravno, studenti imaju pravo da postupe kako misle da je potrebno."

U medjuvremenu, napokon se oglasila i Srpska akademija nauka i umetnosti, odnosno njeno Odeljenje jezika i knjizevnosti. Pozvali su vlast da povuce Zakon o univerzitetu ("Za samo nekoliko meseci pokazalo se da taj Zakon, donesen bez prethodnog konsultovanja strucnjaka i bez javne rasprave, ne moze doneti nikakva dobra i da ga u interesu nauke i ugleda nacije treba sto pre staviti van snage", pise u saopstenju). Posebna paznja posvecena je Filoloskom fakultetu: "Izrazito zlocudne i stetne promene nametnute su na Filoloskom fakultetu, u nastavi srpske i drugih juznoslovenskih knjizevnosti, teorije knjizevnosti i opste lingvistike, stranih jezika i knjizevnosti. Tu je prakticno rasturena Katedra za opstu knjizevnost, koju su vodili i podizali velikani srpske nauke i koja je prosirila slavu Beogradskog univerziteta po citavom svetu." Na kraju, akademici su pozvali nadlezne da se ne ogluse o "glasove upozorenja", i da prekinu sa stetnim potezima.

Istureno odeljenje

Prema recima otpustenog profesora opste knjizevnosti Aleksandra Ilica, postoji mogucnost da se ovako nesto zaista dogodi. Navodno, culi su, u vladajucim krugovima raspravlja se o smeni radikalskih dekana (Marojevic, Teodosic...), posto su na njihovim fakultetima problemi najveci. Vecina ostalih, vidimo, funkcionisu kao i do sada, iako, recimo na Filozofskom, veliki broj profesora nije potpisao ugovore o radu.

Ima logike u takvoj mogucnosti; misljenje koje moze da se cuje na Filoloskom fakultetu ide ovako: Zakon o univerzitetu donet je da se na univerzitetu ne bi "talasalo". Na vecini fakulteta to je i postignuto, problem je na dva-tri, na kojima se bune. Zasto? Zbog poteza dekana koji ih bukvalno teraju na nepozeljno "talasanje". Talasanja nece biti, zakljucuju, ako se ovi dekani smene.

Medjutim, sta ce biti ako se nadlezni ipak ne oglase, na ovaj ili onaj nacin, i ako svi ovi protesti ne uspeju? "Postoji vec paralelna mreza predavanja", kaze profesor Ilic. "To je nukleus paralelnog fakulteta, kakav je vec postojao u Pragu. Kao sto je rekao ceski filozof Patocka, ide se ka stvaranju paralelnog polisa. Tamo gde se uzimaju slobode ovo je jedino resenje." Ako bi se ovo obistinilo, prica se, diplome paralelnog univerziteta priznavale bi se u inostranstvu, za razliku od ovih sa Beogradskog univerziteta. Studenti se ovome ne protive. "Bicemo na kraju kao Albanci", govore na Opstoj knjizevnosti. "Ali nema veze, ako je to jedino resenje, i ako ce nam se diplome priznavati napolju..."

Postoji i sansa, o kojoj su u vise navrata govorili profesori Aleksandar Ilic i Vladeta Jankovic, da Katedra za opstu knjizevnost, na kojoj su oni do sada predavali, postane istureno odeljenje Filozofskog fakulteta u Niksicu. Sta ce biti sa ostalima ne zna se, ali oni se ionako ne bune bas mnogo.

Ako se obistine ove najave, postavlja se pitanje sta ce biti sa apsolventima sa ove grupe, kojih ima cetrdesetak. "Nismo ih zaboravili", kaze prof. Ilic. "Potrudicemo se da dobiju diplomu naseg Filoloskog fakulteta. Ako vec ne budemo mi mogli da ih ispitujemo, dacemo sve od sebe da im izaberemo najbolje moguce komisije."

Uporedo sa ovim zbivanjima, u cetvrtak je u Direkciji Jugoslovenske levice osnovan Komitet univerzitetske levice. Profesorka Mira Markovic govorila je o izdaji, novom svetskom poretku, levici koja je generator pozitivnih promena u drustvu... Predsednik KUL-a Milovan Bojic (potpredsednik republicke vlade), kroz sentence je pricao o odgovornosti JUL-a ("Moramo je nositi casno i istrajno. Za to smo sposobni. Mladost i pamet mogu najvise. Mladost se ne boji nicega pa ni sebe same. Pamet je bezgranicna"), takodje i o generatorskim sposobnostima levice, ali je pecat "diskusiji" (tako je crvena "Borba" nazvala ono sto se dogadjalo u cetvrtak u Direkciji JUL-a) dala studentkinja medicine Aleksandra Joksimovic: "Oni koji po zavrsenim studijama odlaze, strahujuci da uzivaju boljitak pod juznim nebom, dopustaju sebi da postanu plen, da ih kvase tudje kise, da nase majke na pragu 21. veka opet radjaju janicare."

I ko onda sme da se buni? Videcemo.

NIKOLA VRZIC