DROGA I SKOLA

HEROJI I HEROINE
U proseku, u svakom odeljenju beogradskih srednjih skola po jedan ucenik ima ozbiljne probleme 
zavisnosti od droga. Jedanaestoro adolescenata u glavnom gradu od 15 do 19 godina je HIV pozitivno a 
kao razlog naveli su intravensko koriscenje droge

Kao i u bilo kojoj zdravstvenoj ustanovi, guzva je i u Zavodu za bolesti zavisnosti u Ulici Teodora Drajzera 44. Ipak, razlika izmedju ove i drugih zdravstvenih ustanova odmah je uocljiva. Pacijenti i posetioci Zavoda su uglavnom mladi ljudi, sve cesce deca.

Misa ima 16 godina. Leci se od heroinske zavisnosti. Drogu je uzeo na svoj petnaesti rodjendan "zbog drustva i zelje da proba nesto novo".

- Odmah sam uzeo heroin. Vec je prvi osecaj bio divan. Tesko je opisati to blazenstvo, osecaj potpune opustenosti. Osecao sam se bukvalno kao da letim, prica Misa sa nostalgicnim osmehom.

Medjutim, kaze da je shvatio da je postao zavisan vec posle prvih mesec dana.

- Uzimao sam cetvrtinu, polovinu grama pa sve vise i vise... Cim prvi put nisam uzeo heroin, osetio sam fizicku krizu. To je najgore. Bol. Sve boli... Dok se priseca, lice mu se izoblicuje od grca, od straha. Kaze da bi bilo manje strasno da je to samo fizicki bol. Da bi se to nekako moglo izdrzati. Stanje krize karakterise jaka psihicka patnja: "Tada je covek spreman na sve."

Nas sagovornik priznaje da je cesto dolazio u sukob sa zakonom. Obijao je automobile i stanove. "Roditelji su saznali da sam narkoman tek kada me je pre nekoliko meseci uhapsila policija. Prethodno su se povremeno cudili kada bi slucajno videli koliko imam para. Moj dzeparac bio je mali ali sam ih umirivao pricom da sam blagajnik u razredu. Kao, skupljam novac za ekskurziju..."

Roditelji ne kapiraju

Misin lekar, psihijatar Branko Eric, kaze da roditelji, po pravilu, kasno primete da im je dete zavisnik od droga. "Imamo pacijente koji se drogiraju po nekoliko godina a njihovi roditelji to saznaju, recimo, poslednja dva meseca." Osim sto su zauzeti i preokupirani borbom za osiguranje egzistencije, najcesce su roditelji "slepi za promene ponasanja kod svoje dece", tvrdi dr Eric. Stavise, istice da oni obicno negiraju promene u detetovom ponasanju.

Prema procenama Zavoda za bolesti zavisnosti, u Beogradu zivi oko 35 000 narkomana. Pretpostavlja se da u citavoj Srbiji ima oko 80 000 zavisnika od droge. Iako zvanicnih podataka nema, strucnjaci sve cesce tvrde da je oko 60 odsto mladih, najvise srednjoskolaca, u kontaktu sa drogom.

"Vreme pocinjanja konzumiranja psihoaktivnih supstanci u proseku se pomerilo na oko 15 godina. Sve mladji i mladji adolescenti, deca od 12, 13 ili 14 godina dolaze kod nas sa vec uspostavljenom zavisnoscu ili zloupotrebom uzimanja droga", kaze dr Eric.

Skolska dvorista postala su izuzetno opasna. Deca cesto opisuju starije osobe kako najcesce kroz zube nude ekstazi, sinteticku supstancu koja je posednjih godina kod omladinaca ubedljivo najpopularnija. Deca se, dakle, nalaze u okruzenju koje otvara mogucnost da lako i u pocetku za jeftine pare, dodju do raznih opojnih supstanci.

"S obzirom da adolescenti jos nemaju sopstvenu organizovanu licnost, oni zele da se identifikuju sa vrsnjacima, da postanu deo plemena u kome nece da strce ni na koji nacin. Ogromna je zelja za dokazivanjem, ogromna je radoznalost. Adolescent tek utvrdjuje granice svojih mogucnosti. On ne zna koliko moze da trci, koliko moze da voli, koliko moze da podnosi bol. Jedna od njihovih vaznih osobina je omnipotencija. Misle da mogu da ostvare sve sto pozele, da mogu da nadvladaju sve prepreke. Oni nisu svesni da se zavisnost uspostavlja brzo i da se iz nje izlazi veoma tesko", objasnjava nas sagovornik dr Eric.

Zanimljivo je da se poslednjih godina izmenila socijalna struktura narkomana. Pre desetak godina oni su pripadali visim socijalnim slojevima. Sada ih je najvise iz srednjeg i nizeg sloja.

Lekari u soku

Dr Oliver Vidojevic, psihijatar iz Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, potvrdjuje da je stanje alarmantno: "U proseku u svakom odeljenju beogradskih srednjih skola po jedan ucenik ima ozbiljne probleme zavisnosti od droge." To znaci da su svi ostali ucenici izlozeni manje ili vise izvesnoj zloupotrebi psihoaktivnih supstanci i da su svi u prilici da vide tudje iskustvo unutar svoje generacije.

"Nasi najcesci pacijenti su djaci prvog razreda gimnazije ili srednje skole. Ubedljivo najcesci odgovor na pitanje zbog cega koriste drogu, upucuje na uticaj neposredne okoline. Direktni indikatori su najcesce vrsnjaci. Uzrast prvog uzimanja, pocetnog iskustva je sve nizi. Sokira kada dodje dete od devet godina koje je vec zloupotrebljavalo isparljive rastvarace ili dete od dvanaest godina koje je vec iskusilo heroin. To nisu vise samo kurioziteti", kategorican je dr Vidojevic.

U Zavod za bolesti zavisnosti zabrinuti i prerano ostareli roditelji dosli su da svog sedamnaestogodisnjeg sina izvedu iz bolnice. Majka nerado pristaje da razgovara. Njen suprug je to prethodno ostro odbio, okrenuo se i izasao napolje. Kao da ga je sramota, kao da se oseca krivim.

- Primetila sam da nesto nije u redu po njegovom izmenjenom ponasanju. Po ceo dan je spavao, nocu je tek izlazio. Kada je postao manje pazljiv, pocela sam da nailazim na dokaze. U pocetku sam nalazila bensedin, trodon... Posle tabletomanije presao je na heroin. Moj suprug je dugo izbegavao da se suoci sa stvarnoscu. Smatrao je da tako nesto ne moze da se dogodi u nasoj kuci. Suocio se tek kada su iz stana pocele da nestaju vrednije stvari i novac. Nasa borba da sinu pomognemo traje vec pet godina. Njegova bolest je, shvatila sam, bolest duse - poverava se iscrpljena zena koja posle vise godina pakla ne dozvoljava da joj u ocima nada nadvlada sumnju, dok se priblizavala izmrsavelom sinu. Pre nego sto su se dodirnuli, dodaje: "Mislim da drzava treba da pocne da sprovodi prevenciju jos u obdanistu i osnovnoj skoli."

Sida i narkomanija

Do sredine devedesetih godina izgledalo je da je Istocna Evropa postedjena najgoreg udara epidemije side. Situacija se, medjutim, promenila vec 1995. godine, od kada se naglo siri intravensko uzimanje droga medju mladima. Tako je do kraja prosle godine oko 190 000 ljudi zivelo sa HIV-om u ovom regionu a vecina novoinficiranih bili su intravenski korisnici droga.

Zajednicki program Ujedinjenih nacija za sidu (UNAIDS), objavio je izvestaj u kojem se tvrdi da se svakog minuta petoro mladih ljudi uzrasta od 10 do 24 godine inficira HIV-om, pri cemu Istocna Evropa postaje novo zariste kada su mladi u pitanju. Najgore stanje je u Ukrajini i Rusiji.

Dr Nevenka Zakula, nacelnica sluzbe za epidemiologiju Gradskog zavoda za zastitu zdravlja, iznosi podatke kojima raspolaze ustanova u kojoj radi: "Od 1985. do 1992. godine, intravenski korisnici droge su najzastupljenija grupacija medju osobama koje su obolele od side. Sto se Beograda tice, njihovo ucesce u periodu od 1993. do 1998. godine iznosi 57,6 odsto. Sto se celokupnog prostora SRJ tice, ucesce intravenskih narkomana je za isti period 43,2 odsto."

Do septembra 1998. godine u Beogradu je registrovana 1 041 HIV pozitivna osoba. Njih 47 bilo je uzrasta do 19 godina. "Konkretno, u uzrastu od 15 do 19 godina bilo je 22 pozitivna. Od tog broja, njih jedanaestoro je kao rizik za sticanje HIV infekcije navelo intravensko koriscenje droge ili narkomaniju", precizira dr Zakula.

U glavnom gradu registrovano je takodje, do septembra ove godine, 14 dece koja su infekciju stekla preko svojih majki. "Sedam majki infekciju je steklo koristeci intravenski drogu", istice dr Zakula.

Opasnost u skolskom dvoristu

Strucnjaci se slazu da su skolska dvorista najrizicnija kada je o prvom kontaktu sa drogom rec. Ucenici prvog i drugog razreda beogradskih srednjih skola i gimnazija to potvrdjuju.

Sanja iz Drvnopreradjivacke skole na Dorcolu kaze: "Bilo je sumnjivih tipova koji su se muvali po dvoristu. Neki ucenici starijih razreda su se i drogirali. Nalazili smo spriceve po dvoristu. Zbog toga je deo tog dvorista sada ogradjen i zatvoren." Njena drugarica koja odbija da se predstavi, kaze: "Ja sam pala u iskusenje. Probala sam ekstazi iz radoznalosti. Strava je! Necu da idem dalje, mogu da prestanem kad god hocu."

Sasa iz Pete beogradske gimnazije objasnjava: "Sama rec droga, oznacava smrt. Imam dosta prijatelja koji su narkomani. Ja nikada nisam probao, niti imam nameru. Kod nas u dvoristu se normalno pusi trava."

- Nisam otisla dalje od cigarete. Ni moji drugovi nisu otisli dalje od dzointa, kaze ucenica Osme beogradske gimnazije. Njena drugarica iz Druge beogradske prica: "Poznajem ljude koji to rade. Kazu, samo zadovoljstva radi, da ne osecaju zavisnost. To rade da bi se zabavili. Pricaju da im je lepo, smeju se. Nikada nisam pala u iskusenje a bila sam u prilici."

Jedna nedavna anketa o narkomaniji i sidi, sprovedena u julu, obuhvatila je 71 nastavnika u pet osnovnih skola u Beogradu i Srbiji.

Na pitanje da li smatraju da su dovoljno obrazovani kada je o sidi rec, 57,7 odsto nastavnika odgovorilo je negativno. Njih 19,7 odsto smatra da se u skolama ne preduzimaju potrebne mere za suzbijanje narkomanije i side. Isto istrazivanje obuhvatilo je 160 ucenika cetvrtih razreda osnovnih skola. Svi su odgovorili da im je poznato da je droga stetna po zdravlje. Medjutim, na pitanje da li u skoli postoje ucenici koji koriste drogu, njih 43 odsto odgovorilo je da pozitivno.

Rezultati istrazivanja narkomanije medju mladima u Pancevu pokazali su da je svaki cetvrti srednjoskolac okusio drogu. Indikativno je da, prema mnogim istrazivanjima, skola nema veceg uticaja u informisanju o narkomaniji i drugim oblicima zavisnosti.

- Droga moze da se kupi svuda, jos malo pa i na trafici. Moje prvo iskustvo u vezi sa drogom vezano je za skolsko dvoriste. U pocetku sam bio cascavan ali to nije trajalo vecno. Onda sam poceo da kradem. Prvo u svojoj pa po drugim kucama. Ne znam sta jos da vam kazem. Siguran sam da ce vama zvucati pateticno, ali mogu samo da dodam. 'Video sam djavola i rukovao se s njim' - prica cetrnaestogodisnji Perica koji se leci u Zavodu za bolesti zavisnosti. Kaze da zeli da se izleci. Mnogo mu znaci bolnicka izolacija jer su mu skoro svi prijatelji narkomani. Ima planove za buducnost. Voleo bi da taksira za pocetak. Sanja da jednog dana otvori auto-perionicu.

MARIJANA MILOSAVLjEVIC