2500, NOVEMBAR 27 1998

NEDELJNIK

GUTENBERGOVO PLEME

Secate li se jos one zime kada smo svakodnevno setali ulicama Beograda, Novog Sada, Nisa, Kragujevca, Cacka...? Secate li se kako su mnogi tada govorili da su oko sebe, najednom, otkrili neka potpuno nova lica? Sugradjane, komsije, koji ce kroz ovo zajednicko iskustvo steci punije ljudske obrise i za koje ce se ispostaviti da su, zapravo, lepi, pametni, uctivi, hrabri, posteni, uvek spremni da pomognu?

Neko ce i danas reci da je na toj strani bila samo "sacica", neko da je tu bila "citava Srbija", ili barem njen "bolji deo"? Kako bilo da bilo, i tada je potvrdjena stara istina da razlicite ljude ne povezuje samo rodjenjem steceni identitet pripadnika odredjenih civilizacijskih, nacionalnih i slicnih - objektivno postojecim ciniocima determinisanih - zajednica, nego i svesno izabrano kulturno, politicko ili neko drugo opredeljenje. Pa, i opredeljenje da se prikljucite ili ne prikljucite ljudima koji setaju ulicama i na taj nacin protestuju protiv onoga sto im se desava.

Jedan esej americkog sociologa Jona Kaca pod naslovom "Radjanje digitalne nacije" pokrenuo je prosle godine lavinu rasprava medju pripadnicima "akademske zajednice" u toj zemlji, zbog tvrdnji da se u "sajber" prostoru formira potpuno novi politicki etos, i da se stoga moze govoriti kako su savremene komunikacione tehnologije neposredno uticale na formiranje nove "postpoliticke" zajednice ljudi i njihovog osobenog politickog, kulturnog i civilizacijskog identiteta.

"Njih (tj. ljude koji se svakodnevno koriste elektronskom postom ili slobodno jedre po svetskoj kompjuterskoj mrezi) karakterise jedinstven spoj humanizma i liberalizma, na jednoj, i ekonomska vitalnost konzervativizma, na drugoj strani. Pripadnici te zajednice podjednako odbacuju okostale dogme levice i netolerantnu ideologiju desnice. Skloniji su racionalnom misljenju, postovanju ljudskih i gradjanskih prava i liberalnoj filozofiji slobodne trzisne ekonomije. Radikalni su jedino u svojoj posvecenosti idejama promene", zakljucio je Kac.

Zanimljiv je jos jedan Kacov zakljucak o karakteristikama "digitalnih gradjana", pripadnika nove "digitalne nacije", do kojeg ce on doci na osnovu naknadno sprovedenih istrazivanja: ti ljudi vise postuju politicki sistem svoje zemlje nego sto sistem postuje njih!

Asocijacija koja se ovde sama po sebi namece, ocito, nije slucajna. Danas, kad u rukama drzite list na cijim je koricama redni broj 2500, mozda niste ni svesni da vas - sticajem okolnosti - to povezuje sa desetinama hiljada drugih ljudi u ovoj zemlji, i na sve cetiri strane sveta, koji sada cine to isto: citaju NIN. Postoji u ovom slucaju i dodatna - vremenska - dimenzija, koja svedoci da ste se sopstvenim, svesnim ili cak nesvesnim, izborom svrstali u red onih koji su to isto cinili i tokom prethodnih vise od sest decenija... Uostalom, mnogi nasi danasnji citaoci setice se, verovatno, da su i njihovi roditelji, pa i roditelji njihovih roditelja citali NIN. I, da je citanje NIN-a uvek bilo "nesto drugo", kao svojevrsni statusni simbol po kojem su pripadnici kulturne i politicke zajednice citalaca ovog lista bili prepoznatljivi.

Jeste li se ikada zapitali: ko su svi ti ljudi koji citaju novine, kakvi su, sta misle? Pogotovu oni koji citaju bas "vase" novine? Imaju li medju sobom iceg zajednickog? Imajte pri tome na umu da su takvi u ovoj zemlji, dakako, ubedljiva manjina. A manjinama, kao sto je poznato, pogotovu ovde i pogotovu sada, nije lako. Stoga bi se, sa zaista valjanim razlogom, u kontekstu aktuelne teme o kulturnim i politickim pravima manjina moglo postaviti i pitanje odgovarajucih prava za one koji citaju novine. Jer, kad se saberu svi stampani i prodati primerci novina u jednom danu ili u jednoj nedelji, bez obzira na njihovu politicku ili drugu boju, dolazi se do frapantnog podatka da manje od deset odsto ukupnog stanovnistva Srbije i Crne Gore, ili manje od deset odsto pripadnika svih nacionalnih zajednica koje zive u ovom podneblju, imaju obicaj, naviku, potrebu (kako god hocete) da citaju bilo sta!

Ljudi koji rade u novinama skloni su obicno da se tese verovanjem kako su oni koji ih citaju, mada malobrojni, vrlo vazni i uticajni. I da se radom u novinama moze, barem donekle, uticati na one koji su uticajni. Ali, to nije nikada dokazano. Naprotiv, da je manjina koja u ovoj zemlji cita bilo sta sto je napisano i otisnuto na hartiji ozbiljno ugrozena, i da je svakoga dana sve ugrozenija, mozda i vise od drugih manjina, nacionalnih, verskih i ostalih, sada valjda ne treba ni dokazivati jer je belodano.

Parafrazirajuci rezultate istrazivanja autora koji je otkrio postojanje "digitalne nacije" u Americi, moglo bi se mirne duse reci kako je i nase Gutenbergovo pleme, verovatno, u slicnoj poziciji: ovdasnji citaoci novina se neuporedivo bolje odnose prema svojoj zemlji nego sto se ta zemlja odnosi prema njima!

Zakon o informisanju u Srbiji, ma sta govorili autori tog nakaradnog stiva i zakonodavci koji su ga snabdeli autoritetom drzavne prinude, i ma sta o tome mislili novinari, urednici i izdavaci, pretvoreni potezom pera u ovce za strizenje, donet je samo zbog zelje vlasti da i na ovaj nacin utice na one koji citaju novine. Da im se zakonom, dakle silom i prinudom, propise sta mogu, a sta ne mogu da citaju. Kazu: hteli su da zastite citaoce od novinarskih lazi i manipulacija!? Njihovi bi, navodni, motivi mozda mogli biti i legitimni. Strah od preterane snage i uticaja medija u savremenom svetu, i od medijskih manipulacija, predstavlja zaista globalni fenomen. Zato kad ovdasnji politicari, a narocito jedan medju njima, s vremena na vreme ljutito podviknu novinarima da "moraju voditi racuna o rezultatima izbora" i o "izbornoj volji gradjana", oni valjda hoce da poruce i novinarima i citaocima novina da misle kako imaju pravo ne samo da nam kroje sudbinu, nego i da nam odredjuju, tj. da samo oni odredjuju, sta cemo citati...

Aleksandar Solzenjicin je jos pre dvadesetak godina u jednom govoru na Harvardu svoje srdacno neslaganje sa vrednostima savremene zapadne civilizacije pravdao upravo zgrazanjem nad onim sto cine masovni mediji. Postavio je, naizgled, logicna pitanja: ko je njih izabrao, ko ih ovlastio da rade to sto rade i da pisu to sto pisu?

Vi znate odgovor.

Vi ste izabrali NIN.



Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.