INTERVJU: REDZEP COSJA, LIDER UDP

ALBANSKA STAFETA?
"Cilj Ujedinjenog demokratskog pokreta jeste da ponese dalje zastavu nezavisnosti ako je druge 
politicke snage budu spustile na jarbolu autonomije"

Istoricar knjizevnosti, kriticar, prozni i dramski pisac, Redzep Cosja (1936), nekadasnji direktor Albanoloskog instituta i clan kosovske akademije nauka, uz Rugovu i Demacija, predstavlja najuticajniju figuru medju Albancima na Kosmetu. Cesto ga dozivljavaju kao "oca nacije" zbog njegovog delovanja u kulturi i tvrdog nacionalistickog stava.

Za NIN je dao pisane odgovore na nekoliko pitanja.

Posle toliko godina delovanja kao nezavisni intelektualac, nedavno ste stali na celo Ujedinjenog 
demokratskog pokreta. Sta vas je nagnalo na to (u trenutku kada se na srpskoj sceni dogadja obrnut proces 
izlaska intelektualaca iz politike) i kakvi su ciljevi Pokreta?

- Srpski intelektualci beze od srpske politike danas jer je to neistorijska politika, nepravedna politika, krvava politika, koja je Srbiju i skracenu Jugoslaviju izolovala od sveta. Albanski intelektualci, medjutim, danas ulaze u politiku jer su ciljevi albanskog naroda pravedni i istorijski. Ujedinjeni demokratski pokret nastao je iz nekoliko razloga. Albanska politicka scena je suvise fragmentizovana sto se negativno odrazava na nasu politicku snagu. Mi delujemo u pravcu ujedinjenja politickih snaga. Dosadasnji jednopartijski monopol u nasem politickom zivotu proizveo je mnoga nedemokratska ponasanja i politicke posledice a Ujedinjeni demokratski pokret ima za cilj demokratizaciju naseg politickog zivota i nasih medjusobnih odnosa. Svesni smo da nasa politicka snaga zavisi od nase unutrasnje demokratije. I na kraju: cilj Ujedinjenog demokratskog pokreta, kojeg cini sest partija dosad, jeste da ponese dalje zastavu nezavisnosti Kosova ako je druge politicke snage kojim slucajem budu spustile na jarbolu autonomije.

Godinama ste se zalagali za unificiranu nacionalnu platformu. Razjedinjenost albanskih politickih 
elita sada se, medjutim, cini glavnom preprekom njihovom zajednickom nastupu i stvarnom dijalogu sa 
srpskim vlastima. Koliko su te podele duboke i kada ce biti formiran pregovaracki tim na siroj 
osnovi?

- Zalagao sam se i zalazem se za jedinstvenu nacionalnu platformu. Razlike, odnosno neslaganja u redovima nase politicke klase ne proizilaze iz razlika oko platforme, koje su male, koliko zbog monopola u politickom zivotu kojeg se neke snage ne zele odreci. Vreme, dogadjaji, razvoj situacije na Kosovu cine da se taj monopol vec polako rusi a jedinstvo Albanskog nacionalnog pokreta se uspostavlja. Rezultat ovog jedinstva bice, naravno, i formiranje delegacije na siroj osnovi za pregovore sa jugoslovenskom stranom.

Optuzivali su vas (izmedju ostalih Ibrahim Rugova i Sali Berisa) da zagovarate nacionalni 
romantizam koji nema nista zajednicko sa politickim realizmom, kao i marksizam i terorizam. Sta su, u 
najkracem, vase osnovne zamerke Rugovinoj politici?

- Nase medjusobne odnose pristajem da raspravljam samo pred albanskom javnoscu.

Rekli ste da vam se svidja poredjenje vase uloge sa pozicijom koju Dobrica Cosic ima u srpskoj 
kulturi. Istovremeno ste izjavili da je "Cosic umnogome inspirisao srpsku represivnu i agresivnu 
politiku prema Albancima i prema Kosovu". Smatrate li da ste vi inspirisali osnivace 
"OVK"?

- Dobrica Cosic je moj protivnik jer je on protivnik naroda kome pripadam, ali to ne znaci da ne mogu biti objektivan prema njemu. Ja, kao knjizevnik, cenim stvaralacku velicinu onih koje poznajem i onih koje ne poznajem, svojih prijatelja i svojih protivnika. Dobrica Cosic je veliki pisac i veliki intelektualac, mada bi on, nazalost, srecu svog, srpskog naroda, zeleo da gradi na nesreci albanskog naroda. Cosic je dalekovid intelektualac, koji je predvideo neminovni uspon albanske drzavotvorne svesti, koju je nepravedno hteo zaustaviti. Da je ostao na celu skracene Jugoslavije (Srbija i Crna Gora) stvari na Kosovu ne bi dosle dokle su dosle: on, verujem, ne bi pristao na Milosevicevu politiku rata prema Kosovu, odnosno prema albanskom narodu.

Ako zaista zelite da znate da li sam ja inspirisao osnivace OVK treba da anketirate albanske citaoce. Jer, piscima je nemoguce da znaju koga sve inspirisu svojim knjigama, a ja sam, hvala bogu, napisao prilican broj knjiga. No, ne razumem zasto Oslobodilacku vojsku Kosova stavljate u navodnike! Nazive srpske vojske u Bosni i u Hrvatskoj niste zvali teroristickim bandama kao sto nazivate nase vojnike i oficire. Zalite se da medjunarodna zajednica primenjuje dvostruke arsine a sami to cinite. Srbe u Bosni i u Hrvatskoj tretirate narodom a nas na Kosovu, kojih je visestruko vise po broju, tretirate nacionalnom zajednicom ili, pak, nacionalnom manjinom!

"Hocemo najvisa prava i pristajemo na najvise odgovornosti", tvrdili ste. Kako se u to 
uklapaju otmice civila, novinara, ubistva, spaljivanja u krecani?

- Protiv sam kidnapovanja novinara i kidnapovanja civila ko god to cinio, ali sam protivu i lazne propagande koja izmislja krecane kako to cini srpska propaganda, naravno da bi tako zaustavila istinu o zlocinima srpskih naoruzanih snaga na Kosovu. U svakom slucaju, pre nego sto bilo kom Albancu postavite pitanje o kidnapovanju novinara i civila, trebalo bi da sebi postavite ovakvo pitanje, jer ovakvo pitanje medjunarodna javnost vec postavlja srpskoj javnosti: kako se sa ratnim pravom, kako se sa civilizacijskim i etickim normama, kako se sa humanizmom slazu: kidnapovanje i nestanak bestraga oko 1000 Albanaca; ubistva albanske dece, zena, porodilja, staraca; unistenje celih albanskih porodica; spaljivanje albanskih sela;masovno etnicko ciscenje Albanaca; rusenje svih uslova zivota samo da se Albanci ne bi imali gde vratiti?

Da li i Srbi i Albanci snose odgovornost za eskalaciju krize? 

- Ratovi su velike tragedije koje donose mnoge patnje i nesrece i ja ne prihvatam rat kao sredstvo za resavanje problema i konflikata medju narodima, ali postoje ratovi koji se izaberu i ratovi koji se nametnu. Rat koji se desio i koji se moze nastaviti na Kosovu, albanskom narodu je nametnuo rezim Slobodana Milosevica. Posle visegodisnjeg sistematskog nasilja i terora od strane srpske drzave, albanski narod je ustao na individualnu i kolektivnu samoodbranu. Resio je na kraju da iskoristi prirodno pravo na samoodbranu koja se ljudima i narodima garantuje i u Povelji Ujedinjenih nacija, u kojoj se, u 51. poglavlju, govori "o prirodnom pravu na individualnu ili kolektivnu samoodbranu".

Kakve mehanizme zastite nudite Srbima na Kosovu ako nema spremnosti da se verbalno osudi, a 
kamoli pronadje pocinilac i jednog zlocina?

- U nezavisnom Kosovu Srbi, Crnogorci i svi drugi bi imali sva ljudska, nacionalna i demokratska prava, a ja kazem da bi se Srbima omogucilo i pravo na samoopredeljenje. Srpski kulturno-istorijski spomenici bili bi zasticeni kao sto je zasticen i Hilandar. Mehanizmi zastite bi se medjusobno dogovorili a garanti te zastite bi bile medjunarodne institucije. Albanci se ne bore protivu svojih komsija Srba. Ne. Vrhovni stab OVK je u nekoliko saopstenja naglasio da ce Srbi na Kosovu biti zasticeni kao i Albanci. Sta god bilo sa Kosovom Srbi ce biti nasi susedi: sa njima smo ziveli i sa njima cemo ziveti u susedstvu. Postoji jedno Kosovo na kome je najteze Albancima i postoji jedan Balkan na kome je takodje najteze bilo i jest Albancima. Na tom Kosovu i na tom Balkanu Albanci ne traze nista vise od drugih, nista sto drugi nemaju, oni jednostavno hoce da budu jednaki sa drugim balkanskim narodima. I tog zahteva, koliko ja razumem stvari, nece se odreci dok ga ne ostvare. A, kako se vidi, istorijski tok nam daje za pravo.

Zagovarali ste svenacionalno ujedinjenje Albanaca, skretali paznju da je albansko pitanje sire od 
kosovskog, osudjivali stanovnike Albanije sto svercom goriva tokom embarga pomazu Srbe. Koliko je vas 
projekat realan s obzirom na jasno opredeljenje medjunarodne zajednice za ocuvanje postojecih 
granica?

- Opredeljenje medjunarodne zajednice za ocuvanje postojecih granica ne znaci, valjda, da se ne moze i ne treba reci bilo sta sto se ne podudara sa tim opredeljenjem. Istine su moralno vise od bilo kakvih opredeljenja. Albansko pitanje je zaista sire od kosovskog i ono postoji kao balkansko pitanje. Medjunarodna zajednica je pristala na promenu granica bivseg Sovjetskog Saveza, bivse Jugoslavije, Cehoslovacke i Nemacke. Stala je kod Bosne i sad kod Kosova. Mozda je ovo dejtonska greska koja ce ranije ili kasnije biti ispravljena. Da medjunarodna zajednica nije ostetila Muslimane u Bosni priznajuci im manje od trecine teritorije iako oni cine skoro polovinu stanovnistva, bosansko pitanje je moglo biti reseno drugacije i pravednije: stvorila bi se muslimanska drzava, Herceg-Bosna bi se prisajedinila Hrvatskoj, Republika Srpska - Srbiji. U tom slucaju i kosovsko pitanje bi se resilo ujedinjenjem sa Albanijom. Ali, cesto, to sto se cini nemogucim danas, postaje moguce i realno sutra.

Nalazite li da je nuzno posredovanje i kasnije prisustvo medjunarodnog faktora na Kosovu? Da li je 
to sloboda kojoj Albanci teze? 

- Posredovanje i prisustvo medjunarodnog faktora na Kosovu je nuzno. S njegovim prisustvom se lakse dise. Neki Albanci ce reci da to nije sloboda kojoj tezimo, ali ce svi Albanci reci da je to put prema slobodi.

Sta mislite o Hilovom projektu? 

- Plan ambasadora Kristofera Hila, takav kakav je sada, nudi privremeni status a ne i resenje kosovskog pitanja. Cetiri su njegova principijelna nedostatka. Prvo, ne definise pitanje Kosova takvim kakvo ono jeste - kao pitanje konflikta dve strane, albanske i srpske a dvomilionski albanski narod se tu svodi na nacionalnu zajednicu! Drugo, ne definise ulogu medjunarodnog faktora u resavanju kosovskog pitanja te se stoga kao potpisnici buduceg sporazuma pojavljuju samo Savezna Republika Jugoslavija, Republika Srbija i Kosovo. Trece, albanskom narodu se garantuju individualna prava, ali mu se uskracuju kolektivna prava, jer se Jugoslaviji (Srbija i Crna Gora) priznaje sve ono sto obezbedjuje ili uskracuje kolektivna prava: obezbedjenje teritorijalnog integriteta, ekonomski sistem i moneta, fiskalna politika, odbrambena politika, spoljna politika kao i neke druge nadleznosti koje se tu ne navode. Cetvrto, nije predvidjena demokratska institucija a to znaci referendum gradjana Kosova o buducnosti Kosova zbog cega se privremeni status pretvara u stalni! Hilov plan, bez te institucije, necemo prihvatiti.

Kako komentrisete ideje o podeli Kosova?

- Podela Kosova je neprihvatljiva i za Albance i za medjunarodnu zajednicu. Moglo bi se, medjutim, govoriti o razgranicenju Kosova, koje ima svoje granice, i Srbije, uzimajuci u obzir i Presevsku oblast.

Zasto se elite dva naroda okupljaju oko nacionalnih projekata, bez znacajnijih snaga opredeljenih za 
civilno, gradjansko drustvo? Mogu li se Srbi i Albanci demokratski sporazumeti ili kulminacija sukoba 
tek predstoji?

- Albanska intelektualna i politicka klasa se okuplja oko onih ideja i ideala oko kojih se okupljala i okuplja intelektualna i politicka klasa svih balkanskih naroda - oko nacionalne slobode i nezavisnosti.

Lako je vama da danas govorite o civilnom, gradjanskom drustvu, jer takvom drustvu samo vi Srbi odredjujete i Ustav, i zakone, i slobodu, i zatvore!

Albanci i Srbi bi trebalo da se demokratski sporazumeju o buducnosti Kosova. I taj demokratski sporazum podrazumeva demokratsko pravo gradjana Kosova da se plebiscitom izjasne o politickoj, ustavnopravnoj, to jest drzavnoj sudbini Kosova. Ako se gradjani Kosova izjasne vecinom da Kosovo bude u Jugoslaviji (Srbija i Crna Gora), neka tako bude. Ali ako se gradjani Kosova vecinom izjasne da Kosovo bude nezavisna i suverena drzava - neka tako bude. To je demokratski sporazum.

Postoji li jedinstven albanski kulturni prostor na Balkanu na cemu ste nastojali kao na prvoj fazi 
ujedinjenja? Da li je usvojena jedinstvena istorijska i kulturna tradicija, ili postoji velika podela u 
regionalnom, verskom, ideoloskom smislu, pocevsi od najpoznatije - na Gege i Toske? 

- Cudnovato pitanje. Pa albanska istorijska i kulturna tradicija je jedinstvena, mada su balkanski susedi i velike sile 1912. godine rasparcale albanski narod u nekoliko drzava. Samim tim sto postoji jedinstvena kulturna i istorijska tradicija albanskog naroda postoji i jedinstven albanski kulturni prostor. Istina, srpske, donekle i makedonske vlasti otezavaju a ponekad i onemogucavaju prirodne kulturne komunikacije medju Albancima Kosova, Makedonije i Albanije. Regionalnih podela medju Albancima postoji sigurno manje nego u mnogim drugim narodima. A sto se tice takozvane podele na Gege i Toske, verujte da je ona mnogo manja nego podela, recimo, izmedju Sumadinaca, Sremaca ili Banacana. Raspadom komunistickog sistema i ideologije, prevazidjene su ideoloske razlike ali su velike razlike u partijsko-politickom smislu sto je, valjda, razumljivo u svakom visepartijskom drustvu.

Osamdesetih godina ustajali ste protiv ugrozavanja autonomije duhovnog stvaralastva, a srpsku 
inteligenciju optuzivali za svojevrsno dirigovanje kulturnog pamcenja. Smatrate li da su Albanci na 
Kosovu u uslovima paralelnog, ilegalnog sistema ostvarili visoke domete stvaralastva?

- Osamdesetih godina deo srpske inteligencije idejno je predvodio srpsku propagandnu ofanzivu protivu albanskog naroda, njegove kulture i prosvete. Albanske mlade generacije, koje ne pamte Rankovicevo vreme, tek su se tada prvi put susrele sa srpsim antialbanskim sovinizmom. Bilo je to u pocetku verbalno ugrozavanje Albanaca, kombinovano sa povremenim policijskim ekspedicijama po selima, koje ce se na kraju pretvoriti u ono sto smo doziveli ove godine: u ratno satiranje Albanaca velikih razmera! Kako sam predosecao cemu vodi takva srpska antialbanska propaganda, napisao sam dosta clanaka da bih je raskrinkao.

Strahovito je poremecen razvoj nase prosvete, naseg naucnog i umetnickog stvaralastva ali se neprirodni, nasilni zastoji u stvaralastvu, kulturi i prosveti cesto nadoknadjuju ubrzanim razvojem.

S. DJURDJEVIC-LUKIC