NASA TEMA: UPOTREBA VOJSKE

GENERALNO SPREMANJE
Sve krupne politicke poteze Slobodana Milosevica pratili su kadrovski potresi u drzavnom i politickom 
vrhu. Smena generala Momcila Perisica najbolje govori kakav potez je predsednik Milosevic 
povukao

Bivsi nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije general Momcilo Perisic jedan je od retkih visokih armijskih oficira koji se "usudio" da javno komentarise svoju smenu i time, ujedno, izrekne i sud o onima koji su tu smenu obavili. U kratkom saopstenju za javnost Perisic, ostrim vojnickim jezikom, kaze: "Aktuelnoj vlasti ne odgovaraju rukovodioci visokog integriteta koji misle svojom glavom. Sa duznosti nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije smenjen sam bez konsultacije, na neprimeren i nezakonit nacin. Ponudjenu, izmisljenu duznost, u aktuelnoj saveznoj vladi, ne prihvatam. Ostajem na raspolaganju vojsci, narodu i drzavi."

Ovakav ton odstupa od dosadasnje navike oficira VJ da bespogovorno prihvataju i izvrsavaju sve naloge i odluke politickog vrha, slagali se ili ne sa njima.

General Perisic je vazio za oficira koji se ogorceno protivio podredjivanju vojnih struktura partijskim interesima, nastojeci da ocuva minimum samostalnosti u odnosu na politicki vrh. Ovaj prekaljeni oficir, sa ratnim iskustvom, cije znanje je visoko ocenjeno u strucnim krugovima, jednostavno, nije zeleo da se uklopi u veliki niz svojih kolega koji se nisu opirali ociglednoj upotrebi u zamrsenoj politickoj igri u poslednjoj deceniji ove zemlje.

Malo je onih koji nisu uocili jednu skoro zakonomernu pojavu politike Slobodana Milosevica da njegove krupne politicke poteze u zemlji prate i radikalni kadrovski potresi u drzavnom i partijskom vrhu. Analiticari politickih i drugih prilika to vole da izraze parafrazom poznate izreke, koja u ovom slucaju moze da glasi: "Kad god Slobodan Milosevic zagrize kiselo grozdje, nekim drugim obavezno trnu zubi." To su u najvecoj meri bili bas generali, cije se skrgutanje do sada nije culo.

Mnogi ce se, takodje, setiti da je Milosevicevo politicko ucvrscenje krajem osamdesetih godina pratila snazna podrska vojske, ciji su najznacajniji eksponenti u to vreme bili generali Nikola Ljubicic i Petar Gracanin. Kolike su nade oni polagali u njega, pokazuju devetomartovske demonstracije 1991. godine kada je vojni vrh sa generalom Veljkom Kadijevicem na celu uslisio molbu Milosevica i na ulice Beograda izveo tenkove.

Ono sto je zeleo za sebe, Milosevic nije dozvoljavao drugima. Prvi predsednik SR Jugoslavije Dobrica Cosic bice smenjen bas zbog optuzbe da je odrzavao suvise bliske kontakte sa vojskom iako mu je formalno, kao predsedniku SRJ, to bila duznost (Milosevic je tada bio predsednik Republike Srbije).

Uocavajuci opasnost koja mu preti sa te strane, uz verovatni strah da se neko moze i otrgnuti kontroli, Milosevic sve vise marginalizuje vojsku i jaca republicku policiju od koje stvara svoj glavni oslonac. Policija se reorganizuje, oprema (cak i teskim naoruzanjem), u nju se ulaze daleko vise nego u vojsku a neki njeni delovi dobijaju obelezja pravih vojnih formacija. Trebalo je samo ukloniti mnogobrojne generale koji su predstavljali opasni balast.

Bez objasnjenja i komentara se pocetkom 1992. godine povukao general Veljko Kadijevic. Receno je samo da je ostavku, navodno, dao "zbog bolesti", iako se govorilo da je ostavku podneo zbog obaranja helikoptera Evropske zajednice nad Hrvatskom. Samo nekoliko meseci kasnije odluku o penzionisanju i razresenju bez pogovora je prihvatio i njegov naslednik general Blagoje Adzic i jos cetrdesetak generala koji su o svom penzionisanju saznali uglavnom iz novina. Godinu dana kasnije usledila je jos jedna velika smena u armijskom vrhu: tridesetak generala sa Zivotom Panicem na celu, otislo je cutke i bez pogovora.

I smena nacelnika Generalstaba Vojske Jugoslavije generala Momcila Perisica samo je nastavak "generalke" koju predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milosevic sprovodi u drzavnom i partijskom vrhu posle okoncanih pregovora oko resenja kosovske krize sa americkim posrednikom Ricardom Holbrukom. Za nesto manje od dva meseca polozaje su napustili: dugogodisnji nacelnik Drzavne bezbednosti MUP-a Srbije Jovica Stanisic, komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdusne odbrane VJ, general Ljubisa Velickovic i, pre desetak dana, najvazniji covek VJ nacelnik Generalstaba, general Perisic. Prestrojavanje i "nova politika" zahvatili su i druge vazne strukture, cak i partijske (mesto potpredsednika Socijalisticke partije Srbije i sve partijske funkcije izgubio je Milorad Vucelic). Univerzitet se pokusava ukrotiti novim zakonom i dovodjenjem na celna mesta proverenih kadrova iz vladajuce koalicije, dok novinare krote sudije za prekrsaje pomocu novog Zakona o javnom informisanju...

U takve sveobuhvatne mere i zahvate general Perisic se nije uklapaao, niti je zeleo da bude poslusnik i covek za jednokratnu i namensku upotrebu. Jasno i britko je umeo da iznese svoj stav kad god je pretila opasnost da vojska bude upotrebljena ili, ne daj boze, zloupotrebljena. Gradjanske i studentske proteste povodom izborne kradje na lokalnim izborima 1996. godine prokomentarisao je na sledeci nacin : "Socijalne tenzije i politicka borba za vlast izazvali su protest gradjana SRJ, koji se veoma lako mogao pretvoriti u gradjanski rat...", a neutralni stav vojske u tim desavanjima opisuje kao distanciranje od sukoba dve politicke struje svog naroda. "Da se vojska stavila na jednu ili drugu stranu, pogresila bi. Ona je vojska svih gradjana, bez obzira na njihovo nacionalno, versko ili politicko opredeljenje."

Izgleda da je nacelnik Generalstaba meru prevrsio svojim govorom u Gornjem Milanovcu 19. oktobra, kada je objasnio da je VJ sugerisala drzavnom vrhu da bi trebalo izbeci sukob sa NATO-om. General je tada ostro kritikovao one "koji se busaju u prsa" i "znaju sve".

"Amateri su upropastili sve, pa cak i prostituciju", da bi rekao i sledece: "Mnogi rukovodioci... podredili su sve svojoj koristi i bas ih briga i za drzavu i za institucije". NIN je tada u Generalstabu pokusao da dodje do autenticne i integralne verzije Perisicevog govora u Milanovcu, ali je iz Generalstaba javljeno da ga "nemaju". Casa je ocigledno bila prelivena, a to se pokazalo i na nedavnoj sahrani Perisiceve majke u rodnim Kostunicima, kada, navodno, na sahranu nije dosao niko od predstavnika vlasti.

Za upucene analiticare smenjivanje Perisica, nakon koje ce, verovatno, uslediti i uklanjanje njemu lojalnih oficira, otvara put za potpuno podredjivanje vojnih struktura vladajucoj koaliciji SPS-a i JUL-a (tu se Radikalna stranka iskljucuje) i predsedniku Milosevicu licno.

"Sito" nije prosao cak ni komandant Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdusne odbrane general Ljubisa Velickovic i pored toga sto je vazio za miljenika Dedinja. Ovaj izuzetni vazduhoplovac nije smenjen vec je samo pomeren na drugu funkciju kao ustupak NATO-u, jer nije hteo ni da udje u zgradu Komande vazduhoplovstva od trenutka kada su u njoj kancelarije dobili NATO oficiri za koordinaciju izvidjackih letova nad Kosovom. Ovim pomeranjem je, verovatno, resen i tadasnji sukob izmedju Perisica i Velickovica oko stavova u pogledu uloge NATO-a u kosovskoj krizi. Velickovic je svoje prekomandovanje (izvan aktivnih vojnih struktura) na mesto pomocnika ministra odbrane primio mirno. Cak je prvog decembra, kojim se obelezava stvaranje Jugoslavije 1918. godine, u ime predsednika Milosevica polozio venac na grob Neznanog junaka na Avali.

Zbrku i nedoumice oko Perisica stvara i sam cin njegovog smenjivanja. U sturom saopstenju Tanjuga 24. novembra, kasno uvece, stoji kako je nacelnik Generalstaba Vojske Jugoslavije generalpukovnik Momcilo Perisic smenjen i posebnim ukazom predsednika SR Jugoslavije Slobodana Milosevica postavljen na mesto savetnika predsednika savezne vlade za pitanja odbrane. Za novog nacelnika Generalstaba VJ postavljen je generalpukovnik Dragoljub Ojdanic, dosadasnji zamenik nacelnika Generalstaba i pre toga komandant Prve armije. Smeni je prethodila sednica Vrhovnog saveta odbrane a odluka je doneta vecinom glasova, posto se protiv nje izjasnio crnogorski predsednik Milo Djukanovic.

Sva javna sporenja idu u pravcu tumacenja da odluka "nije zakonita", jer nije usvojena konsenzusom sva tri clana Vrhovnog saveta odbrane. Ustav samo kaze da su ovakve odluke u nadleznosti ovog saveta, sto se moze tumaciti da se sam njegov rad regulise internim pravilnikom sa kojim javnost, bar do sada, nije upoznata. Ako konsenzus, ili neki drugi nacin usvajanja odluke, nije izricito naglasen, pravnici bi rekli da se radi o jos jednoj "kaucuk normi", podloznoj rastegljivom tumacenju u zavisnosti od trenutnih politickih potreba, kakvih su mnogi nasi zakoni puni, pa i sam Ustav.

Milosevic je, ocigledno, Perisica smatrao opasnim protivnikom, buduci da mu je potpuno onemogucio bilo kakav uticaj na rad Generalstaba, postavljajuci ga na ponizavajucu funkciju savetnika jugoslovenskog premijera Momira Bulatovica, oponenta i ljutog protivnika crnogorskog predsednika Mila Djukanovica.

Crnogorski predsednik Djukanovic je u vise navrata dao javnu podrsku generalu Perisicu a svoj stav o njemu i opasnostima pred kojima se nalazi, iskazao je i u intervjuu u proslom, svecanom broju NIN-a: "Nije nepoznato da su uoci 14. januara, gospodin Milosevic i njegovi poslusnici - dvojica Bulatovica, pokusali da iniciraju kod gospodina Kontica, predsednika savezne vlade i generala Perisica, nacelnika Generalstaba VJ - da se uvede vanredno stanje, kako bi se vojskom disciplinovala Crna Gora i vratila pod okrilje Miloseviceve vladavine. Kako to gospodin Kontic nije prihvatio, uskoro je morao da ode, a pretpostavljam da je i prema generalu Perisicu slican stav." Djukanovic se u ovom slucaju pokazao kao dobar prorok, jer je samo nekoliko dana posle ovog intervjua Perisic bio smenjen.

Sama smena u Crnoj Gori je razlicito ocenjena, bas u skladu sa politickom polarizacijom koja vlada medju "djeticima". Iz vladajucih struktura oko Mila Djukanovica smena je tumacena kao "jedan u nizu poteza koji predstavljaju direktan napad na Jugoslaviju", kako je to rekao predsednik Skupstine Crne Gore Svetozar Marovic. "Milosevic sada pocinje konacnu fazu rasparcavanja Jugoslavije i zato mu je potrebno da oko sebe okupi odane ljude kako bi napravio i neke zavrsne poteze prema Crnoj Gori", smatra Marovic, uz ocenu da Perisic "placa cenu zato sto 14. januara ove godine nije hteo da izvede vojsku na podgoricke ulice", u vreme ulicnih nemira posle parlamentarnih izbora u ovoj republici.

S druge strane, za politicki tabor koji gravitira oko savezne vlade i saveznog premijera Bulatovica, Perisiceva smena je nesto sasvim "normalno". "Sto se kadrovskih promena tice, one su normalne - ljudi dolaze i odlaze", smatra Predrag Bulatovic, potpredsednik Socijalisticke narodne partije Crne Gore.

U Srbiji zvanicnih komentara nije bilo dok sva tumacenja politickih oponenata vladajuce koalicije Perisicevu smenu dovode u vezu sa postignutim sporazumom predsednika SRJ Slobodana Milosevica i americkog izaslanika Ricarda Holbruka o Kosovu. Neke od opozicionih stranaka bi sada da generala Perisica, pa i mnoge druge razalovane u poslednje vreme, vide u svojim redovima. Ugled i kredibilitet generala odgovara svima. Hteli bi, verovatno, da ga upotrebe. Ali, jos se nije javila nijedna stranka da mu ponudi predsednicku nominaciju i, eventualno, ulogu srpskog Lebeda.

Sto se tice novopostavljenog nacelnika Generalstaba generala Dragoljuba Ojdanica, sve ocene su da se radi o jos jednom iz plejade komunistickih generala, vernom i lojalnom partijskom vrhu. Jos pre Perisiceve smene moglo se zakljuciti da ce general Ojdanic zauzeti mesto prvog oficira VJ po upadljivo vecem publicitetu koji mu je davala drzavna televizija u odnosu na Perisica. Od Perisica odudara i svojim malo korpulentnijim izgledom, kakav su, uostalom, imali vecina nekadasnjih generala. Mozda je to samo odraz dobrocudnosti. A tek treba da se vidi da li ima veseo i seretski karakter, poput brata mu Andrije Ere Ojdanica, poznate novokomponovane estradne zvezde.

SLOBODAN IKONIC