KOSOVO

VIRTUELNI PREGOVORI
Dok su ovdasnje vlasti razmisljale o politickim uslovima za pregovore, SAD i Albanci su preuzeli punu 
inicijativu u resavanju kosovske krize

Vladi Srbije je bilo potrebno svega dva meseca da prizna da uopste postoji nacrt privremenog srpsko-albanskog sporazuma na kome radi americki posrednik za Kosovo i ambasador te zemlje u Makedoniji Kristofer Hil, a dodatnih petnaestak dana da nagovesti mogucnost da sadrzinu tog sporazuma predstavi domacoj javnosti. Najpre je predsednik Srbije Milan Milutinovic, na 17. neuspelom pokusaju dijaloga sa albanskom stranom u Pristini ponudio svoju verziju privremenog sporazuma, rekao da su resenja iz papira koji je sacinio Hil neprihvatljiva. Na kraju tajanstvene price, potpredsednik srpske vlade Tomislav Nikolic je najavio da ce vlada objaviti i Hilov predlog, pa neka gradjani vide "sta SAD traze od nas i sta je Vlada Srbije spremna da pruzi nacionalnim manjinama".

Hil vec mesecima putuje izmedju Pristine i Beograda, pokusavajuci da sa partijama kosovskih Albanaca i srpskim i jugoslovenskim vlastima usaglasi privremeni sporazum koji bi vazio u naredne tri godine. Nezavisni i privatni beogradski mediji su pocetkom novembra objavili jednu od verzija Hilovog plana. Rec je o papiru koji je Hil sacinio pocetkom oktobra i u kome su za vlasti Pokrajine Kosovo predvidjena resenja koja ce je dovesti na korak od potpune nezavisnosti. U medjuvremenu, dakle od oktobra, Hil je u nekoliko navrata unosio izmene u svoj predlog plana, ugradjujuci u njega nove albanske zahteve.

Za srpske i jugoslovenske vlasti, pa time i za Milutinovica i Nikolica sadrzaj Hilovog predloga je, dakle, morao biti odavno poznat. Oni su, medjutim, sve vreme cutali, cak tvrdeci kako o tome ne znaju nista. Medije koji su objavili raniju, blazu varijantu Hilovog predloga upravo je Nikolic ostro kritikovao i upozoravao na postojanje Zakona o informisanju. Kada je postalo jasno da se ipak mora nesto reci, Milutinovic je iz rukava izvadio adut - svoj predlog sporazuma. Nikolic je "zaboravio" na najdemokratskiji na svetu Zakon o informisanju, najavivsi objavljivanje verzije sporazuma koja je po srpsku stranu nepovoljnija od one koju su ranije preneli nezavisni i privatni mediji. Sada, kada su se stvari zakomplikovale i postale gotovo neresive, njemu i drugim predstavnicima vlasti je, dakako, potrebna rec naroda. Tu rec ce, izgleda, izgovoriti gradjani Jugoslavije, a ne Srbije.

Sporazumi

Najnoviji Hilov predlog, uprosceno receno, Kosovo vezuje za jugoslovensku federaciju, dok plan koji je ponudio Milutinovic insistira na vezama sa Republikom Srbijom. I Hilov i Milutinovicev predlog je, po tvrdnjama autora, nastao na osnovu dogovora koji su 13. oktobra u Beogradu postigli jugoslovenski predsednik Slobodan Milosevic i americki izaslanik Ricard Holbruk. Ko je u pravu nemoguce je proveriti jer se o detaljima dogovora Milosevic-Holbruk zna samo posredno, preko 11 tacaka koje je srpska vlada objavila u oktobru, najavivsi dijalog sa albanskom stranom, povlacenje policije i vojske i skore izbore.

Hilov papir je obiman dokument na nekoliko desetina stranica, u kome su do u tancine predvidjena prava i obaveze buducih vlasti na Kosovu i njihove veze sa srpskim i federalnim vlastima. U posebnom aneksu detaljno su precizirane nadleznosti lokalne policije, koja bi bila prakticno nezavisna od federalne i srpske policije. Izricito je, izmedju ostalog, receno da ce kosovski ministar unutrasnjih poslova biti Albanac. Predsednik, odnosno "predsedavajuci" Kosova bi, prema tom papiru, bio clan Vrhovnog saveta odbrane. Dakle, u praksi su definisana prava kakva imaju dve jugoslovenske federalne jedinice, s tim sto takav status Kosova nije eksplicitno definisan.

Verzija Hilovog predloga koju su pocetkom novembra preneli jugoslovenski mediji predvidjala je da Kosovo posalje 20 poslanika u srpski i 10 u federalni parlament. Iz kasnijih verzija, ukljucujuci i onu koja je trenutno u opticaju, izbaceni su predstavnici u srpskom parlamentu, a broj kosovskih predstavnika u Vecu gradjana jugoslovenske skupstine povecan je na 30. Hil je prosle nedelje rekao da radi na novim dopunama svog plana. O tome ce, kako je najavljeno, u sredu, dakle u vreme kada se stampa ovaj tekst, u Pristini i Beogradu razgovarati sa predstavnicima politickih partija kosovskih Albanaca i jugoslovenskim i srpskim vlastima.

Prosle nedelje u politickim kuloarima u Pristini i Beogradu proneo se glas kako je albanska strana, plaseci se da Beograd ne predje u politicku ofanzivu, pocela intenzivno da radi na sopstvenoj verziji privremenog sporazuma kojom bi parirala Milutinovicevom predlogu. Dobro obavesteni izvori bliski rukovodstvu kosovskih Albanaca kazu, medjutim, da se od toga odustalo i da ce se albanska strana ograniciti na amandmane na Hilov predlog, koje namerava da uruci americkom posredniku. Rukovodstvo kosovskih Albanaca je, ocigledno, zakljucilo kako nije pametno nepotrebno komplikovati stvari i kako je u ovom trenutku najkorisnije stati iza Hilovog predloga.

Politicki uslovi

Za bolje razumevanje prirode ponasanja srpskih vlasti u odnosu na kosovsku krizu uputno je znati da su konture verzije srpsko-albanskog sporazuma koju je ponudio Milutinovic bile sacinjene jos pre godinu dana. Milosevic je tada odbio takav nacrt, uz obrazlozenje da politicke prilike jos nisu sazrele, rekao je jedan dobro obavesten izvor blizak vlastima u Srbiji koji je zahtevao anonimnost. Formulacija o "politickim uslovima" se, dakako, nije odnosila na medjunarodni polozaj zemlje, nego na stabilnost same vlasti, koja vec gotovo deceniju tvrdi kako kosovski problem uopste i ne postoji. Nudjenje veceg stepena autonomije Albancima tada je bilo ravno jeresi.

U medjuvremenu, Albanci su digli oruzanu pobunu, policija je tokom proslog leta tu pobunu gotovo ugusila, NATO zapretio SRJ bombardovanjem, a Milosevic se dogovorio sa Holbrukom i povukao trupe sa Kosova. Nad tom srpskom pokrajinom "dezuraju" NATO avioni, u njoj se razmestaju medjunarodni verifikatori, a u neposrednoj blizini, u Makedoniji, prikupljaju se snage NATO-a spremne da intervenisu u slucaju potrebe, odnosno u slucaju da medjunarodni verifikatori budu ugrozeni. Te promene su, izgleda, bile dovoljne da se zakljuci kako su "politicki uslovi" sazreli i kako je vreme da se ranije pripremani plan pretoci u predlog Milutinovicevog sporazuma za resavanje kosovske krize.

Epizoda sa Milutinovicevim planom bi, mozda, mogla da se uzme kao neka vrsta oglednog primera za delovanje srpskog i jugoslovenskog politickog vrha. Ta epizoda, naime, pokazuje u kolikoj su meri ovdasnje vlasti sputane borbom za sopstveno odrzanje i u kolikoj meri ta sputanost onemogucava povlacenje ozbiljnih politickih poteza.

Da je, naime, Beograd pre godinu dana javno izasao sa planom kakav je Milutinovicev, albanska strana bi zasigurno bila prinudjena da pregovara na osnovu tog plana. On, objektivno, sadrzi ustupke, pocev od organizovanja novih izbora na Kosovu, pa do ukljucivanja po deset poslanika iz te pokrajine u srpski i jugoslovenski parlament i mogucnosti formiranja lokalne policije.

Dok se cekalo na "politicke uslove", inicijativu su preuzele SAD. Albancima, naravno, mnogo vise odgovara Hilov pristup i ne pada im na pamet da pregovaraju na osnovu Milutinovicevog predloga. Amerikanci, istovremeno, nisu angazovali Hila da se mesecima lomata izmedju Beograda i Pristine i da sacini predlog sporazuma, da bi na kraju odusevljeno odustali od svega i podrzali Milutinovica. Zato nije trebalo biti narocito politicki pismen da bi se zakljucilo kako ce srpski predlog plana o resavanju kosovske krize biti potpuno odbijen, ili tretiran kao "koristan", kako ga je opisao Hil, najavljujuci da nastavlja da radi na svojoj verziji.

Mediji i stvarnost

Sira jugoslovenska javnost, koja se uglavnom obavestava preko drzavne televizije, jos ne zna sta zaista sadrzi verzija srpsko-albanskog sporazuma koju nudi americki posrednik Hil. Drzavni mediji uporno nude verziju prema kojoj se snage bezbednosti na Kosovu uspesno obracunavaju sa teroristickim bandama, u cemu ih sprecavaju zapadne vlade. To je, naravno, u skladu sa ranijim stavom da je kosovski problem resen (sada su ostale samo neke teroristicke bande), ali nije u skladu sa realnoscu i njegovim saznanjem da je rec o kompleksnom politickom pitanju bitnom za sudbinu zemlje i nacije kome je trebalo (i treba) pokloniti punu politicku, a ne samo policijsku paznju.

Tako se u javnosti stvorila neka vrsta virtuelne kosovske politicke stvarnosti, u kojoj vlasti drze punu kontrolu nad tom srpskom pokrajinom i u kojoj se politicke stranke iz pozicije i opozicije utrkuju u smisljanju sto jacih izraza kojima bi opisali protivnicku stranu (fasistoidni separatisti, ekstremisti, nacisti...). Ni takvi opisi, ni izjave o Kosovu kao "najskupljoj srpskoj reci" i "kolevci Srpstva" za koju valja ginuti ne tangiraju vise nekoga, osim publike koja, kao dete zadubljeno u video-igru, pomno prati drzavne medije ne primecujuci stvarnost oko sebe. Vremenom, paralelna drzava koju su formirali kosovski Albanci postaje sve stvarnija, a zvanicno drzavno vidjenje kosovske stvarnosti uporiste nalazi uglavnom na drzavnoj televiziji.

Cak i ako se, kako je to Nikolic najavio, zaista objavi najnovija verzija Hilovog predloga srpsko-albanskog sporazuma, stvari nece biti bitno promenjene. Takav korak vlast, naime, nece preduzeti u nameri da kaze sta radi i o cemu pregovara sa Amerikancima i Albancima, nego da narodu pokaze kako joj je tesko i kako daje sve od sebe. Rec je, verovatno, o pripremi terena za neke nove politicke korake i ustupke u blizoj buducnosti. Racuna se, valjda, da ce narod, kada vidi kako je teren za pregovore postao "tvrd", shvatiti da nije sramota da demokratski izabrana vlast popusti pod medjunarodnim pritiskom.

Buducnost

U pesimistickoj (i verovatno tacnoj) verziji kosovske buducnosti, moguce je da se na prolece ili nesto ranije dogodi jos jedan sukob izmedju snaga bezbednosti i ilegalne Oslobodilacke vojske Kosova (OVK). Albanski i zapadni diplomatski izvori smatraju da bi u tom slucaju intervenisao NATO, cije trupe bi usle u pokrajinu sa deklarisanom namerom da sprece sirenje sukoba. Jugoslovenske i srpske vlasti nemaju moc da ih u tome sprece, ali ce ih takva intervencija mozda navesti na zakljucak kako su "politicki uslovi" za prihvatanje Hilovog plana sazreli. Kako ce taj plan tada izgledati mogu da postoje samo pesimisti ili skolovani optimisti.

I bez novog rata i direktnog ulaska trupa NATO-a, Kosovo je vec sada u dobroj meri pod medjunarodnim nadzorom. Taj nadzor ce u narednim nedeljama i mesecima, po svemu sudeci, biti bitno pojacan. Sef verifikatorske misije, penzionisani general Viljem Voker, pocetkom ove nedelje je rekao kako zadatak te misije nije sam da "verifikuje" zbivanja na terenu, nego i da pripremi izbore i radi na reformi policije. Valja podsetiti da takve zadatke ima misija OEBS-a u Bosni i Hercegovini, gde medjunarodna zajednica pokazuje nameru da odredjuje ko ce biti premijer, koji oficiri mogu biti unapredjeni u cinove generala a koji generali smenjeni...

Americki general ne namerava da se bavi reformom srpske policije koja je, makar zvanicno, i dalje jedina policija koja postoji na Kosovu. On ce raditi na uspostavljanju lokalne policije, policije Kosova i pogranicne policije, koja ce takodje biti formirana. Rec je o policijskim snagama ciji sastav treba da bude u skladu sa etnickim sastavom stanovnistva (dakle pretezno albanski) i koje prakticno nece biti podredjene federalnoj i republickoj policiji.

Vreme u kome se moglo pregovarati samo pod uslovima koje odredi vlast u Beogradu i sa ljudima koje ta vlast izabere ocigledno postoji jos samo u "virtuelnoj stvarnosti" koju nude drzavni mediji. Medjunarodna zajednica Kosovu pristupa sve ozbiljnije. Tako je Voker, najavljujuci da ce se Verifikaciona misija baviti izborima, reformom policije i ljudskim pravima, napomenuo da vlast u Beogradu sporazum o uspostavljanju te misije tumaci "na najuzi moguci nacin", a on "na najsiri". Time je indirektno odgovorio na sve snaznije kritike srpskih i jugoslovenskih vlasti na Hilov plan.

DRAGAN JANjIC