(nastavak sa prve strane)

JUBILEJ

JUGOSLAVIJO, JACAJ SVE MOCNIJA
Svecana akademija, povodom osamdesetog rodjendana Jugoslavije, u organizaciji savezne vlade, pokazala 
je dve bitne cinjenice: zvanicna crnogorska vlast nije dosla na priredbu, a ovi sto su iz Srbije dosli - 
socijalisti i julovci pretezno (bez radikala!), nisu uspeli da se oslobode svoje ideologije

Na svim posleratnim priredbama, u cast drzave Jugoslavije, pevane su, obavezno, dve pesme: zvanicna himna Hej, Sloveni i svecana pesma Jugoslavijo, jacaj sve mocnija... Tako je bilo i u utorak uvece. Mnogi ce se pitati - zasto ova druga pesma, koja nije bila uvozna (stihovi Cedomira Minderovica i muzika Nikole Hercigonje), nije postala zvanicna himna nove drzave, pogotovo sto je bas ona ispevana u revolucionarnome duhu (Smelo smo posli iz mraka i strave...)? Mi koji smo, pedesetih godina, pevali u skolskim horovima, to najbolje znamo: jednostavno, pesma je bila teska, imala je veoma visoke tonove, i nju su, ne bez muke, mogle da otpevaju samo Zinka Kunc i (kasnije) Gertruda Munitic.

Drzava Jugoslavija nikako nije imala srece sa himnama. Prva njena himna sklepana je iz tri dela: srpskog - Boze pravde, hrvatskog - Lijepa nasa domovino i slovenackog - Naprej, zastave slave. Bila je to vestacka himna i njeno je pevanje podsecalo, govorili su zlobnici koji nisu znali latinicu, na nerazumljivo mrmljanje.

DAnas, na stadionima, desetine hiljada ljudi zvizde himni Hej, Sloveni. Ne, nasa drzava bas nema srece sa himnama.

Na svecanu akademiju dosli su predsednik Jugoslavije Slobodan Milosevic sa suprugom Mirom Markovic, predsednikom Direkcije Jugoslovenske levice, bilo je i mnogo drugih zvanicnika iz naseg "javnog i politickog zivota", ali nije bilo ni predsednika Srbije Milana Milutinovica ni predsednika Crne Gore Mila Djukanovica. Kad je o Crnogorcima rec, postoje tri pretpostavke: nisu pozvani, odbili poziv ili, kao nekada neki vecnici Avnoja, nisu uspeli da se probiju kroz snezne smetove. Naravno da ce ovih dana biti sve poznato, kad Crnogorci progovore. Sto se tice predsednika Srbije, ako nije zbog loseg daljinskog grejanja, koje je u nadleznosti gradske vlasti, zaradio prehladu, verovatno na priredbu nije dosao namerno, uz dogovor sa organizatorima, kako ne bi poremetio republicku ravnotezu.

Svejedno, bilo je lepo. Cak i bez radikala. A zasto oni nisu dosli? Tu postoje mnoge pretpostavke, a posto smo vec dosta pretpostavljali, bolje da vise ne pretpostavljamo. Jednog dana kasce nam se samo.

Zapazeno je i da prvi put, otkako Slobodan Milosevic polaze venac na grob Neznanog junaka, ovoga puta to nije ucinio on, nego njegov izaslanik - vazduhoplovni general Ljubisa Velickovic. Nikakve spekulacije ovde ne dolaze u obzir! Polagao je vence, pre rata i general vazduhoplovstva Simovic, polagali su, vence, posle rata, mnogi generali, kao Brozovi izaslanici. Pa sta? Pa nista.

Zapazeno da niko iz Srpske pravoslavne crkve nije prisustvovao.

Na pocetku priredbe govorio je savezni premijer Momir Bulatovic. Njegov govor nije bio mnogo dug i bio je vrlo svecan. Nas najstariji list objavio ga je na trinaestoj strani. Rekao je savezni premijer i ovo: "U prethodnim decenijama jugoslovenski drzavni prostor dozivio je izuzetnu emancipaciju. Opsti tokovi civilizacijskog napretka bili su ubrzani i pospjeseni postojanjem jugoslovenske drzave kao zastitnika i nosioca slobode, materijalnog razvoja i duhovnog napretka..."

Tacka i zapeta

Savezni premiejr Momir Bulatovic, kao i svaki mladji politicar, levicar, nije osuo drvlje i kamenje na onu staru Jugoslaviju, koju neki njegovi stariji prethodnici, tvrdokorni komunisti i dogmaticari, najpre nisu priznavali, nazivajuci je tamnicom naroda (na Drezdenskom kongresu, jugoslovenski su komunisti stavili sebi u zadatak da se ta drzava mora srusiti, i tu su bili vrlo blizu idejama hrvatskog nacionaliste Stjepana Radica, koji nikada nije ni bio za ujedinjenje Hrvata sa Srbima i Crnogorcima). Rekao je Bulatovic jos i da od pocetka devetnaestoga veka "na prostoru jugoistocne Evrope, naseljenom juznoslovenskim narodima, osim sveslovenske i juznoslovenske, bila je prisutna i jugoslovenska ideja. Istorijski razvoj koji je vodio ka jugoslovenskom drzavnom ujedinjenju, trajao je vise od jednog vijeka..."

Male zablude

Naravno, savezni je premijer govorio o vec ustaljenom misljenju, gotovo frazi, o vekovnim teznjama juznih Slovena za ujedinjenje. Nauka, danas, ne misli tako. Nema sumnje da je Bulatovic imao na umu panslovenski pokret i ilirski pokret. Prvi jeste tinjao, ali naglo se bio ugasio kad je mnogim slovenskim narodima postalo jasno da iza panslovenstva stoji, ipak, hegemonisticka zelja Rusije da ostvari dominantan politicki i ekonomski uticaj na male slovenske narode. I ilirski pokret, ma koliko bio znacajan, nije u Hrvatskoj imao masovnu podrsku, ostao je ogranicen na izvesne hrvatske intelektualce, dok u Srbiji o tome nije bilo ni divana (osim u nekim jugoljubivim pesmama srpskih romanticara i zanesenjaka). Ugasice se naglo, kako je i nastao, pod narastajucim talasima hrvatskog nacionalizma, olicenog u pravasima i njihovim idejnim vodjama - Anti Starcevicu i Eugenu Kvaterniku. Iz pravasa rodice se frankovci, iz frankovaca ustase.

Naravno da se u Srbiji razmisljalo o ujedinjenju, ali svih Srba. Tek posle balkanskih ratova i neuspelih pregovora sa crnogorskom dinastijom oko ujedinjenja Srbije i Crne Gore, vladajuci krugovi u Srbiji svoje poglede okrecu prema Jugoslovenima. U okolnostima koje je doneo pocetak Prvog svetskog rata, nova jugoslovenska politika srpske vlade objavljena je u poznatoj Niskoj deklaraciji, 7. decembra 1914. godine. A sustinski pogled zvanicne Srbije na jugoslovensko ujedinjenje dao je Nikola Pasic u svojim uputstvima za stvaranje Jugoslovenskog odbora. I tu se vidi da je buduca jugoslovenska drzava mogla biti samo unitaristicka i centralisticka. O ukidanju monarhije da je neko govorio, Pasic bi ga proglasio ludim.

Kad je, napokon, stvorena drzava Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca, hrvatski nacionalisti, na celu sa Radicem, zahtevali su za Hrvatsku republikansko uredjenje! Da Hrvatska bude republika, u monarhiji!

Na priredbi je jedan glumac glumio vojvodu Zivojina Misica. Zasto bas Misica, a ne regenta Aleksandra i predsednika vlade Pasica? Istorija kaze da su njih dvojica "zasluzniji" za ujedinjenje od Misica. Vojvoda je cak pisao regentu Aleksandru da to nikako ne cini, jer ce to doneti Srbima nesrecu.

Bilo je, na priredbi, jos glumaca. Prikljucenje Vojvodine Srbiji izgovorio je Stevan Gardinovacki, po lalinski: "Nasa je iskrena zelja da srpska vlada, udruzena sa Narodnim vecem u Zagrebu, ucini sve, da dodje do stvaranja jedinstvene drzave Srba, Hrvata i Slovenaca."

Poslednji je slog Gardinovacki povisio, stavio zapetu, a nije spustio glas, kao da je o tacki rec. Bio je u pravu. Posle onoga - Slovenaca, zapeta, pisalo je i ovo: "pod vodjstvom kralja Petra i njegove dinastije."

E, sad je tacka.

PETAR IGNjA