STAP I SARGAREPA

GORDO POSRTANJE
Utisak je da, uprkos svemu, u OEBS-u raste raspolozenje da se Jugoslavija tretira kao partner, a ne kao 
kaznjenik. Nije li bolje uvecati broj partnera, umesto produziti svadju sa mocnicima od kojih mogu da 
nam sleduju nove batine?

Umesto da se priblizimo OEBS-u, uz signale iz Moskve, Bona i Osla - koje smo mogli shvatiti kao nadu i ohrabrenje - mi smo se u medjuvremenu dodatno zavadili sa Amerikancima, pored ostalog i zbog odluke Savezne skupstine da, braneci Kosovo, koje je vec prepusteno medjunarodnom nadzoru, brani politiku Slobodana Milosevica. A bez podrske Amerikanaca nema ni povratka u OEBS, kao ni pravog povratka u medjunarodnu zajednicu uopste. Stojimo i dalje pred spoljnim zidom sankcija, s tim sto je on sada postao jos visi.

Nasi, zvanicno nepostojeci, odnosi sa OEBS-om - i inace bogati apsurdima - mogli su i da nagoveste normalizaciju da se jugoslovenske vlasti nisu nespretno potrudile da sva raspoloziva jaja strpaju u jednu, americku, korpu. Amerikanci su jaja proglasili za muckove, glasovi nekih vaznih evropskih zemalja, po kojima je veoma znacajno da se Jugoslavija vrati u OEBS upravo da bi se sto uspesnije resavali problemi Kosova, ostali su bez veceg odjeka, a mi smo jos jednom, glumeci gordost, posrnuli.

Najpre nekoliko reci o apsurdima. Svojevremeno smo odbijali i male grupe posmatraca OEBS-a da odu na Kosovo, sumnjajuci u njihove dobre namere. Rekli smo (cega bi se potpredsednik vlade Srbije dr Vojislav Seselj morao najbolje da seca) da oni nemaju sta da rade na Kosovu, jer mi nismo clanovi njihove organizacije. Onda smo rekli da cemo ih pustiti, ali samo ako nas vrate u clanstvo. Iz istih ili slicnih razloga odbijali smo, vise od godinu i po, dolazak Gonzalesove misije. Onda smo, umesto desetak Gonzalesovih posmatraca, pustili pod americkim ultimatumom dve hiljade "verifikatora", odnosno nadziratelja, koji su otvorili put vojnom prisustvu NATO-a i na nasoj teritoriji i u nasem najblizem okruzenju. U OEBS se, pre toga, nismo vratili.

Sad se suocavamo sa novim apsurdom: drugi procenjuju da je, naravno, pod zadrzanim opstevazecim uslovima demokratskog sveta, pozeljno nase prisustvo u OEBS-u, jer je logicno da se nas problem resava zajedno sa nama (sto smo i sami povremeno govorili), dok je nama jasno da je resenje u Hilovoj torbi. Gnev je zato ponovo usmeren prema Amerikancima, a Hilov plan je "perfidan i kratkovid". Ispada da je Holbruk prevario Milosevica (moglo bi se cak pomisliti da imamo naivnog predsednika), pa se od svih nas trazi podrska za nastavak svadje sa Amerikancima, kad su oni vec uradili sve sta su dosad hteli.

U Evropi se u medjuvremenu dogadjaju stvari kojima smo mi povod, ali koje imaju znatno sire medjunarodne razmere i globalni strateski znacaj, sto je zasedanje Saveta ministara OEBS-a u Oslu dosta jasno pokazalo.

Sef ruske diplomatije Igor Ivanov, koji je istakao da je za resavanje kosovskog problema neophodno punopravno ucesce Jugoslavije u radu OEBS-a, dao je upotpunjeno vidjenje novih trendova u sistemu kolektivne bezbednosti, gledano iz moskovskog ugla. Na Kosovu se, po njegovom, "radja i ostvaruje sustinski element novog modela bezbednosti", sto prosiruje dosadasnje predstave "o granicama moguceg" za sam OEBS. Kroz praksu ce se sticati novo i, za ministra, jedinstveno iskustvo "u prakticnom regulisanju krize i saradnje OEBS-a sa citavim nizom organizacija". Utoliko je znacajnije da sve tece "na osnovu stroge nepristrasnosti i da drzave i organizacije medjusobno ravnopravno saradjuju". Drugim recima, OEBS je vazniji od NATO-a i odluke ne bi trebalo da budu samo ili prevashodno americke.

Rusi nisu iznenadjenje, ali Nemci jesu. Neke od ideja o kojima je Joska Fiser cutao u Oslu izneo je bonski "General-ancajger", blizak vrhovima nemacke diplomatije. Fiser se vec eksponirao kao covek koji je naceo nuklearnu doktrinu NATO-a, a sto je, po svemu sudeci, prvi korak ka zahtevu za reformu alijanse.

"NATO, kao klasican vojni savez, trebalo bi da u dogledno vreme postane suvisan, jer resavanje kriznih situacija u pojedinim regionima treba da bude posao politicara, a ne vojnika", pise "General-ancajger". NATO je sad "vatrogasna sluzba" i kao klasican vojni savez mogao bi se smatrati "prevazidjenim" da nije istovremeno "orudje Amerikanaca u potvrdjivanju njihove vodece uloge u svetu". OEBS-u treba pruziti "mogucnost za sire delovanje", kako bi se kroz multilateralnu saradnju "doprinelo stabilnom globalnom redu" na bazi povecanog poverenja medju drzavama, a ne drzati organizaciju u polozaju "obicnog pomocnika koji ispunjava zelje NATO-a".

Na konferenciji u Oslu preovladjivalo je uverenje da je misija na Kosovu "najveca i najslozenija operacija u istoriji OEBS-a", a istovremeno i "najveci izazov u istoriji organizacije".

Dosadasnji predsedavajuci, Bronislav Geremek,usudio se cak da kritikuje velike sile (zato sto su se oglusile o neka njegova upozorenja o Kosovu) i da trazi da se "mora verovati gospodinu Milosevicu" (jer obecanja svakako obavezuju), za razliku od gospodje Olbrajt, koja je naseg predsednika svrstala medju ozloglasene diktatore. Novi predsedavajuci od iduce godine, Norvezanin Volebek, istakao je da je njegova "cvrsta ambicija da radi na ukljucivanju Jugoslavije u OEBS". Fiser je takodje rekao da se Jugoslaviji "ne sme zatvoriti put ka Evropi", ali je podsetio da tim putem moramo sami da krenemo "pod jasnim uslovima": trajno resenje na Kosovu, sloboda medija, ljudska prava, izbori.

Utisak je, uprkos svemu, da u OEBS-u raste raspolozenje da se Jugoslavija tretira kao partner, pod uslovima kojih se svi pridrzavaju, a ne kao kaznjenik. Ako vec posrcemo, nije li bolje uvecati broj partnera, uz postovanje njihove spremnosti da nam pomognu, umesto produziti svadju sa mocnicima od kojih nam sleduju nove batine?

DRAGOSLAV RANCIC