LICNI STAV

"NIJEDAN COVEK NIJE OSTRVO..."

Vladeta Jankovic, doskorasnji sef Katedre za opstu knjizevnost i teoriju knjizevnosti na Filoloskom fakultetu

Vasa ognjista su jos tu, a nase je zatrto. Zato imajte razumevanja za nasu potrebu da duvamo u iskru 
koja postoji u pepelu, za resenost da vatru odrzimo, i nemojte nas osudjivati sto to pokusavamo

U 17. veku, u Engleskoj, delovala je grupa tzv. metafizickih pesnika, medju kojima je verovatno najznacajniji bio Dzon Don. Jedna od njegovih slavnih pesama govori o tome da "nijedan covek nije ostrvo" i razvija motiv uzajamne povezanosti ljudi uopste: niko nije sam na ovome svetu, i sve sto se desava bilo kome - negde i na neki nacin desava se svakome. Pesma se zavrsava besmrtnim stihom, koji ce vekovima kasnije postati naslov cuvenog Hemingvejevog romana: "I zato nikad ne salji da saznas kome zvono zvoni: tebi zvoni."

Tako Dzon Don. Ali, jedan drugi znamenit pesnik, koji je nasu poeziju obogatio podjedanako upecatljivim rodoljubivim i erotskim doprinosima, saradnik listova "Mladi tehnicar" i "Pionir Kekec" nosilac nagrade lista "Titov pionir" i nagrade za pisani sastav Dana oslobodjenja Niksica - taj pesnik misli drugacije. Po njemu, ljude treba zavadjati i deliti, sejati medju njima sumnju i neslogu, siriti spletke i klevete, jer to, ocevidno, sluzi nekoj visoj, njemu dostupnoj svrsi.

Otkako je stupio na duznost dekana Filoloskog fakulteta, Radmilo Marojevic cini samo to - seje razdor i nastoji da se odrzi na tudjim nesporazumima i neslozi. Podelio nas je na podobne i nepodobne, prihvatljive i neprihvatljive, patriote i izdajnike, one kojima jeste i one kojima nije dopusteno da rade svoj posao. Tako je neke profesore otpustio, neke iskljucio iz nastave, nekima preti a nekima obecava, neke je zastrasio, a neke korumpirao. Sada nesto slicno pokusava i sa studentima koji bojkotom nastave pokusavaju da se izbore za svoju struku, za svoju buducnost, pa i za svoje licno dostojanstvo.

Podsecam vas, pre svega, da je Katedra za opstu knjizevnost i teoriju knjizevnosti, u obliku u kojim je postojala 122 godine, ukinuta. Ona je jedina Katedra na citavom Beogradskom univerzitetu koja posle stupanja na snagu novog Zakona, kao takva, VISE NE POSTOJI... Utoliko moramo svi biti svesni razlike izmedju polozaja u kojem se nalaze studenti, pa i profesori, svetske knjizevnosti u odnosu na sve ostale katedre ovog fakulteta, koje su ipak ostale u vise-manje predjasnjem stanju, i - uz sve teskoce i ozbiljne probleme - mogu reci da, kako-tako, postoje. Metaforicno govoreci, vasa ognjista su jos tu, a nase je zatrto. Zato imajte razumevanja za nasu potrebu da duvamo u iskru koja postoji u pepelu, za resenost da vatru odrzimo, i nemojte nas osudjivati sto to pokusavamo.

Zbog toga smo mi, nastavnici i studenti svetske knjizevnosti, zajednicki odlucili da ucinimo sve sto mozemo kako bismo svoju struku sacuvali u nenormalnim okolnostima koje su nastupile. Zbog toga smo, dakle, resili da ustrojimo nastavu - sa istim planom i programom, istim profesorima i onim studentima koji na to pristaju - izvan Fakulteta, ali vas molim da dobro cujete ovo sto sledi. MI TO CINIMO 1) OD NEVOLjE, JER SMO PRIMORANI, I 2) MI TO CINIMO PRIVREMENO. Nas je jedini i osnovni cilj da se na ovaj Fakultet vratimo, da zauzmemo mesto koje nam kao predmetu, Katedri i pojedincima, pripada medju nasim kolegama i prijateljima. Imajuci obavezu da sacuvamo ono sto su nam generacije nasih prethodnika i profesora ostavile u nasledje, mi po svaku cenu hocemo da tu katedru, dragocenu tekovinu srpske kulture, sacuvamo i predamo u nasledje onima koji iza nas dolaze. "Nijedan covek nije ostrvo", rekao je pesnik.

Zato i nekoliko sasvim jasnih reci o tome odakle nam sredstva za ovo sto pokusavamo da ucinimo. Njih, pre svega, jos nema, i mi do ovog trenutka nismo primili niti potrosili ni jedan jedini dinar, pfenig, marku ili kunu - kako kazu odvratni strip-leci koje rasturaju po Fakultetu. Postoje obecanja, i to obecanja kojima verujemo, da ce nam u prvom trenutku pomoci Fond za otvoreno drustvo (koji se naziva i Sorosevim), koji je pomogao mnoge nevoljnike i zrtve u citavom svetu, pa i u nasoj zemlji, ne samo na polju kulture i obrazovanja, nego i u zdravstvu, i ciju pomoc nisu odbijale ni ove vlasti u najtezim vremenima rata i sankcija. Sem toga, pomoc koja nam je obecana NIJE USLOVLjENA apsolutno nicim, ni u strucnom ni u ideoloskom, a pogotovo ne u politickom smislu. Vaznije je od svega - i tu se ponovo vracam pesnikovoj misli o tome da covek nije ostrvo - sto nam pomoc nude i druga ostrva iz akademskog arhipelaga, srodne katedri, drugi univerziteti i pojedinci iz svetskog univerzitetskog bratstva. Nasu nevolju osecaju i hoce da nam pomognu univerziteti, akademske fondacije i profesori-pojedinci iz Amerike, Nemacke, Spanije, Engleske i Francuske, ali i iz Bugarske, Grcke i Izraela. Za dva dana jedna delegacija progonjenih profesora Beogradskog univerziteta odlazi u Moskvu, gde ce se videti da u velikoj bratskoj zemlji nisu svi kao Marojevicevi prijatelji Zirinovski i Lukasenko. Podrzava nas i spreman je da nam pomogne, dakle, citav slobodnomisleci univerzitetski svet, i mi tu pruzenu ruku treba da prihvatimo. Mozda ce doci i taj srecni dan da mi budemo u stanju da nekome pomognemo u nevolji, jer - opet - "no man is an island". Toliko o navodnoj izdaji, stranom placenistvu i ostalim gadostima koje se sistematski pronose.

Ako dodje do najgoreg - sto ce reci, ako Radmilo Marojevic ostane dekan, ako na snazi ostane njegov Statut i ako mi ne budemo mogli da se kao Katedra vratimo na ovaj fakultet - pokusacemo da sa Univerzitetom u Podgorici sklopimo ugovor, na osnovu kojeg bismo postali njihovo istureno odeljenje, sto bi nam dalo pravo da, na osnovu propisa savezne drzave, odrzavamo ispite i izdajemo vazece diplome.

U ime svojih kolega, profesora i asistenata sa Opste knjizevnosti, porucujem vam da necemo poceti dokle god vi koji ste ovde okupljeni budete smatrali da pocetak nase nastave moze naneti stetu onome sto pokusavate da postignete, i dokle god nam jasno ne kazete da se slazete da nasa nastava krene. Mi nismo i necemo biti strajkbreheri. Cilj nam je, bez sumnje, isti, a o sredstvima koja primenjujemo, moramo postici saglasnost. Nastavnici i studenti opste knjizevnosti vas nisu izneverili i nece vas izneveriti, jer dobro znaju da zvono ne zvoni samo njima.

(Tekst obracanja studentima okupljenim u Sali heroja Filoloskog fakulteta, 10. decembra 1998)