POSLE ZEMLJOTRESA

VALJEVSKA POSLA
U Mionici mirno i bez straha od novog zemljotresa spavaju samo oni pod satorima i najlonima, u 
magazama i svinjcima. Ostali cekaju prolece. Ili novi zemljotres

Kad zaveje sneg, u selo Tabanovici ko ne mora - ne ide. Ko ipak podje na ovu stranu, zbog leda koji okuje put, moze da stigne jedino peske.

Peske i s naporom, poput putnika koga je nuzda naterala da krene u ovaj kraj, putuje ove zime i pomoc seljacima cije su kuce, stale i magaze stradale jesenas u zemljotresu.

Kuca Trifunovica jedna je od 1220 urusenih u mionickoj opstini. Od srcane kapi, Milos Trifunovic je umro u noci zemljotresa, a njegovi zena, sin, snaja i dvoje unucadi, na sopstveni rizik, zive i dalje u njoj iako je predvidjena za rusenje. Trifunovici hoce da pricaju sa novinarima. Vode gosta kroz sobe, pokazuju rupe i pukotine na zidovima.

"Dolazile su komisije, jedna, druga. Rekli su da kuca mora da se rusi i da u njoj ne smemo da docekamo novi zemljotres. Obecali su nam kamp prikolicu, da u njoj zivimo do proleca. Nista od toga", prica Miljana, supruga pokojnog Milosa Trifunovica.

Odlazio je sin, kaze ona, u opstinu, trazio kamp prikolicu. Nekoliko puta ispracali su ga istim recima - nemamo, snadjite se.

"Pitali mog Milivoja u opstini kol'ko ima zemlje. On rekao - pet hektara. 'Pa ti nisi ugrozen', kazali mu i poslali ga kuci", kaze Milosava Trifunovic, Milivojeva supruga. Deca za to vreme provlace ruke kroz pukotine na zidovima iz kojih izbija hladnoca i promalja se svetlost spolja.

Zivot u svinjcu

Porodica Predraga Gajica, stolara iz Tabanovaca, ne strepi svake noci od zemljotresa jer je iz urusene kuce presla u - svinjac. Doduse, prethodno su iz njega izbacili svinje, ocistili ga, okrecili. I u njihovu kucu navracale su komisije, pet-sest njih, kazu.

"Jedni govore kuca je za rusenje, drugi kazu nije. Mi u njoj ne smemo da zivimo. Evo, sina spremam za vojsku, odakle da ga ispratim, iz svinjca? Ovi iz komisije se sale, kazu, sta vam fali, bas je toplo u svinjcu", prica Predrag Gajic, bivsi gastarbajter u Nemackoj, koji jos nije dobio resenje za rusenje kuce.

U Ciganmali u selu Tolic kod Mionice, razapeti satori i magaze pokrivene najlonom i plehom. Ljudi nema. Preziveli su prvi mraz, ali deca su se porazboljevala pa su mnogi napunili kuce ionako mnogobrojnih rodjaka po okolnim mahalama.

Jovanovici nisu otisli iz sela. U jedinoj sobi u kuci, iz polusrusenog plafona strce stabljike trske oblepljene blatom. Na brzinu, domacin je u obliznjoj sumi posekao nekoliko drveta i njima podupro grede. U velikom loncu na sporetu "krcka" se ves. Jos s vrata siri se miris domaceg sapuna, napravljenog od ovnujskog loja i sode.

U selu Nanomir, Cigani spavaju pod najlonima i u satorima. Mozda bi mogli da dobiju kontejner ili kamp prikolicu, da ima ko da ih ponudi.

Radisa Stankovic, predsednik opstine u Mionici, zvao je, kaze, vlasnike kamp prikolica u banji Vrujci, nudio im 100 - 120 maraka za mesecni zakup. Ovi nisu dali, "cekaju prolece i turiste""

Vlasnici kamp prikolica samo su jedan od "bisera" ujdurme koja je posle zemljotresa zahvatila valjevski kraj. Sve je pocelo kada je predsednik Milosevic dosao u Mionicu i rekao da ne treba renovirati, vec rusiti i graditi nove kuce. Tako su u Mionici poceli da ruse kuce. Kada je predsednik obecao besplatnu gradnju svima cije su kuce ugrozene zemljotresom, iz Beograda su dojurili vikendasi. Hoce nove vikendice. Potegli su i "veze" iz Beograda.

Nezasiti vikendasi dobili su ubzo konkurenciju u uvek inventivnoj seljackoj domisljatosti, koju neki u ovim krajevima nazivaju i "valjevskom podvalom". Nocu, dok komsije spavaju, neki seljaci u traktorima i volovima razvaljivali zidove svojih kuca, pa ujutru jurili kod predsednika opstine. Oni koji nisu imali traktore, ili volove, sekirama su razbijali stubove i odzake.

Valjevci i politika

Kao i uvek kada se dogodi nesreca, pojavili su se i tzv. politicki slucajevi. Prica se u Mionici da je Vuk Draskovic, lider SPO-a, prilikom posete obisao samo svoje pristalice i njima podelio pomoc. To javno kaze i predsednik mionicke opstine:

"Nudili smo SPO-u, da njihovi predsednici udju u krizni stab, oni su to odbili. Pomoc su slali samo u 'njihova' sela", kaze Radisa Stankovic. Slika Slobodana Milosevica, na zidu u njegovoj kancelariji, "prezivela" je zemljotres.

Ovu izjavu u SPO-u prokomentarislai su kratko:

"Predsednik opstine Mionica podredio je partijsku pripadnost istini. Mi smo prvi obisli Mionicu i svima kojima je bilo potrebno dali pomoc grada Beograda", rekao je Ivan Kovacevic, portparol SPO-a, i nije bio raspolozen za duzi i detaljniji razgovor o ovoj temi.

U valjevskom kraju nesudjeni analiticari politickih zbivanja nepokolebljivi su u svojim stavovima. Tako vecina seljaka iz tradicionalno opozicionog Brezdja, vec dve godine ne prolazi novim putem, koji je do njihovog sela izgradila "nova", socijalisticka vlast. Bojkotuju, kazu, "crveni put" i idu zaobilaznim, kolskim.

Imaju u ovom kraju i smisla za biznis koji je na zamahu dobio posle "ovih jada, cuda i bogova" sto su zadesili Mionicu i okolinu:

"Besplatno rusim kucu, za ciglu i crep", jedan je od mnogobrojnih oglasa prikucanih na seoskim banderama. Kuce su, za sada, samo srusene. Materijala nema dovoljno. Od 1220 resenja za rusenje, 258 su prioritet za gradnju, a tek 145 kuca je, kako u mionickoj opstini kazu, u poodmakloj gradnji. Komisije i projektanti idu i po mrazu do najzabacenijih sela, a seljaci, nezadovoljni koliku su stetu na njihovoj kuci procenili strucnjaci, muvaju se po opstini u nadi da ce prezauzeti predsednik naci vreme i za njih.

"Nazor" varosica

Osim sto se setaju po selima, strucnjaci uveliko racunaju koliko ce novca trebati da se Mionica oporavi od zemljotresa. Steta iznosi 5 287 518 000 dinara. Tako su izracunali u opstini. Osim prve i humanitarne pomoci, vlada Srbije donela je Zakon o obezbedjivanju sredstava za otklanjanje posledica steta od zemljotresa u Kolubarskom okrugu, prema kojem ce 0,15 odsto poreza na promet ici u ovaj fond. Od tog novca, 46 odsto pripada Mionici, a 54 ostalim krajevima. Vlada je predvidela da se na ovaj nacin mesecno sakupi oko 90 miliona dinara, a oko milijardu dinara godisnje.

Ovaj novac bice uplacivan Direkciji Kolubarskog okruga, jer je vlada ugasila ziro-racun Mionice, koji je otvoren odmah posle zemljotresa. Tako ce novac ici najpre u Valjevo, a odatle u Mionicu. Za sada novac koji pristize u ovu varosicu nije dovoljan, Nedostaje i gradja. A onih 0,15 odsto svakodnevno odlazi na ziro racun Direkcije u Valjevu.

Ukidanje ziro-racuna najugrozenijoj opstini niko u vladi i u Valjevu nije komentarisao, a u Mionici je opet ozivela anegdota o tome kako je ovo mesto dobilo status varosice.

Dugo su uticajni Mionicani pisali pisma u Beograd i trazili od vlasti da ovo selo postane varosica. Njihov trud osujecivali su Valjevci, u zelji da njihova dominacija u ovom kraju prezivi sve vlasti i sva vremena. Onda je kralj Aleksandar Prvi licno aminovao novu srpsku varosicu - Mionicu. Valjevci su ipak ostali "stariji brat", nazivajuci ovo mesto "nazor" varosicom.

"Nekoliko dana posle zemljotresa zovu prijatelji, kazu, 'srecan vam zemljotres', misleci da ce i nas nasrecnike, sada, posto je predsednik naredio da se Mionica i okolina grade, sreca pogledati. Izgleda da ce ovaj zemljotres zaista i biti srecan, ali najmanje kome treba", prica deda Sreten iz Mionice, koji "sa svojom babom" zivi u magazi.

U Mionici, opstini koju je zemljotres najvise prodrmao, mirno i bez straha od novog zemljotresa spavaju samo oni pod satorima i najlonima, u magazama i svinjcima. Ostali cekaju prolece. Ili novi zemljotres.

DRAGANA NOVKOVIC