SUDBINA DINARA

SRECNA NOVA!
Samo u drzavi u kojoj je za guvernera centralne banke rast kursa marke na crnom deviznom trzistu 
"i dalje nedovoljno istrazen fenomen", moguce je da pet godina uzastopce, pred samu Novu 
godinu nacionalna valuta vrtoglavo gubi vrednost

Petnaest metara od sedista Narodne banke Jugoslavije dileri su u petak jos kroz zube saputali "d'vize, d'vize", dok je guverner Dusan Vlatkovic, kao junak nekog akcionog filma, vukao sve moguce kocnice pomahnitalog voza. Crni kurs marke koji je dotle isao brzim tempom ka devet dinara - koliko su ekonomisti i predvideli za kraj godine - naglo je zastao i sredinom nedelje se stabilizovao izmedju 7,5 i 7,8 dinara.

Guverner, tvrde ekonomisti, ne moze biti nas heroj, jer samo onaj ko je kurs i naduvao, mogao je brzo i lako da ga zaustavi."Kurs ne moze da raste ukoliko nema dotoka svezeg novca", objasnjava dr Miroljub Labus. Penzionerima su vec u kovertama zamirisale nove stodinarke iz serije AD.

To ne znaci da vec ove subote, ako (kao sto je nezvanicno najavljeno), pocne isplata penzija, kurs nece ponovo poceti da vibrira i tera u ocaj domacice koje su krenule na pijacu, kupce cigareta i "milka" cokolada i dovodi do ludila podstanare.

Iako oko Nove godine uvek dolaze gastarbajteri i donose devize, od 1994. godine do danas, pred svaki Bozic, marka skace i spusta se tek polovinom januara. Takav scenario mogao bi se ocekivati tim pre sto je ministar prosvete najavio da ce nastavnicima i profesorima do kraja godine biti isplacena jos jedna i po plata, a penzionerima (kako je najavio ministar finansija Borislav Milacic) mozda pola, ili cak jos jedna cela penzija.

Izgleda da oni nisu culi (ili su smatrali da se na njih ne odnosi), pretnju guvernera Vlatkovica da ce monetarne dizgine biti tako zategnute da ce veliki broj direktora pred Novu godinu moci radnicima samo da kaze "secite me, pecite, para za plate nema".

Oni mogu sve

Strucnjak Instituta za istrazivanje trzista dr Vladana Hamovic koja je ranije tvrdila predvidela da ce marka na kraju godine biti 9,2 do 9,3 dinara kaze da, posle najnovijih mera centralne banke, ni sama ne zna sta da misli.

"Vidite i sami da oni mogu sve: i da puste i da povuku pare kad hoce. Ako rast cena u decembru bude na nivou prosecnog od 3,2 odsto, to ce znaciti da ce inflacija u ovoj godini biti 54.3 procenta, a to direktno vodi do mog racuna o kursu marke na crnom trzistu od preko devet dinara", kaze za NIN dr Hamovic.

Na crnom trzistu su se nekada izvodile sve devizne operacije privrede i banka i zato je ono postavljalo zakone zivota. U poslednje cetiri godine te velike operacije uglavnom se izvode van zemlje, a crno trziste je sasvim "plitko" i zanjise se cim se na njemu pojavi i veoma mala kolicina novca.

Upravo to se dogodilo poslednjih nekoliko nedelja. Tri krupna razloga koja bi mogla da uticu na promenu kursa, prema recima guvernera Vlatkovica, bila su"pod kontrolom". Novcana masa od oko 11 milijardi dinara priblizno je odgovarala drustvenom proizvodu, inflacija u novembru bila je svega 1,7 procenat, a i pokrivenost uvoza izvozom bila je relativno dobra.

"Na racunima nekoliko banaka bilo je vecih kolicina novca, a one ne zele da ta sredstva plasiraju u privredu", rekao je guverner Vlatkovic, uvijeno sugerisuci da su se te pare mozda nasle na ulici. Dr Miroljub Labus rekao je isto to sasvim otvoreno: "Neke velike banke dobile su nalog da svoja sredstva upotrebe za kupovinu deviza."

Od koga je takav nalog mogao biti dobijen, vidi se sasvim jasno, iako je sam guverner rekao da je za njega skok marke "donekle misterija". To ga ipak nije sprecilo da odmah, na rok od mesec dana, podigne obaveznu rezervu banaka sa 20 na 23 procenta i tako iz svih banaka linearno povuce oko 200 miliona dinara. Bankama koje su i posle toga raspolagale viskom novca, NBJ je od ponedeljka ponudio svoje kratkorocne obveznice s mesecnom kamatom od tri odsto.

Jedan monetarni strucnjak nazvao je to "mascenjem debelih gusaka": banke koje su se prvo zaigrale ( i zaradile) na crnom deviznom trzistu, nagradjene su i obveznicama NBJ koje ce im doneti lep i siguran profit. Nista od toga ne bi bilo moguce da neke od ovih banaka nisu miljenice vlasti, i da (mozda) visak novca kojim su raspolagale ne potice od depozita drzave. A tih depozita ne bi bilo da vlast prethodno nije od gradjana, kroz takse i poreze, sav taj novac iscedila.

Takse i inflacija

Kljucni razlog zbog kojeg je inflacija u Jugoslaviji ove godine presla 40 odsto, kad se, prema recima dr Labusa u svim zemljama u tranziciji pale alarmi za uzbunu, ne lezi u ovim malim poigravanjima s novcem. Prema misljenju strucnjaka Ekonomskog instituta, zapisanom u poslednjem "Konjunkturnom barometru" osnovni uzrok ovogodisnjeg visokog rasta cena lezi u prevelikoj javnoj potrosnji koju nas drustveni proizvod ne moze da podnese. Iz istih razloga, inflacija u narednoj godini ce, po misljenju Labusa biti iznad ovogodisnje.

Prema proracunu Stojana Stamenkovica, strucnjaka Instituta ekonomskih nauka, budzeti savezne drzave i Republike Srbije za narednu godinu veci su od ovogodisnjih za 45,2 odsto. Ukoliko se ove godine inflacija zaustavi na 45 procenata, a u narednoj godini cene porastu za 6,2 odsto, koliko je zvanicno predvidjeno, to bi znacilo da su drzavni organi realno uvecali svoje potrebe ( o privilegijama da i ne govorimo) za 19,5 odsto.

"Ako se podje od toga da ce u ovoj godini ukupni prihodi za javnu potrosnju iznositi 60 odsto drustvenog proizvoda i da ce u narednoj godini rasti kao i budzeti - sto se s obzirom na vrtoglavo nalazenje novih prihoda moze pretpostaviti - udeo prihoda za javnu potrosnju u narednoj godini penje se na 67 odsto. Javna potrosnja bi mogla da dostigne 72 procenta ako planirani rast drustvenog proizvoda ne bude ostvaren (sto je vrlo realno ocekivati) pa i 74 procenta pri padu drustvenog proizvoda od tri procenta (sto se takodje ne moze iskljuciti).

Privreda u tom slucaju reaguje kao pregrejani "pretis lonac" - vrtoglavo dize cene, a sve nas to, prema recima dr Stamenkovica, vodi ka inflaciji od 100 do 110 odsto iduce godine. Druga mogucnost je da drzava preuzme jos ostriju kontrolu cena, ali svako ko je jesenas cekao u redovima za ulje, dobro zna koliko takva mera vredi.

Dr Dragana Djuric primecuje da je u uslovima spoljnih ogranicenja i uz unutrasnji otpor drzave da se transformise i prilagodi promenama, ovogodisnja inflacija od oko 50 odsto pravi uspeh. Taj uspeh je postignut merama koje nisu primerene trzisnoj ekonomiji i zasniva se pre svega na velikom politickom uticaju clanova vlade na direktore preduzeca (obicno clanove istih onih partija ciji predstavnici sede u vladi).

Kad potpredsednici zaprete, cene mesa idu nadole, a cene hleba i mleka godinama (!) miruju. I to izgleda ima kraj, jer su upravo direktori najvecih pekarskih firmi zapretili da ce, ne cekajuci ministarski klimoglav, povecati cenu vekne na 3,9 dinara. Represija nad cenama je, po oceni dr Djuric", i na dugi i na kratak rok vrlo opasan pristup".

Treci put

Strucnjak Medjunarodnog monetarnog fonda Zeljko Bogetic smatra da postoji nacin da se monetarna, devizna i cenovna stabilnost (koju nam i savezna i srpska vlada zdusno obecavaju za iducu godinu) zaista i postigne. Ukratko, potrebno je raditi sve i sasvim suprotno od onoga sto radimo sada.

"Dinar je prakticno izgubio sve osnovne funkcije novca, koje je odavno preuzela nemacka marka. Stoga bi uvodjenje valutnog odbora u Jugoslaviji omogucilo uspostavljanje daleko cvrsce i trajne institucionalne osnove za stabilnost", napisao je u svom radu pripremljenom za nedavno savetovanje ekonomista Jugoslavije, dr Bogetic.

Kratkorocno, to bi rezultiralo u reprizi scenarija iz 1994. godine - umesto maraka, i gradjani i privreda bi kupovali dinare, inflacija bi momentalno bila oborena, devizne rezerve bi blago porasle, a proizvodnja bi dozivela "odredjeno ozivljavanje". U tom periodu, od sest meseci do godinu dana, bilo bi moguce napraviti odlucne korake ka korenitoj reformi javne potrosnje i bankarskog sistema (koji danas emituju najjace inflatorne signale).

Uprkos ogromnim i jasnim prednostima valutnog odbora (cvrstog vezivanja dinara za evro ili dolar, na primer), u odnosu na sadasnju Narodnu banku Jugoslavije, malo je verovatno da bi se savezna vlada opredelila za takvu varijantu, konstatuje dr Bogetic. "Razlozi su politicke i polit-ekonomske prirode", objasnjava on.

"Dodatni problem je sto bi treci pokusaj uvodjenja valutnog odbora (posle programa Ante Markovica i napustanja programa guvernera Avramovica), sada u startu bio tezi, zbog toga sto je ekonomska politika i, posebno, monetarna politika koju personifikuje Narodna banka Jugoslavije i interesne grupe koje je kontrolisu, izgubila svaku kredibilnost", zakljucuje Bogetic.

TANjA JAKOBI