2504, DECEMBAR 24 1998

RADIKALI

NEZAHVALNA DECA

Da li ce srpski radikali, posto su uradili ono sto se od njih trazilo, otici na visegodisnji politicki odmor? Nema odmora dok traje obnova, ali glavna vlast zna da se obnova moze praviti i bez radikala

Prosle nedelje, na Svetoga Nikolu, otkrili su celnici Gradske skupstine i beogradske vlade - spomenik Nikoli Pasicu. Spomenik deluje monumentalno, kako i prilici jednom srpskom politickom golemasu.

Spomenik je u bronzi, ali, varke nema, Pasiceva duga seda brada, kao u kakvog istocnjackog mudraca, kazuje kako su, nekada, izgledali nasi ministri (Crnjanski, pored Pasica, po "lepoti i drzanju" istice jos i Vesnica i Balugdzica i kaze da se i u evropskim prestonicama, pogotovo medju zenskim svetom, o tome pricalo). Tako su izgledale nase poslednje kapucehaje.

Na Pasicevom trgu nije bilo mnogo sveta. Koga u Srbiji i Beogradu zanima proslost? To je previse sentimentalno. Srbi razmisljaju sta ce sutra biti i prema tim svojim razmisljanjima biraju, na izborima, one politicare koji se njima danas svidjaju. Po drzanju i lepoti.

Primeceno je da u vreme otkrivanja spomenika na svecanosti nije bilo ni srpskih radikala. A Nikola je Pasic jedan od osnivaca Radikalne stranke, 1881. godine, njen dugogodisnji vodja i svakako najpoznatiji nas radikal. Zasto radikali nisu dosli? Da li je to samo zato sto je danasnja gradska vlada iz redova Srpskog pokreta obnove, stranke koja je u velikom politickom sukobu sa radikalima, ili danasnji srpski radikali nisu mogli Pasicu da pogledaju u oci, s obzirom na to da se njihov politicki program uveliko razlikuje od nekadasnjih narodnih radikala? Nekadasnji vodja radikala skolovao se i u Cirihu, u zapadnim je zemljama trazio i imao saveznike, bio je cenjen i na ruskom dvoru, bio je zakleti monarhista... Danasnji vodja radikala sve je suprotno od njega. Ali, mi se moramo prisetiti Seseljevog ulaska u politiku i izlaska na prve izbore. Tada je Beograd bio prekriven velikim plavim plakatima, na kojima su, pola-pola, bili portreti Pasicevi i Seseljevi. U vrhu plakata, srpska kruna. Prizor jeste delovao malo paradoksalno (na desnoj strani Pasic, sa dugom sedom bradom, na levoj Seselj, bez brade), ali ljudi skloni promenama nisu tome pridavali znacaj, njima je bilo najvaznije da stara vlast padne.

Tako se mladi radikal posluzio starim radikalom, a onda ga je odbacio, kao da je Pasic makar ko. Posle je uklonjena kruna. Posle krune na red je dolazila jedna po jedna radikalska tradicija i mi danas mirne duse mozemo da kazemo kako ovi srpski radikali nemaju veze sa onima izvornima.

Danas srpski radikali dele vlast sa socijalistima i komunistima i predvode u donosenju uredbi i zakona, na stetu naroda.

Radikali se, dakle, nisu pojavili pred Pasicevim spomenikom. Mozda je tako i bolje. Ko zna sta bi im stari lisac rekao. Mrtva usta ne govore, ali zivi mogu da citaju njihove misli. Ko zna kako bi ih Pasic docekao. Ima jedna prica, svedska, koja kaze kako su studenti, sa Upsale, dosli, ispod balkona, velikog pisca Strindberga, da mu cestitaju rodjendan. Ostareli pisac im je doviknuo: "Vasi su ocevi mene, u mladosti, pljuvali, idite vi sad kuci!"

Kad je o nasim radikalima danas rec, onda nije rec samo o nedolasku na otkrivanje pomenutog spomenika. Nesto se medju njima, i kod njih, dogadja. Nedavno je vojvoda Djujic lisio zvanja vojvode bivseg cetnika Seselja, a novine cije ime podseca na glas javnosti pisu da Seseljeva barka tone. Radikali, uvek glasni, u poslednje vreme kao da su se nesto ucutali. Pokusacemo da naslutimo izvesne razloge njihove cutnje.

Nije krenulo radikalima sve po loju, kad su odlucili (ne sami) da ukinu autonomiju univerziteta. Nekoliko dekana iz njihovih redova bas su "prepunili mjesinu grijeha", uneli haos na svoje fakultete i bilo je jasno da ih socijalisti u tome vise nece preterano podrzavati. Iskusni su socijalisti, puste zdrebe da istrci ispred rude... pa sta zdrebetu bude.

Jos su gore prosli sa Zakonom o javnom informisanju. Tu su im koalicioni partneri bas uvalili vruc krompir u usta. Jedan zakon, koji je zaprepastio ne samo nase nezavisno novinarstvo, nego i svetsku javnost, javno je branio (i branice?) ministar Vucic, mladi radikal, koji ni do danas nije uspeo da dokaze njegovu valjanost. Taj zakon jeste radikalno cudo, potpuno je anticivilizacijski, a evo i zasto. U raznim civilizacijama postojali su razni zakoni. Kod starih Slovena, neki optuzeni rab bozji, da bi dokazao nevinost, morao je golim rukama da izvadi gvozdje iz vrele vode i da se ne opece. U nekim zemljama serijatskog fundamentalistickog prava, za kradju jabuke, fikari se ruka, a za preljubu, zeni ne gine kamenovanje. Zato je nas zakon o informisanju anticivilizacijski, jer je prestrog. On vise pripada nekom vremenu Nabukodonosora, nego prosvecene demokratije. Ne moze se, danas, za dvadeset i cetiri sata, i optuziti, i braniti, i dokazati, i presuditi odgovorni urednik (i jos da za dan i noc plati globu vrednu njegove desetogodisnje zarade), jer ovo nije vise staroslovenski vakat. Zato se radikalima taj zakon polako obija o glavu.

Onda je dosao zakon o privilegijama politickih funkcionera. Poslanicki klub Srpskog pokreta obnove uvidja gresku i vec trazi da se zakon po hitnom postupku ukine. Ministar finansija Borislav Milacic, socijalista, zvanicno je rekao da para nema i da ce zakon sacekati prvi april. Prvi april, dobro ste procitali. Izgleda da ce se kola opet slomiti na radikalima.

Jednog dana, kad ova vlast bude polagala racun, oni koji u njoj vode glavnu rec lako ce tu lentu prikaciti na grudi radikala.

Brine radikale i ono sto se dogadja u samoj stranci. Prvo je otperjala bivsa ministarka Rada Trajkovic, s muzem, i za sobom iz stranke povukla mnoge vidjenije radikale sa Kosova i Metohije. Pa su, pre nekoliko dana, novosadski radikali naceli Seselja u Novome Sadu, tako sto su osnovali stranku novosadskih radikala. Moze tu da ispadne neka lancana reakcija (svi koji odlaze kazu da vise ne mogu da trpe diktaturu centra i coveka u centru centra), ili grudva snega bacena niz sneznu padinu.

Da li to znaci da ako radikali vise u vladi, nece biti vlade? Ne znaci. Bice vlade i bez novih izbora, jer se uveliko govori da umesto radikala u vlast treba da udje jedna druga stranka, desnicarska, monarhisticka, demokratska... Necemo reci njeno ime.

PETAR IGNjA



Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.