CENA SMRTI

"Groblja su ogledalo naroda", kazu sociolozi. Dolaskom krize uzrokovane raspadom zemlje, narastajuci kriminal nije zaobisao nik "mesta poslednjeg konacista"

U zemlji u kojoj je vise od dva miliona ljudi bez posla, gde plate, penzije i socijalna davanja, iako niska, kasne po nekoliko meseci i broj umrlih odavno prerasta broj novorodjenih, izgleda da se pokazuje istinitom tvrdnja Lakija Topalovica, junaka "Maratonaca", da je "smrt jedini siguran posao". Glavni grad vec ima problem prebukiranosti pojedinih grobalja (Novo groblje) a neke analize govore da vec pocetkom sledeceg veka u Beogradu nece biti mesta za sahranjivanje, ukoliko 40 odsto umrlih ne bude kremirano.

U Beogradu muslimani nemaju prostor gde bi bili sahranjivani po svom verskom obredu, o cemu je jos prosle godine govorio njihov verski poglavar, beogradski muftija Hamdija Jusufspahic. Tako, prema Jusufspahicu, beogradski muslimani koji zele da im clanovi porodice budu sahranjeni u skladu sa verskim obicajima, prinudjeni su da pokojnike prevoze do Bosne, Sanxaka ili Kosmeta.

"Groblja su ogledalo naroda", kazu sociolozi i po svemu sudeci, daleko da je narodni duh na nivou iz 1971. godine kada je tadasnji gradonacelnik Beca, mimo protokola, posetio beogradska groblja i bio odusevljen onim sto je video. Dolaskom krize uzrokovane raspadom zemlje, narastajuci kriminal nije zaobisao ni "mesta poslednjeg konacista".

Pre nekoliko godina, na beogradskim grobljima pojavio se egzibicionista koji je svoju nastranost iskazivao nad zenama koje su posle da odaju poslednju postu svojim bliznjima. Egzibicionisti kome nisu uspeli da udju u trag "organi reda", na put su stali prosjaci koji su ga batinama oterali, jer im je "kvario posao". Ako je verovati grobarima, i prosjacenje po grobljima je unosan posao, jer se navodno, prosjaci taksijem dovoze na "radno mesto". I tzv. sitni kriminalci poceli su da ordiniraju po grobljima. Pocetkom prosle godine uhapsen je kradljivac zenskih tasni na Novom groblju u Beogradu. Xeparos je priznao stotinak kradja iako je policiji bilo prijavljeno svega nekoliko slucajeva. Da lopovima nista nije sveto, kazuje i slucaj kradje celog spomenika sa bistom, koji su prijavili uvek prisutni prosjaci.

Beskrupuloznost kriminalaca mozda se najbolje vidi u slucajevima otvaranja grobnica i kradja vrednih predmeta iz sanduka. Jedno vreme, gastarbajteri su imali obicaj da u sanduke stavljaju krupne devizne novcanice, sto je mamilo lopove da oskrnave grob ne bi li dosli do plena. Vodjene logikom profita, pojavile su se mnoge privatne firme za posmrtne usluge. U borbi za osvajanje "trzista", u poslednjih nekoliko godina, novinske stupce punile su optuzbe neimenovanih izvora na racun "Pogrebnih usluga" da se to javno preduzece navodno bavi "svercom materijala iz Bugarske". S druge strane, stizale su takodje nedokazane optuzbe da pojedini privatnici cuvaju leseve po podrumima, posto nemaju svoje hladnjace.

Gde postoji konkurencija, tu je i reklama kao efikasan nacin proboja i opstanka na trzistu. U borbi za pridobijanje musterija korisceni su i sledeci reklamni slogani: "Na vama je samo da umrete, mi cemo uraditi sve ostalo" ili "Kremacija - biti koristan i posle smrti".

U "borbi za musterije", predstavnici pojedinih privatnih firmi imali su svoje "agente" (narod ih je prozvao lesinarima) koji su danima vrebali clanove porodica bolesnika ispred Klinickog centra, ne bi li "na licu mesta" sklopili posao.

Novija sudska praksa pamti slucaj zloupotrebe sluzbenog polozaja prilikom prodaje parcele. Naime, izvesnog Miodraga Milovanovica, referenta za pravne poslove u "Pogrebnim uslugama", optuznica tereti da je za koriscenje grobnog mesta broj 49 na Centralnom groblju zakljucio ugovore sa sest lica cime je za sebe pribavio protivpravnu imovinsku korist od 5 000 maraka, a JKP "Pogrebne usluge" ostetio za 237 000 dinara.

Smrtni slucaj u porodici predstavljace i veliki finansijski izdatak. Grobno mesto na nekom od beogradskih grobalja kosta 690 dinara, odnosno 930 ukoliko je rec o porodicnoj grobnici. Na tu cenu trebalo bi dodati jos 900 dinara koliko kosta sahranjivanje. Prevoz posmrtnih ostataka iznosi 60 dinara od bolnice do mrtvacnice i 120 dinara od stana ili mrtvacnice do groblja. Ukoliko se umrli nalazi van Beograda, usluga prevoza ce kostati 2,80 dinara po kilometru.

Komplet pogrebne opreme (sanduk, krst, slova, dusek, jastuk i pokrov) kosta 3 100 dinara. Najniza cena ovog kompleta je 1 500, dok je najvisa cak 29 700 dinara. Dodajmo tome i godisnju naknadu za koriscenje, odrzavanje i uredjivanje groblja od 42 dinara, vence (200 do 600 dinara od prirodnog cveca ili 85 do 131 dinar od vestackog), usluge svestenika itd. Ako se porodica odluci za kremaciju, za spaljivanje posmrtnih ostataka morace da izdvoji 870 dinara, uz jos 128 za smestaj urne dok zakup mesta za urne kosta 2 250 za kolumbarijum (dve), odnosno 5.100 za rozarijum (cetiri urne). Cena mermerne urne iznosi 737, a keramicke 580 dinara. Koliko tezak namet na sve tanje porodicne buxete prosecnih Jugoslovena predstavlja smrtni slucaj u porodici, govori podatak da najjeftiniji ispracaj pokojnika, bilo da je rec o klasicnoj sahrani ili o kremiranju, kosta oko 4 000 dinara. U tu cenu uracunati su samo najnuzniji troskovi po minimalnim cenama JKP "Pogrebne usluge" i obicna citulja sa fotografijom. Malo koja porodica ce se odluciti da isprti nekog od svojih clanova po najnizoj tarifi, tako i da troskovi sahrane samo po jednoj stavci (pogrebna oprema) u slucaju da se opredeli za prosecan ispracaj, penju na gotovo 6 000 dinara.

"Godinama sam na birou, da kradem ili svercujem ne znam i necu, socijalna pomoc mi mesecima kasni, duzan sam i Bogu i narodu. Kada mi je umro otac, nisam imao pare da pokrijem ni trecinu minimalnih troskova, a u tolikim sam dugovima da nisam imao nikoga kod koga bih se dodatno zaduzio. Otac mi je sahranjen o trosku opstine kao da je bio beskucnik bez ikoga svog", kaze sagovornik NIN-a koji je insistirao da mu se ime ne pominje. Prosecna plata u Srbiji za novembar iznosi oko 1 400 dinara, pa bi za pokrivanje minimalnih troskova ispracaja pokojnika trebalo izdvojiti najmanje tri licna dohotka, pod uslovom da neko u familiji radi i ako radi, da prima platu.

"U 1993. godini oboma su nam umrli roditelji. U to vreme zaduzili smo se zbog otkupa stana, a istovremeno smo otplacivali i stan moje majke. Nakon njene sahrane bili smo u tolikim dugovima da nismo mogli da placamo rate za otkup njenog stana. Posle nekoliko meseci izgubili smo pravo da otkupimo taj stan, pravo na njegovo koriscenje", rekla je anonimna sagovornica NIN-a.

Porodice u kojima je bar neko zaposlen, mogu racunati na finansijsku pomoc preduzeca ukoliko ih zadesi smrtni slucaj.

Tako, na primer, prema Uredbi o zaradama, naknadama i drugim primanjima zaposlenih u saveznim ministarstvima, organima, organizacijama i sluzbama savezne vlade iz juna 1994. godine, u slucaju smrti zaposlenog ili "bracnog druga, deteta, majke ili oca koji su ziveli sa zaposlenim u domacinstvu", porodici se isplacuje solidarna pomoc u visini "prosecnih troskova pogrebnih usluga, prema specifikaciji odgovarajuceg komunalnog preduzeca".

Uredba predvidja u slucaju smrti brata ili sestre zaposlenog, odnosno najblizih clanova porodice koji ne zive sa zaposlenim u zajednickom domacinstvu, isplatu pomoci u visini prosecne neto zarade u Republici. Interesantno je da uredba ne tretira penzionere koji su svoju mirovninu zaradili u saveznim organima, tako da njihove porodice ne dobijaju ni dinar pomoci u slucaju smrti clana koji je svoj radni vek proveo u organima savezne drzave.

Kada je rec o drzavnim, drustvenim ili tzv. mesovitim preduzecima, zajednicko im je da u slucaju smrti nekog od zaposlenih troskove sahrane snosi preduzece. Sve ostale vrste pomoci zavise od preduzeca do preduzeca. Minimum pomoci koji se isplacuje porodicama zaposlenih u slucaju smrti nekog od clanova najblize porodice je u visini prosecnog licnog dohotka. Dobrostojeca preduzeca, kao na primer, Fabrika stakla i ogledala "Zvezda" u Zemunu, snose celokupne troskove sahrane u slucaju smrti svojih radnika, clanova njihove najblize porodice ili penzionera.

Mada su mnoga preduzeca u Srbiji pred kolapsom, uglavnom u potpunosti ispunjavaju obaveze prema svojim radnicima ili penzionerima na ime smrtnog slucaja.

"Imali smo probleme sa naplatom samo sa dve ili tri tzv. velike firme ciji su racuni blokirani, pa smo cekali naplatu pet do sest meseci, i to smo morali resavati sudskim putem", rekli su nam u privatnoj Pogrebnoj sluzbi "Best Veritas". ANA VUCKOVIC VLADIMIR SUDAR

Antrfile

Nemali izdatak predstavljaju i citulje i pomeni, koji se obicno objavljuju u najstarijem dnevnom listu na Balkanu - "Politici". Citulje (obavestenja o smrti) do 25 reci kostaju 205 dinara za Beograd, odnosno 250 za celu zemlju, do 50 reci 410 odnosno 500, do 70 reci 615, odnosno 750, dok svaka sledeca rec kosta 11,5, odnosno 13,5 dinara.

Cene pomena su nesto vise i iznose 250, odnosno 320 dinara do 25 reci, 500 ili 640 do 50, 750, odnosno 960 do 70, dok se svaka sledeca rec placa 13,5 za Beograd, odnosno 16,5 dinara za celu zemlju. Izrada i prostor za sliku kostaju 205 dinara. Trebalo bi napomenuti da navedene cene citulja i pomena vaze samo za privatna lica, dok se za radne organizcije uvecavaju za 50 odsto.

Ako se neko odluci za davanje uokvirene citulje ili pomena, cetvrtina strane u "Politici" ce ga kostati 7 770 za Beograd, odnosno 9 590 dinara za celu zemlju, dok najmanja uokvirena citulja ili pomen (sirine dva stupca u "Politici", visina 10 cm) kostaju "samo" 2 220, odnosno 2 740 dinara.