(nastavak sa prve strane)

SLUCAJ OVCARA

Neobican sudski proces u Beogradu i iznenadni boravak jugoslovenskog ministra pravde u Hagu nagovestavaju nove odnose SRJ sa Medjunarodnim krivicnim sudom za ratne zlocine pocinjene u bivsoj Jugoslaviji

Nije lako trojici bivsih oficira JNA Miletu Mrksicu, Veselinu Sljivancaninu i Miroslavu Radicu. Dok ih jedan sud poziva kao svedoke u slucaju gde su glavni pocinioci nepoznati, drugi sud zahteva njihovo hapsenje kao okrivljenih u istom slucaju. Razumljivo, oni su se odazvali samo prvom sudu, a da li ce morati i drugom - jos se ne zna.

I bas na dan kada su trojica oficira saslusana pred Vojnim sudom u Beogradu kako bi se rasvetlilo ko je odgovoran za smrt 261 osobe na farmi Ovcara kod Vukovara 1991. godine, jugoslovenski ministar pravde Zoran Knezevic je u Hagu razgovarao sa Luiz Arbur i Gabrijelom Kirkmegdonald, glavnim tuziocem i predsednikom Haskog tribunala.

Poseta jugoslovenskog ministra Hagu usledila je posle nedvosmislenog upozorenja Tribunala da je na vidiku "kraj puta" jer Beograd ne odgovara na zahteve Tribunala, pa samim tim i na svoje obaveze iz Dejtonskog sporazuma. Jugoslovenskoj strani je dat ultimativni rok od 60 dana da postupi po zahtevu Haskog tribunala da mu prepusti postupak za zlocin u Vukovaru, posle cega ce o svemu odlucivati Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ostra upozorenja i pokusaj ministra Knezevica da u Hagu razresi "nesporazume" i podrzi oblike saradnje "koji nisu suprotni jugoslovenskom pravnom sistemu" (Ustav Jugoslavije ne dozvoljava izrucenje svojih gradjana), ukazuju da je, posle visegodisnjeg nadmudrivanja jugoslovenskih vlasti sa Haskim tribunalom, manevarski prostor jugoslovenske strane sve uzi pa samim tim i sudbina "vukovarske trojke" sve neizvesnija.

Optuznica protiv bivsih oficira JNA podignuta je u Hagu jos 7. novembra 1995. godine. U njoj stoji da su 20. novembra 1991. godine pripadnici JNA i srpskih paravojnih snaga, pod komandom pomenutih oficira, odveli oko 260 ljudi iz bolnice u Vukovaru i prevezli ih na poljoprivredno dobro Ovcaru, gde su ih nekoliko sati tukli. Posle toga, u grupama od 10 do 20 ljudi, prevezli su ih na mesto izmedju Ovcare i Grabova, gde su ih poubijali. Stoga svojim delima i propustima Mrksic, Sljivancanin i Radic snose krivicnu odgovornost za ubistva i premlacivanje, krseci Zenevsku konvenciju iz 1949. godine, ratne zakone i obicaje, ucinivsi zlocine protiv covecnosti.

Glavnu odgovornost za zauzimanje Vukovara imala je Gardijska brigada iz Beograda kojom je komandovao pukovnik Mrksic, konstatovao je tadasnji tuzilac Tribunala Ricard Goldston, a njemu je bio podredjen major Sljivancanin koji je imao direktnu operativnu komandu nad snagama JNA. Specijalnu jedinicu pesadije vodio je kapetan Miroslav Radic, bliski saradnik Sljivancanina.

Nakon ubistava tela zrtava su buldozerom zakopana u masovnu grobnicu na istoj lokaciji, tvrdio je Goldston, navodeci imena 260 poginulih. I Mrksic i Sljivancanin i Radic, zakljucak je, snose licnu odgovornost za zlocine za koje se terete u ovoj optuznici, a ona ukljucuje izvrsenje, planiranje, podsticanje, izdavanje naredjenja ili pomaganje i ucesce na drugi nacin u planiranju, primeni ili izvrsenju zlocina.

Doduse, uz optuznicu stoji i to da se mnogo toga sto je cinjeno za vreme i posle borbi u Vukovaru tadasnjem majoru Sljivancaninu nije dopadalo. U nekoliko navrata, prema svedocenju, zalio se nacelniku Generalstaba Zivoti Panicu. Ali, stoji i to da je Sljivancanin presudio sebi izjavom da paramilitarne jedinice, kojih se svi danas odricu, ne bi nista uradile da nije bilo vojske, jer im je ona, kao i srpska policija, isporucila oruzje.

Iz optuznice, medjutim, nije jasno da li Hag pripisuje Sljivancaninu i Radicu direktno ucesce u streljanju, dok se Mrksic, koji tokom bitke za Vukovar licno nije prilazio mnogo blizu linije fronta, tereti po liniji komandne odgovornosti.

Posle vukovarske operacije Sljivancanin je dva puta unapredjivan, kao i Mrksic, dok je Radic 1993. godine na sopstveni zahtev demobilisan. Ostace upamcena i medijska promocija "vukovarskih junaka", narocito Sljivancanina. Televizija je detaljno prenosila njegove vojnicke rasprave sa clanovima Medjunarodnog crvenog krsta ispred vukovarske bolnice kada se, u jednom trenutku pobednickog zanosa, predstavio kao Sava Kovacevic, aludirajuci na zajednicko crnogorsko poreklo sa legendarnim herojem sa Sutjeske. Patriotska stampa ga ubrzo promovise u "Viteza od Vukovara" a Sljivancanin ne propusta priliku da sebi pripise zasluge za uspesno "oslobadjanje" Vukovara. Da li zbog svojih javnih istupa ili neceg drugog, ubrzo je premesten u Podgoricu gde je naglo zacutao, a po objavljivanju optuznice Tribunala pre cetiri godine protiv "vukovarske trojke", Sljivancanin se vraca u Beograd u Visoki centar vojnih skola na Banjici.

Mile Mrksic, koji je u Vukovaru komandovao Prvom motorizovanom gardijskom brigadom, 1993. godine je unapredjen i postavljen na celo novoformiranog Korpusa specijalnih snaga VJ (u cijem sastavu su bile 63. padobranska brigada, 72. vazdusnodesantna i Vojna policija). Kao pouzdanog oficira Beograd ga salje u Srpsku Vojsku Krajine gde je kao njen komandant docekao "Oluju", da bi posle kratkog vojnog kraha svoje vojske otisao u penziju.

U medjuvremenu Beograd je uporno izbegavao da ispuni zahteve Tribunala i trojicu okrivljenih oficira isporuci Hagu. Razlozi za takav stav jugoslovenskih vlasti kretali su se od pocetnog nepriznavanja dogadjaja na Ovcari, preko negiranja krivice oficirske "trojke", do ustavne prepreke koja je u poslednje vreme "najjaci" argument za njihovo neizrucenje. "Dobra volja" jugoslovenske vlasti da izadje u susret Tribunalu do sada se ogledala jedino u tome sto je dozvolila da se marta ove godine u "Politici" i "Novostima" objavi oglas kojim se "vukovarska trojka" javno poziva u Hag i sto je pristala da se pomenutoj trojici putem kurira uruci poziv iz Haga, ali bez obaveze da se na te pozive odazovu.

Solomonsko resenje je pronadjeno u procesu pred Vojnim sudom u Beogradu (zatvorenom za javnost). I pored saznanja o haskoj optuznici, beogradski Vojni sud nije nasao za shodno da pokrene istragu protiv trojice oficira vec ih je pozvao da svedoce u procesu rasvetljavanja zlocina na vukovarskoj farmi. Kao gest dobre volje, od Haga su zatrazeni dokazi kojima raspolaze kako bi se koristili u ovom procesu a u Beograd su pozvani i predstavnici Tribunala s pravom da i sami postavljaju pitanja trojici svedoka.

Predsednik Vrhovnog vojnog suda u Beogradu general-major Milos Gojkovic javno je odagnao sumnje da pred nasim organima nece odgovarati neko za koga se utvrdi da je krsio norme medjunarodnog ratnog i humanitarnog prava. "SR Jugoslavija je suverena zemlja, sa svojim pravosudjem i svojim organima. Ukoliko nam Haski tribunal dostavi neke dokaze koji terete trojicu oficira JNA - Mileta Mrksica, Veselina Sljivancanina i Miroslava Radica, to ne znaci da oni sutra ne mogu biti okrivljeni, ali dok postoji nas Ustav i nasi zakoni treba da im se sudi samo pred nasim sudom", rekao je Gojkovic Radio Beogradu u emisiji "Argument vise".

Oglasio se i jedan od "optuzenih" svedoka. "Nemam cega da se plasim a, uostalom, ja nisam pozvan na sud kao optuzeni vec kao svedok", rekao je beogradskom "Glasu" pukovnik Veselin Sljivancanin. "Za novine sam govorio kada je trebalo i tada sam rekao sve sto sam imao da kazem, a sada drugi neka radi svoj posao. U Vukovaru sam casno obavljao svoju oficirsku duznost i nemam cega da se stidim. Za svoju zemlju i narod tada sam, a i danas spreman i zivot da dam i tu se nista nije promenilo. Priznajem samo svoju drzavu, svoj sud i sud svog naroda. Za mene nijedan strani sud ne postoji", naglasio je Sljivancanin.

Predstavnici tuzilastva Tribunala su doputovali u Beograd ali su sa sobom doneli vec javno upucen zahtev da se postupak za zlocin u Vukovaru prepusti Hagu a oficirska "trojka" uhapsi i jugoslovenske vlasti obezbede njihovo prebacivanje u Hag. Glavni tuzilac Tribunala Arbur je nedvosmisleno porucila da ne postoji nikakva obaveza Haskog tuzilastva da nacionalnim sudovima dostavlja dokaze za podignute optuznice, vec se dokazni materijal koji prati optuznicu daje optuzenom kad bude priveden pred Tribunal. "Propisi su kristalno jasni, nacionalni sudovi imaju obavezu da prepuste postupak Tribunalu", izjavila je Arbur.

Sve je ociglednije da Hag nece odustati od izrucenja a pritisak je krenuo sa vise strana. U Beogradu je boravio americki izaslanik za ljudska prava Hauard Kou koji je bez uvijanja rekao da optuzeni moraju u Hag, dok se iz samog Haga vrsi pritisak na Savet bezbednosti UN da pomocu sankcija primora Jugoslaviju na ispunjenje obaveza koje je Milosevic potpisao u Dejtonu. Do sada su ostrije mere Saveta bezbednosti sprecavali Rusi, ali je sve ociglednije da se tako ne moze ici unedogled. Ni Knezeviceva poseta Hagu nije dala opipljivije rezultate, sto se vidi i iz saopstenja preko Tanjuga sazetog u zakljucak da "nikakvih bitnih promena nema".

Ako je za utehu, nivo pritiska je povecan i prema drugim stranama za koje je Tribunal zainteresovan. Stalne primedbe da Hag uglavnom preferira "srpske krivce", narocito posle hapsenja generala Djukica i najnovijeg, generala Krstica, ovih dana su demantovane iz Hrvatske. Predsednik Franjo Tudjman izrazio je nezadovoljstvo radom Haskog tribunala za ratne zlocine, na cijem je spisku i nekoliko generala iz Hrvatske. Taj podatak Tudjman je stavio u kontekst "stalnih medjunarodnih pritisaka na Hrvatsku, pa i pokusaja njene destabilizacije". Obracajuci se najvisem vojnom vrhu prilikom svecanog otvaranja Ratne skole "Ban Josip Jelacic" u Zagrebu, Tudjman je, kako je prenela hrvatska televizija, porucio: "I sad se u Hagu pripremaju optuzbe za vas, za nas, za sve."

Na "tajnim" listama Haskog tribunala nalaze se generali koji su ucestvovali u vojno-policijskim akcijama "Bljesak" i "Oluja", a njima se navodno na teret stavljaju zlocini koje su pocinile jedinice pod njihovom komandom. Prema pisanju splitskog dnevnog lista "Slobodna Dalmacija", tuzioce Haskog tribunala posebno zanima ucestvovanje jedinica Hrvatske vojske u operacijama u Bosni i hercegovini, a pri tome se najvise oslanjaju na knjigu penzionisanog generala Janka Bobetka "Sve moje bitke". Spekulisuci o kojim je generalima rec, "Slobodna Dalmacija" pominje imena generala Ante Gotovine, Damira Krsticevica, Mirka Norca, Miljenka Crnca i policijskog generala Mladena Markaca. U istom kontekstu list navodi i imena sada penzionisanih generala Djure Decaka, Ivana Korade I Ante Rose, ali i Tomislava Mercepa. General Ivan Cermak je izjavio da odgovara za svoje postupke, ali ne pred sudom kakav je Haski, te da se nema cega bojati, pise "Slobodna Dalmacija".

Za Mrksica, Sljivancanina i Radica i nije neka uteha.

SLOBODAN IKONIC