Glas javnosti, za koji Milan Bozic, poslanik Narodne skupstine Srbije, tvrdi u "Glasu javnosti" da je glas Boga, culi su (mozda prvi put) i clanovi republicke vlade. A kako se glas Boga ne cuje cesto, moralo se nesto i uciniti - tako je vlada na poslednjem zasedanju Skupstine 27. decembra 1998. godine predlozila ukidanje Zakona o pravima i obavezama izabranih lica.
Predlozeno je zavrseno.
Narodni poslanici su se jednoglasno, bez rasprave (ko da se raspravlja sa Bogom, tj. narodom), pokajali sto su bili gramzivi i odrekli su se privilegija koje bi svako pozeleo sebi i svojima u Novoj 1999. godini.
Srpski narod bi mozda mogao i da odahne, cak i da poveruje svojoj vladi, ali nije.
A i kako bi kada Dragan Tomic, predsednik te iste, Narodne skupstine, na istom zasedanju kaze da su parlamentarci pokazali "stoicku postojanost opredeljenja da se sva pitanja zivota i rada svih gradjanja Srbije resavaju bez nametanja resenja i presuda sa strane".
I, zaista, ne bi valjalo da je Tomic potpuno u pravu. Da su narodni poslanici tako postojani u svojim opredeljenjima, kako se njemu cini, moglo bi se, mozda, shvatiti da su narodni poslanici prevrtljivi i licemerni, da je njihovo pokajanje neiskreno i da zakon o njihovim privilegijama ne ukidaju zato sto su culi glas naroda, vec da su to ucinili iz nekih drugih, cisto prakticnih razloga.
Recimo, zbog nelagodnosti od mogucih reakcija tog istog naroda koji ih je izabrao a koji bi mogao i da ih smeni.
A to ne bi bilo zgodno, jer je razloga za pobunu mnogo i vecina je znacajnija od blagodeti izabranih koji su vec blagosiljani da, koristeci se drzavnim funkcijama, vlast dobijenu od naroda pretvaraju u pare.
Na svu srecu, poslanici nisu tako postojani kao sto se to cini predsedniku Skupstine - ponekad i oni podlegnu ljudskim slabostima i dozvole da im narod "procacka usi", tj. da se resenje nametne sa strane. No, kako je Bog, ipak, u nama, nema razloga da drzavni funkcioneri budu mimo svih nas iako su njihovi interesi bar 7. decembra (kada su, takodje jednoglasno, usvojili zakon o privilegijama) bili vise svetovne nego duhovne prirode.
Naravno da nema niceg pravednijeg nego da narodni poslanici budu odlicno placeni za poslove koje obavljaju, da ta primanja budu regulisana zakonom i da svaki gradjanin tacno zna "koliko novca prima i kakva prava uziva onaj za koga je taj gradjanin glasao", ali mora se znati nekakav red.
Prvo neka svoja primanja zasluze drzavni funkcioneri tako sto ce se zaloziti, recimo, da poprave socijalni polozaj zdravstvenih i prosvetnih radnika, ili bar sudijama i tuziocima koji su zloupotrebljeni u ovoj narodnoj ujdurmi zvanoj Zakon o pravima i obavezama izabranih lica.
Prilikom stvaranja novog zakona o izabranim licima bilo bi dobro da vlada poslusa, jos jednom, glas naroda i da ga ne donosi po hitnom postupku, vec nakon javne debate (ma koliko ona potrajala) i prihvatajuci "kriticke primedbe i sugestije javnosti", nacini izmene zakona.
Tako usvojen zakon, verovatno, poslanici ne bi ukidali pre nego sto stupi na snagu i Borislav Milacic, republicki ministar finansija, ne bi nikad bio u situaciji da sindikaliste, koji prete generalnim strajkom (jer se od plate ne moze ziveti ni nedelju dana), podseca na patriotizam.
O cijim ce se platama i privilegijama raspravljati na prvom prolecnom zasedanju Narodne skupstine u ovoj godini, zavisi vise od republicke vlade negoli od samih poslanika koji su do sada sa manje ili vise ubedljivom vecinom izglasavali sve sto vlada predlozi. Kako najavljuju poslanici Srpskog pokreta obnove, bice rasprave o platama sudija i tuzilaca koje su takve da nije cudo sto kolaju price kako se neki ne ustrucavaju da prihvate vrlo konkretne "izraze zahvalnosti", dok drugi prelaze u advokate ne bi li zaradili koji dinar vise.
Njihov socijalni polozaj iskoristio je SPO za predlaganje zakona kojim su 12, 15 i 18 puta povecane plate predsednicima republike, vlade, poslanicima... I kada se javnost pobunila, Vojislav Seselj, potpredsednik Vlade Srbije, proglasen je za tvorca zakona o privilegijama.
"Besni zbog gubitka privilegija, Seselj i njegovi sledbenici idu po Srbiji i ubedjuje da je SPO njegov tvorac", rekao je Aleksandar Cotric, narodni poslanik i clan Predsednistva SPO-a.
Srpska vlada mozda bi se mogla povesti za ruskim primerom, a narodni poslanici, ili premijer, morali bi da donesu istu odluku kao sto je Jevgenij Primakov, predsednik vlade Rusije, to ucinio uoci Nove godine kada je obecao ruskom narodu da se plate drzavnim cinovnicima nece povecavati sve dok se ne poveca standard najnizim slojevima Ruske federacije.
Medjutim, ocekivati od poslanika koji su pocetkom decembra sebi izglasali Zakon o posebnim pravima..., da skapavaju od gladi u ime svog naroda, ipak je previse.
To ni Rusi ne traze od svojih poslanika.
LIDIJA KUJUNDZIC
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.