Arhiepiskop atinski i sve Grcke-Njegovo blazenstvo, gospodin Hristodulos rodjen je 1939. godine u Ksanti. Doktor teologije, svoju odanost crkvi i pravoslavlju izvestan broj godina dokazivao je kao monah varlamskog manastira na Meteorima. Od 1974. godine je mitropolit Dimitrijade, sa sedistem u Volosu, i sve do dolaska na tron arhiepiskopa bio je zaduzen za ekumenske odnose Grcke crkve sa ostalim hriscanskim crkvama. Za NIN govori, o Bozicu 1999, i povodom dogadjaja koji su kraj drugog milenijuma ucinili tako dramaticnim. Uskoro ce se navrsiti dve hiljade godina hriscanstva. S kojim osecanjima, Vase blazenstvo, docekujete taj veliki datum ? I sta se sada, uoci velike proslave, desava u grckim crkvama i manastirima ?
- Dve hiljade godina hriscanstva je jedan vrlo znacajan jubilej, jer nam se daje prilika da se opomenemo neizrecivog cuda - ovaplocenja Logosa Bozijeg i naseg Spasitelja, i da razmislimo o prekretnici koju je ucinio u istoriji covecanstva. Nije u pitanju samo sto je to podelio kretanje ljudskog roda na epohu pre i posle Njega. Jedinstvene istine Njegovog ucenja spasavaju coveka i danas i pokazuju mu siguran put mirnog i ljubavi punog sazivljenja sa bliznjim.
Po pravoslavnom predanju, vremenske etape i istorijski jubileji imaju svoju vrednost ako nas uce zivotu Crkve i njenih svetitelja. U okviru toga, Grcka crkva, u saradnji sa ostalim autokefalnim crkvama, namerava da - povodom dve hiljade godina hriscanstva - u prvi plan istakne svetost zivota i delo svetih apostola, svetih otaca i svetitelja. Takodje ce naglasiti da su dogmati Crkve formulisani na sedam Vaseljenskih sabora, koji su odrzani u oblastima Male Azije, kao i da je jezik kojim su odluke formulisane bio grcki, jezik Novog zaveta i svetih otaca. Isto tako, planiramo da istaknemo predele i gradove kroz koje je prolazio, boravio i ucio apostol naroda Pavle. Kao cuvar vizantijske tradicije, Grcka crkva u pravoslavnom hriscanstvu ima posebnu ulogu. Koje cinjenice savremenog zivota vam pomazu u ostvarenju te uloge? I sta vam odmaze?
- Pre svega, da napomenem da smo svi mi pravoslavni hriscani cuvari vizantijskog predanja. Medju savremenim istorijskim dogadjajima najvaznije mesto zauzima propast ateistickih i totalitarnih komunistickih rezima pod kojima su decenijama ziveli pravoslavni narodi. Tp je povoljno, za rad na ujedinjenju naroda Evrope, pod uslovom da ne bude diskriminacije i iskljucivosti. Nepovoljna je internacionalizacija i globalizacija trzista. A sta je rezultat te nepovoljnosti?
- Porast nezaposlenosti u ekonomskim i drustveno razvijenim zemljama. To, opet, za sobom povlaci iskoriscavanje ljudi, narocito zena i dece. Takodje je nepovoljno, i na nacionalnom i na globalnom nivou, koncentrisanje svetske moci na mali broj ljudi koji donose odluke na osnovu svog interesa, a ne prava. Ne tako davno govorilo se da pravoslavni monasi nerado prihvataju darove civilizacije; da vecinom ne zele da budu prosveceni po "magacinima" znanja nego po nadahnucu; da su mnogi od njih ugrozeni najezdom turista i da zato beze u Svetu Goru Atonsku, ili jos dalje, Svetu Zemlju, kako bi dobili molitveni mir. Sada, kazu, i na Svetu Goru Atonsku stize elektricna energija i prave se novi putevi koji ce neizbezno dovesti vece povorke turista. Koliko se tim procesom dobilo, koliko izgubilo?
- Opasnost sekularizacije postoji i u Pravoslavnoj crkvi, a to znaci i na Svetoj Gori. Ipak, verujem da ce molitvom i podvigom u duhovnim vrlinama svakog hriscanina a narocito monaha, ova konkretna iskusenja biti resena po blagoslovu Bozijem, blagodacu naseg Gospoda i zajednicom Svetog Duha. Svrsetak drugog milenijuma hriscanstva prilika je za svodjenje racuna unutar najvece svetske religije, pa verovatno i za dijalog predstavnika istocnog i zapadnog hriscanstva. Moze li se govoriti o priblizavanju ili samo o mogucnostima priblizavanja? Da li u Vatikanu ima iskrenog zalaganja za priblizavanje? Da li u pravoslavnom delu sveta ima cinilaca koji priblizavanje otezavaju? I kakvi su vasi kontakti sa celnicima Rimokatolicke crkve?
- Crkva se neprestano moli za jedinstvo sviju. Treba da skrenem paznju vasim citaocima da ne prihvatamo teoriju nekih teologa o ograncima i relativnosti istine. Kao pravoslavci smo na ovo ponosni, jer nismo ni za jednu crtu odstupili od dogmi koje su doneli Vaseljenski sabori. Prema tome, problem je u potrebi da se svi vratimo jedinstvenoj crkvi iz prvih deset vekova. Mozda su i tada postojale nedoumice i mesanje drzave u unutrasnje stvari Crkve. Ova mesanja su imala za cilj da potcine Crkvu, da je ucine predmetom drzave, upotrebnim za interese drzavne vlasti. Tada su ustajali sveti muzevi i Istoka i Zapada, i oni su po svojoj hrabrosti i duh pozrtvovanja, nasi primeri. Da li je danas, za Crkvu, situacija povoljnija ili nepovoljnija?
- Danas je za Crkvu situacija povoljnija i mozemo jos efikasnije ostvarivati nasu pastirsku delatnost u drustvu, zadrzavajuci istovremeno distancu, a i nase vidno mesto, kao sto to, uostalom, i pise u ustavu svake zemlje.
Pomenuli ste Rimokatolicku crkvu. Treba da vam kazem da je medjusobni dijalog uslovljen eliminisanjem zaoke unijacenja, a zatim da je potrebno da se u vodjstvu Rimokatolicke crkve odstrane drzavni elementi i primetna svetska moc i vlast. Neke pravoslavne zemlje prosle su u dvadesetom veku kroz nasilnu ateizaciju, a neke su bile manje ili vise snazno zapljusnute anticrkvenim talasima. Ocekujete li nastavak tog procesa u trecem milenijumu ili se nadate popravljanju izgleda i prilika za Crkvu ?
- Istorija Pravoslavne crkve je sve do kraja ovog veka bila mucenicka. Dvadeset prvi vek se za pravoslavne pokazuje kao vek nade. Verujem u ono sto je cuveni engleski istoricar i vizantolog Stiven Ransiman izjavio, da ce sledeci vek biti vek pravoslavlja. Mi pravoslavni smo so hriscanstva i njegov mali kvasac. Izvesni politicki projekti, i ostvarenja tih projekata, mogu postati smetnja zivotu pravoslavnih duhovnih zajednica. Kakve su danasnje mogucnosti Crkve da se izbori protiv opasnosti koje dolaze iz politike i od politike?
- Ne verujem da ce za Crkvu ikada nestati opasnosti. Ipak, pouceni greskama iz proslosti i uzaludnim ovosvetskim predrasudama, siguran sam da cemo, sjedinjeni bozanskim pricescem i bozanskom zajednicom svetog putira, izaci kao pobednici. Razlicita reagovanja u hriscanskom svetu izazvali su neki uticajni crkveni i izvancrkveni krugovi nastojanjem da se stvori Americka pravoslavna crkva. Ostvarenjem tog projekta, iza koga mozda takodje stoji politicka namera, verovatno ne bi izgubila toliko vera, koliko pravoslavne zemlje cije bi veze sa dijasporama bile pokidane. Kako gledate na taj problem? Mislite li da je stvaranje Americke pravoslavne crkve zaustavljeno ili samo odlozeno?
- Niko ko je unutar crkvenog tela nema pravo da zapostavlja i odbacuje svete kanone. Sektastvo je postalo bolest i opasnost u mnogim pravoslavnim zemljama. Otkud toliko sekti bas ovih decenija i godina, na kraju dvadesetog veka? I bas u pravoslavnim zemljama!
- Vecina sekti dolazi iz Novog sveta gde vlada razuzdanost, a sekularizovani hriscanski duh je doveo dekadencije koja se danas pojavljuje kroz mnostvo savremenih "proroka", ili, kroz individualna ili grupna samovoljna tumacenja Svetog pisma. Rec je o akcijama koje u sustini imaju za cilj pretvaranje ljudi u lakomislene i poslusne "vernike", tj. u svoja orudja. Jeresi je uvek bilo mnogo, a i danas su one vise interesna drustva. Mnoge od sekti da bi privukle ljude potkupljivali su savest i iskoriscavali lose ekonomsko stanje na Istoku. To je jedan od razloga sto se sire u zemljama koje su izasle krvave iz komunistickog holokausta. Ubedjeni su da ce iskoristiti tamosnju situaciju i naci sledbenike. Vidite, oni ne idu da misionare u Afriku ili Aziju gde nema hriscana. Dolaze u siromasne pravoslavne zemlje sa fanatizmom trgovca drogom. Raskoli takodje umanjuju snagu istocnog hriscanstva. Ako ste ih proucavali, molim vas da kazete sta ih u tolikom broju i tako cesto izaziva: svetovni politicki razlozi ili tastina izvesnih arhijereja?
- Sigurno da sizme slabe Crkvu i razocaravaju vernike. Oni koji to cine su provokatori. Pokrenuti nekim nepoznatim silama ranjavaju Crkvu. Njihova ocigledna mana je egoizam i zelja da budu gospodari Crkve. To sto govore o "kalendaru" ili "antiekumenizmu" su najobicniji izgovori. Iza svake sizme se nalaze egoizam i interes. Ali uvek je Crkva imala "vukova u jagnjecoj kozi". Nama jedino preostaje da ih izolujemo i ne dozvolimo da ucine nikakvo zlo verujucima. Najzad, zelim da vas pitam, Vase blazenstvo, i o sestrinskim vezama Grcke pravoslavne crkve i Srpske pravoslavne crkve. Kakvi su oni na kraju drugog milenijuma? Na koji nacin Grcka crkva ucestvuje u proslavi osamstote godisnjice manastira Hilandara na Svetoj Gori Atonskoj?
- Nasi odnosi sa voljenom srpskom crkvom su zaista najtopliji i bratski. Pravoslavni grcki narod je konkretno pokazao svoja osecanja ljubavi prema srpskom narodu. Kao sto znate, mnogi jerarsi srpske crkve odlicno govore grcki, studirali su u Grckoj i vole je kao svoju drugu otadzbinu. Isto tako, mnogo Grka studira na vasem Bogoslovskom fakultetu u Beogradu.
Sto se tice ucesca grcke crkve u proslavi osamstote godisnjice od osnivanja manastira Hilandara na Svetoj Gori Atoskoj, sigurno je da cemo ucestvovati. Kako?
- Odluku o tome donece Sveti sinod.
NADJA ANDREJEVIC
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.