KOSOVSKI POSLOVI

Dok verifikatori broje zrtve na Kosovu, srpski bankari racunaju kako da 500 miliona dolara polaznog budzeta misije OEBS-a u juznoj pokrajini usmere na svoje racune. Zivorad Igic, istaknuti kosovski socijalista, rekao je nedavno da posmatraci OEBS-a ne obavljaju dobro posao za koji su placeni - umesto sto se bave brojanjem, trebalo bi da sprece da na Kosovu bude mrtvih. Nejasni ciljevi njihove misije i stalni rast rizika angazmana na terenu, zvucalo to paradoksalno ili ne, samo povecavaju mogucnost da broj verifikatora, njihove plate i pratece osoblje rastu. Samim tim i izgledi da se na Kosovu zavrti jos koja para.

Izgleda gotovo degutantno, ili bar bizarno, sto se u trenutku krize talaca i stalnih teroristickih napada raspravlja o ekonomskoj strani sukoba, ali biznis koji buja na nesreci redovni je pratilac svakog rata.

Od dve hiljade verifikatora, koliko bi na Kosovo trebalo da stigne do kraja ove godine, u ovom trenutku ih na terenu ima oko 800 - po sto stize svakog meseca. Njihova polazna stanica je Beograd, hotel "Interkontinental", a prva adresa koju traze - filijala Komercijalne banke. Svaka zemlja koja salje posmatrace moze sa bilo kojom jugoslovenskom bankom da sklopi ugovor i otvori racune za svoje ljude, i otuda toliko strke medju lokalnim bankarima da stignu do svog dela kolaca. Najbolje ipak prolazi Komercijalna banka, jer gotovo svaki clan misije OEBS-a, bilo da pripada verifikatorima (oni drze deo terena na Kosovu) ili drugom osoblju, dobija uputstvo da otvori racun u ovoj banci.

Beogradska banka je do sada sklopila ugovore sa Svedskom i Norveskom, ali priliv za sada nije narocito velik, tvrdi Borka Vucic, generalni direktor Beogradske banke. Nedeljni priliv je oko 50 do 60 hiljada nemackih maraka, mesecni oko 1,5 miliona DEM. Za zemlju koja je pod ovakvim sankcijama, ima upropascenu privredu koja tone sve dublje u recesiju i ima sve manje izgleda da izvozi svoje robe, i koja je prosle nedelje morala da uvede nove restriktivne mere da bi odrzala devizne rezerve zemlje, nijedna para nije zanemarljiva.

"Racunamo da ce nesto da kapne", izjavila je nedavno Vuciceva, ciji sluzbenici sve cesce putuju na Kosovo. Nije ni cudno sto je s tom istom devizom, svako ko drzi do sebe, od "Eriksona" koji na Kosovu pravi posao prodajuci mobilne telefone, do "Mobtela" koji je prekoredno obezbedio SIM kartice za njih, do razlicitih ponudjaca telekomunikacione, kompjuterske i svake druge opreme, "bacio udicu" (kako se navodno izrazio jedan srpski ministar poreklom s Kosova) na tom tlu.

Utakmica je medjunarodna jer svaka zemlja koja salje verifikatore i ucestvuje u finansiranju misije, deo svog zaduzenja daje u kesu a deo u naturi: kompjuterskoj opremi, dzipovima i slicnim stvarima. Deo opreme stize i iz Bosne.Najbolji posao trebalo bi da ima JAT jer svu tu opremu treba prebaciti od Beograda do Pristine.

Smatra se da ce vecina terenskih vozila za verifikatore biti kupljena u zemljama clanicama misije, pa se lokalni snabdevaci bas nece ovajditi. Prema podacima predstavnika Beogradske banke, na Kosovu trenutno ima tek oko 30 "pajera", uskoro bi trebalo da stigne jos 50, a ukupno, prema nekim procenama, od 800 do 1 000 automobila. Banka je sa "Beopetrolom" i "Jugopetrolom" otvorila nekoliko pumpi namenjenih iskljucivo verifikatorima.

Borka Vucic veruje da bi sad posmatracima trebalo ponuditi sir i nase vino, gradjevinske firme utrkuju se saljuci misiji OEBS-a profakture sa preporukama i proracunima za brzu gradnju baraka, klinickih centara, bolnica i stanova, u zimskim uslovima. Ko sad da misli na Mionicu, zemljotres i smrznute valjevske Srbe.

U pristinskoj misiji kazu da lokalnim firmama racune izmiruju u dinarima, izuzev u slucaju kad preduzeca imaju odobrenje srpske vlade - tada im se placa u devizama.

Oni koji imaju novac su, kako kazu nasi bizmismeni, "carevi". Za potrebe misije OEBS-a nedavno su iz jedne pristinske povisoke zgrade u centru grada bukvalno pocisceni svi zakupci. Bivse prostorije Kosovo filma u Dragodanu nedavno su izdate za 30 000 nemackih maraka mesecno. Cene poslovnog prostora, stanova i smestaja u hotelu otisle su u nebo.

Soba u hotelima u Urosevcu, Prizrenu i na Brezovici (nocenje sa doruckom) kosta oko 600 dinara. Najam za manji stan u Pristini, jednoiposoban ili dvosoban u sirem centru, staje oko 1200, a malo bolji i blizi i 1600 DEM. Nesto veci i bolje opremljeni stanovi, koje verifikatori obicno iznajmljuju udruzenim snagama, kostaju oko 3 000 maraka. U Prizrenu su cene nesto nize - stan kvadrature do 50 m2 placa se oko 1 500 DEM. Poredjenja radi, u Beogradu za stan od oko 50 kvadrata posmatracima traze oko 1 000 dolara.

Cenovnik se uskladjuje, u skladu sa dobrim ekonomskim pravilima, paralelno sa rastom traznje. Nedavno je navodno, jedan Amerikanac zakupio stovariste "Sipad komerca" u Pristini na koje je prethodno i OEBS bacio oko. To bi, prema nepotvrdjenim informacijama, trebalo da bude prethodnica neke nove strane na Kosovu.

Da nema tragicnog bilansa mrtvih, ranjenih, izbeglica, misija OEBS-a i sav taj poslovni zamah koji je njena pojava izazvala licio bi na ostvarenje jednog davnog sna - da se kriza na Kosovu moze resiti cvrstom ekonomskom integracijom koja nece poznavati nacionalne podele.

Evo nekoliko argumenata koji idu tome u prilog: misija OEBS-a trebalo bi da ima pet regionalnih centara, sto garantuje ravnomeran porast ekonomskih aktivnosti na celom Kosovu. Direktno ili indirektno, gotovo sve privredne grane imaju mogucnosti za razvoj, od lokalnih infrastrukturnih preduzeca, do gradjevinaca, isporucilaca opreme, hrane, lokalne trgovine, turistickih agencija (da se verifikatori preko vikenda izbave iz sumorne svakodnevice, putujuci u Beograd, Skoplje, na Crnogorsko primorje) i svih mogucih usluga.

Nagla traznja za radnom snagom pogoduje resavanju vrlo visoke regionalne stope nezaposlenosti, favorizuju se mladi ljudi koji dobro govore strane jezike i poznaju kompjutere.

Nacionalne barijere koje su do krajnjih granica podelile Kosovo, u poslu ne postoje. Srpsko-albanske poslovne veze uspostavljene su pre dolaska medjunarodnih posmatraca, nisu pokidane ni u vreme najzescih sukoba srpske policije i ilegalne "OVK" (uprkos obrucu oko Maliseva, tamo je redovno stizalo PKB mleko), novac koji sada stize samo je ojacao tu saradnju.

Iako je zvanicno trgovina strateskim proizvodima iz Srbije pod kontrolom, izuzev jednog kratkog prekida (kad, na primer, ulja nije bilo ni u beogradskim prodavnicama), sva roba, od vestackog djubriva do hrane, redovno stize na Kosovo.

Jedna privatna srpska firma, sa dobrim vezama na obe strane, samo na jednoj isporuci vestackog djubriva (kupljenoj na Kosovu i u papirima "provucenog" kroz Beograd), na razlici u ceni, navodno je zaradila 84 000 nemackih maraka. Posao je "zaliven" u jednoj srpskoj kafani na Kosovu - na mesovito srpsko albansko drustvo niko nije imao primedbi.

Blisko je pameti da se krupni albanski biznismeni ne bi mogli tako obogatiti da nisu uzivali zastitu, mozda i u samom vrhu srpske drzave. Bogoljub Karic, ministar bez portfelja, nedavno je na jednom prijemu u Beogradu pozivao sve svoje goste da se upoznaju sa njegovim poslovnim prijateljima Albancima sa Kosova.

Uostalom, ovo kosovsko "ekonomsko cudo" i ne bi bilo moguce da se predsednik Jugoslavije Slobodan Milosevic i americki izaslanik Ricard Holbruk nisu sporazumeli o dolasku verifikatora na Kosovo. Nekoliko stranih novinara, koji ni sami nisu ostali imuni na poslovne izazove, otvorili su u Pristini restoran "Trickdz Dick" ("Prevrtljivi Dik"), aludirajuci na pregovaracki stil onoga koji je celu stvar i zamesao.