PRIVATIZACIJA ZA POCETNIKE

U prvom krugu privatizacije gornjomilanovackog "Metalca" prijavila su se samo dva "autsajdera". Covek bi ocekivao da ce stotine ljudi u Srbiji koji imaju pravo da steknu besplatne akcije u bilo kom drustvenom preduzecu u zemlji, napraviti pravu opsadu oko najboljeg proizvodjaca serpi i lonaca, koji je sopstvenu privatizaciju oglasio u "Politici". Odziv je bio, medjutim, nikakav.

- Drugi krug u kome se sticu akcije s popustom trajace do 5. maja. Ima najava potencijalnih akcionara, ali ne i konkretnih prijava - kaze za NIN Radovan Copic, direktor pravnog sektora "Metalca".

Klasican primer "zatvorene privatizacije", rekli bi ekonomisti, jer 60 odsto akcija, koliko je u prvom krugu moglo da se upise, obezbedili su sadasnji i bivsi radnici i penzioneri "Metalca" ( s precim pravom kupovine), a cak ni za ona dva gradjanina koji su verovali da bi im to bio dobar poslovni potez, nije bilo mesta. Zakon favorizuje "insajdere", ljude koji rade u preduzecu, i zato mnogi ekonomisti jos odranije ogorceno tvrde da je to samo novi nacin da se utvrdi radnicko samoupravljanje.

Srpski zakon o privatizaciji usvojen je u novembru 1997.godine, do juna se cekalo da prva preduzeca krenu u privatizaciju, a sada se taj proces suocava s novim kamenom spoticanja. Iako bi ljudi iz Ministarstva za vlasnicku transformaciju trebalo da zauzmu sve televizijske ekrane i novinske stupce i da gradjane prosto nateraju da postanu mali kapitalisti, njihovo pojavljivanje je (uglavnom) dozirano i ograniceno na drzavi bliske medije, kao da je dobra informisanost stvar partijske pripadnosti.

Poznavanje sopstvenih prava kosta. Dr Stojan Dabic profesor na beogradskom Fakultetu organizacionih nauka smatra da ce bar cetvrtina od 4,5 miliona gradjana, potencijalnih akcionara, ostati kratkih rukava zbog neobavestenosti i neupucenosti u nas krajnje komplikovani sistem privatizacije.

Nije to, mozda, preterana steta jer bi u polovinu srpskih preduzeca pre preventivno trebalo staviti kljuc u bravu nego utopiti vlasnicka prava. Nekih "bisera" ipak ima.

"Oko 1 350 ljudi sa strane uspelo je da upise akcije u "Sintelonu", bilo ih je iz cele zemlje, cekalo se na red, ali s obzirom na to da se delio mali kapital i da je puno nasih ljudi imalo pravo na akcije, autsajderi su ostvarili samo 16,52 odsto svojih prava",kaze Miomir Miskov, sekretar Kompanije.

Gotovo da bi se na osnovu interesovanja potencijalnih akcionara mogla napraviti neka nova socioloska slika Srbije. Najinformisaniji deo gradjanstva je vojska - gotovo 80 odsto akcionara "Sintelona" sa strane su upravo vojnici. Kad pucaju, oni pucaju do kraja - neki od njih su sva svoja vlasnicka prava ostvarili samo u jednoj firmi, na primer beogradskom BIP-u, ne vodeci racuna o necemu suptilnijem sto se strucno zove "diversifikacija portfolija", a jednostavno prevodi na ono narodno, "nikad se sva jaja ne stavljaju u jednu korpu".

Na listi informisanosti koju je Miskov ad hok napravio za NIN, dalje vode profesori univerziteta, pre svega iz Vojvodine i Beograda,a zatim ljudi iz Ministarstva za vlasnicku transformaciju, sto bi se i dalo ocekivati. Njihov trag moze se prepoznati i u BIP-u i Apatinskoj pivari.

- Prosvetari su bili potpuno neobavesteni, i mi smo se kao firma najvise angazovali da tim ljudima sa strane, preko lokalne televizije i na sve druge nacine, objasnimo njihova prava. Imam utisak da neke druge firme prosto kriju da ulaze u transformaciju, cuvaju se samo za svoje radnike. A onaj, sto bismo rekli, obican svet bas je neobavesten" - kaze Miskov. "Sintelon" ide za 15 do 20 dana u drugi krug privatizacije u kojem gradjani imaju pravo da upisu akcije u vrednosti do 6 000 DEM, sa pocetnim popustom od 20 odsto plus po jedan odsto za svaku godinu staza.

- Garantujem da cak ni visokoobrazovani ekonomisti ne znaju tacno svoja prava, jer je nas proces privatizacije suvise komplikovan" - kaze za NIN Danilo Sukovic, direktor Instituta drustvenih nauka u Beogradu.

On sugerise jedno dublje utemeljenje nase neinformisanosti. Mi ne zivimo u trzisnoj ekonomiji vec u sistemu u kojem se drustvena svojina raspada, a u ekonomiji vlada visok stepen regulacije. "Za trziste su najvaznije informacije, a posto mi trzista nemamo, onda nema ni informacija o tome kako se krecu akcije preduzeca. Ljudi su culi da postoji nesto, da imaju nekakva prava, ne znaju kako da ih iskoriste, a vreme nepovratno tece", kaze Sukovic. "Ljudi ne znaju ni kako da ostvare svoje pravo na besplatne akcije, a kamoli da naprave kalkulaciju gde i kako treba uloziti."

Dabic i Sukovic se, na osnovu uvida u knjige preduzeca, slazu u tome da u akcionarskim knjigama velikog broja preduzeca vlada pravi haos. Jos je gore to sto nasa preduzeca za sada nisu duzna da svoje zavrsne racune podvrgnu reviziji, pa se zapravo ne zna da li je neko preduzece zaista uspesno ili nije.

"Polovina bilansa u nasim firmama je fiktiva bez pokrica, osnovna sredstva su precenjena a potrazivanja nenaplativa. Mnogi ce kupiti macku u dzaku", upozorava Dabic. Sukovicevi aduti su uljare, potencijalno secerane (vlada ih je ubila politikom cena), deo hemijske i prehrambene industrije. Privatizacija ce, ipak, biti prava srpska kocka.

Kao i u svakom kockanju i u ovom postoje lobisti i naivci. Oni autsajderi koji su uspeli da ostvare svoja vlasnicka prava u prestiznim pivarama, na primer, obicno su deo neke dobro organizovane i informisane grupe, koja ima bliske veze sa preduzecem u privatizaciji. "Ne treba se tu zavaravati, vecina kupaca akcija zna se unapred", kaze jedan ekonomista.

Naivci se regrutuju iz redova zaposlenih i penzionera, koji su imali srece da rade bas u preduzecu cije ce akcije vredeti. "Ima puno ljudi koji prodaju svoje akcije u bescenje jer jednostavno ne znaju sta imaju u rukama, i to je druga dimenzija nase neinformisanosti", kaze Sukovic.

Zaposleni u ICN Jugoslavija koji su svojevremeno svoje akcije prodali "Karic banci" u medjuvremenu su verovatno vec dobili cir na zelucu, i nisu jedini. Krajnja beda u kojoj zive naterace ljude da sad i odmah, po bagatelnoj ceni, prodaju svoje akcije. Penzioneri jedne dobrostojece firme masovno su ovih dana upisivali akcije, ali su trazili da racun od 50 dinara, koliko se placa kad se podnosi molba za upis akcija, podmire kad im stigne drugi deo penzije.

Uprkos tome Sukovic smatra da se sadasnja ogranicenja u zakonu da se besplatnim akcijama u punom iznosu moze trgovati tek za pet godina, moraju ukinuti. "Prvenstveni cilj privatizacije jeste da stvorimo trziste kapitala, a ne da neke akcije budu podeljene i zavrse u fioci. Sto pre ljudi pocnu da gube i dobijaju trgujuci svojim akcijama, pre ce shvatiti zakonitosti trzista", kaze Sukovic.

Ako se akcije samo podele, a od trgovanja ne bude nista, stare upravljacke garniture u preduzecima ce se zadrzati, opstace jake politicke veze poslovodstava i drzavnih struktura i ocekivanja stanovnistva od privatizacije bice izneverena. "Ocekujem da ce privatizacija biti ubrzana, jer ako se ne omoguci da taj proces ide legalnim tokom, onda ce se sve to desiti, ali nelegalno", kaze Sukovic.

Suprotno tome, dr Dabic smatra da ima razloga za verovanje da drzava namerno gradjane drzi u neznanju. Ukoliko je u procesu privatizacije bilo dovoljno kapitala da svaki od gradjana Srbije iskoristi svoje pravo, a oni to nisu ucinili iz neznanja, ili iz nekog drugog razloga, sve te besplatne akcije ce biti prenete u drugi krug i ponudjene na prodaju s popustom ili bez njega. Sve neprodate akcije ce na kraju zavrsiti u tri drzavna fonda, za razvoj, penziono osiguranje i nezaposlene. "Kada bih ja bio na mestu drzave, ne bih se ljutio da se to desi niti bih, pak, podstrekivao gradjane da upisuju besplatne akcije", kaze Dabic.

- Cela ova srpska avantura sa privatizacijom morace da se zavrsi na isti nacin kao i crnogorska. Mnogi gradjani nece moci da ostvare svoja prava jer su preduzeca zatvoreni sistemi koji omogucavaju samo svojim radnicima i privilegovanim, organizovanim grupama i lobijima da steknu vlasnicka prava. Ta situacija morace da se razresi tako sto ce sav kapital koji preostane fondovima, morati da se podeli kroz vaucere - smatra dr Miodrag Zec.

- To je lako pratiti na primeru Crne Gore. Prvo su bili privilegovani radnici, potom im je deo kapitala i besplatno raspodeljen, zatim su pored njih ukljuceni i ljudi iz drzavne administracije, a sada ce i svi punoletni gradjani moci da ostvare svoja vlasnicka prava kroz sistem vaucera - kaze Zec. I Srbija ce, smatra on, morati da sledi ovaj recept, ali je problem sto se ovde vlast tome zustro opire. "Ali to je mnogo krupnije pitanje od privatizacije. Njegova sustina je prelaz iz radnicke u gradjansku drzavu, a to je iskljucivo politicko pitanje", kaze dr Zec. TANJA JAKOBI

ANTRFILE

Akcionarski bukvar

KO: Svi gradjani koji rade ili su radili u drustvenom i drzavnom sektoru imaju pravo da upisu besplatne akcije u vrednosti 400 DEM pomnozenih sa punim godinama staza. Te akcije gradjani mogu da upisu u preduzecima u kojima rade, ili u bilo kom drugom drustvenom preduzecu koje raspise prvi krug privatizacije. Pored zaposlenih u privredi, pravo na besplatne akcije imaju i poljoprivrednici i zaposleni u javnim sluzbama, drzavnoj upravi, zdravstvu i prosveti.

GDE: Svako preduzece duzno je da objavi da ulazi u privatizaciju u "Sluzbenom glasniku SR Srbije" i jednom javnom glasilu, pa gradjanima ostaje da pomno prate sva sredstva informisanja ukljucujuci i lokalna.

KAKO: Da bi mogli da ostvare svoja vlasnicka prava gradjani moraju da obezbede tri dokumenta: dokaz o drzavljanstvu, radnom stazu i popunjen formular upisnice koju mogu da nabave u preduzecu ili u knjizarama Savremene (administracije). Dokazom o radnom stazu smatra se kopija radne knjizice, a penzioneri treba da priloze kopiju resenja o penzionisanju. Za seljake je dokaz uverenje Fonda PIO zemljoradnika.

KADA: Upisnice se mogu poslati postom u roku od 30 dana od objavljivanja oglasa preduzeca, ali to jos ne znaci da je posao zavrsen. U preduzecima u kojima se prijavi broj interesenata koji premasuje vrednost kapitala ponudjenog za privatizaciju prednost imaju sadasnji i bivsi zaposleni i penzioneri u tim preduzecima, a vlasnicka prava autsajdera se srazmerno smanjuju. Ljudi koji su, na primer, upisali akcije u Apatinskoj pivari u vrednosti 400 DEM, ostvarili su svoje pravo sa 42 odsto.

ZASTO:Nista sto se dobija besplatno, ne moze da skodi. Ipak, treba voditi racuna da se akcije ne upisu u preduzecima koja su "rodjeni gubitasi". To pre svega znaci da treba izbegavati metalski kompleks, na primer, i velika preduzeca koja ostvaruju 90 odsto gubitaka u privredi Srbije, a na stranice novina stizu samo zbog masovnih strajkova i prinudnih odmora.