VUK DRASKOVIC

Ova pretpostavka, moze biti, boluje, malo od preterivanja (vest godine!), ali ako se setimo da su devet godina socijalisti i vukovci ziveli kao macka i mis, onda ovo njihovo politicko priblizavanje jeste znacajan politicki dogadjaj (dobar ili los, drugo je pitanje, a vreme ce biti najbolji sudija), jer ni Srbija ni Jugoslavija nece biti vise one od juce. Znaci li to da vise u drzavi nema opozicije? Ima opozicije, ali ona je, ulaskom Srpskog pokreta obnove u vladu, postala marginalna. Kao ukras na jelci. Oni koji nisu hteli u koaliciju sa Srpskim pokretom obnove, morace, sada, ovu stranku da gledaju kao vlast.

O tome kako je i zasto usao u saveznu vladu, za nas list govori Vuk Draskovic, potpredsednik vlade, zaduzen za spoljne poslove. Gospodine Draskovicu, kazite, iskreno, da li vas je neko pozvao da udjete u vladu ili...

- Bez poziva i bez konsultacija nismo mogli uci u saveznu vladu... Niste se nudili?

- Nismo se nudili nikome, nudio se nas program i nudila se nasa snaga. Koliko su dugo trajale te konsultacije, sa kim ste razgovarali i kako je sve to islo?

- Trajale su konsultacije duze nego sto se misli. A pokretala ih je situacija u drzavi, koja se iz dana u dan pogorsava. Obavljane su i kad formalno nisu obavljane. Tako, primera radi, i sporazum Milosevic - Holbruk smatram delom konsultacija oko naseg ulaska u vladu. Srpski pokret obnove podrzao je taj sporazum i javno izneo stav da, zarad odbrane Kosova i Metohije, a samim tim i odbrane Srbije i Jugoslavije, nasa i unutrasnja i spoljna politika moraju biti usaglasene sa tim sporazumom. Jasno smo kazali da je taj sporazum potpisan sa najvisim predstavnicima Sjedinjenih Americkih Drzava, Evropske unije i NATO-a, pa nam namece obavezu da prekinemo sa politikom nepotrebnih sukoba i nesporazuma s ovim silama koje vedre i oblace u nasem svetu i vremenu, kao i obavezu da, unutar zemlje, krenemo u sporazume i pomirenja, na programu ubrzanih demokratskih reformi politickog i ekonomskog sistema, a sa ciljem da sto pre iznutra postanemo Evropa, kako bismo i zvanicno postali punopravni clan Evropske unije i svih medjunarodnih organizacija.

Neki potezi posle potpisivanja sporazuma Milosevic - Holbruk krenuli su suprotnim smerom, pa su konsultacije oko ulaska Srpskog pokreta obnove u saveznu vladu bile prekinute. O kojim je potezima rec?

- Takoreci sutradan nakon potpisivanja sporazuma Milosevic-Holbruk, donet je jedan, po nasu drzavu stetocinski zakon o informisanju, jer nas je taj zakon, nekim svojim nepotrebnim i antiustavnim odredbama posadio na optuzenicku klupu pred svetom. Istovremeno, pokrenuta je nepotrebna i stetna antiamericka kampanja, a i jedna zvanicna delegacija saveznog parlamenta otputovala je u Moskvu i Minsk, sa predlogom obnove bivseg Sovjetskog Saveza i pristupanja nase drzave tom savezu. Za pocetak, zatrazen je drzavni savez sa Rusijom i Belorusijom, a na antiamerickoj i antievropskoj platformi. Dobro, to je bila necija ideja ali nista zvanicno nije uradjeno...

- Cinjenica da je zvanicna Moskva tu inicijativu odbacila, ne umanjuje njene stetne posledice. Jedna od tih posledica je i osvetnicko reagovanje Vasingtona, koji je istupio sa kontrastavom da obaveza svih obaveza nije suzbijanje albanskih terorista i separatista, nego rusenje rezima u Beogradu, odnosno obaranje predsednika savezne drzave. Tako smo dosli u paradoksalnu situaciju da, posle sporazuma Milosevic - Holburk (ovo dosad nigde javno nisam rekao), a to znaci sporazuma SRJ - SAD, nasa strana rusi sporazum, promovisuci antiamericku politiku i predlazuci pristupanje drzavnom savezu sa Rusijom i Belorusijom, a da na drugoj strani Amerika rusi sporazum, promovisuci kurs obaranja i bojkotovanja sefa drzave sa kojim je sporazum potpisala. Kako je vasa stranka reagovala na taj paradoksalni obrt?

- Reagovali smo tako sto smo osudili zahteve da postanemo deo sovjetske komunisticke imperije, i tako sto smo u Saveznoj skupstini osudili platformu zvanicnog Vasingtona, da se mimo izborne volje gradjana postavlja ili smenjuje predsednik nase savezne drzave. Porucili smo jasno nasim americkim prijateljima da je u njihovoj zemlji volja naroda volja boga pa da i u Srbiji volja naroda mora biti volja boga. Stranka ciji sam predsednik imala je drukciju izbornu ponudu gradjanima Srbije, ali oni su odlucili drukcije i mi smo kao demokrati obavezni da postujemo izbornu volju nasih gradjana. Da li ste sve ovo saopstili i saveznom premijeru u zvanicnim konsultacijama oko ulaska u vladu?

- Jesam. I njemu i predsedniku Milosevicu. I?

- Izneo sam svoj program i na taj program nije bilo prigovora uprkos cinjenici da je nasa politicka stvarnost upravo kretala suprotnim smerom. Sta ste im konkretno kazali?

- Ono sto sam rekao i na Glavnom odboru svoje stranke. Rekao sam da je, posle raspada bivseg Sovjetskog Saveza i Varsavskog pakta, u svetu poremecena ravnoteza snaga i straha i da su danas, prakticno, Sjedinjene Drzave jedina supersila koja odlucujuce utice na svetske tokove. Rekao sam da nije na nasem narodu i drzavi da ispravlja ovu realnost, nego je na nama da joj se prilagodimo i da u sporazumima sa Amerikom i Evropom branimo svoj drzavni i nacionalni interes. Rekao sam, takodje, da je bitka za odbranu Kosova odsudna bitka za odbranu Srbije i Crne Gore i celog srpskog naroda, i da mi tu bitku ne smemo da izgubimo. Moramo se ponasati kao sahista koji je obavezan da dobije partiju. Kako je vrhunski cilj sahiste da matira protivnika, on je spreman da zrtvuje svaku figuru da bi protivniku dao mat, tako je i nas drzavni i nacionalni interes taj da zrtvujemo svaku figuru, da zrtvujemo sve, sto nas sprecava u odbrani Kosova i otadzbine. Rekao sam da mi nasem neprijatelju, a nas neprijatelj jeste albanski terorizam i separatizam, ne mozemo dati mat ukoliko budemo igrali simultanku protiv celog sveta, nego cemo ih matirati samo u saradnji i sporazumima sa Ujedinjenim nacijama, Amerikom, Rusijom, Evropskom unijom. Kako su gospoda predsednici primili vase reci?

- Moram da kazem da su ovi stavovi primljeni sa razumevanjem, i to je ono sto daje nadu za optimizam, i to je ono sto nas je dodatno opredelilo da nasa stranka, na celu sa mnom, udje u saveznu vladu i pokusa da pomogne i pospesi promene u ovome smeru. Srpski pokret obnove je velika stranka. Blizu milion ljudi glasalo je za nas, a nase glasace neki nazivaju i vernicima. Prihvatili smo da svi skupa pokusamo da menjamo postojece, ne u interesu stranke, nego radi odbrane Kosova i Metohije i odbrane nase nacije i drzave. Kako objasnjavate cinjenicu da je upravo u momentu vaseg ulaska u vladu, antiamericka i antievropska propaganda u najvecem zamahu?

- Ne znam sta stoji iza toga, ali znam da taj put vodi u gubitak Kosova i u tragicnu stranputicu nase drzave i nacije. To je bio dodatni motiv da udjemo u saveznu vladu i pokusamo da se suprotstavimo tom antidrzavnom i antinacionalnom kursu. Ja znam, kao sto ceo Srpski pokret obnove zna, kao sto i cela Srbija i Crna Gora znaju, da je u danasnjem svetu i vremenu mnogo vise prava sile nego sile prava, ali znam i to da se ta stvarnost ne moze pobedjivati silom sa nase strane, nego mudroscu. I veoma teskim radom. Kao potpredsednik savezne vlade, sta mozete da kazete povodom odluke te vlade da se sef verifikatora na Kosovu gospodin Voker proglasi personom non grata? Dakle, nepozeljnom osobom.

- Odluka o progonstvu gospodina Vokera doneta je dva sata nakon sto je Srpski pokret obnove usao u saveznu vladu. Mi toj sednici nismo prisustvovali. A da ste bili?

- A da smo bili, izneli bismo stav nesto drukcije. Kazali bismo: gospodo, gospodin Voker je sada zaista daleko od istine, ali pokusajmo da silom cinjenica istinu privedemo gospodinu Vokeru, ako on nije spreman sam da istini pridje. Kazali bismo: gospodo, ako nece Amerika da menja svoj odnos prema nama, pokusajmo da promenimo svoj odnos prema Americi i dajmo sansu proveri hoce li se posle toga odnos Amerike promeniti prema nama. Mozete li, gospodine Draskovicu, biti jos jasniji?

- Mogu i hocu. U saveznoj vladi boricu se da pobedi ovaj princip: "Boze, daj nam snage da menjamo ono sto moramo promeniti, hrabrost da trpimo ono sto ne mozemo promeniti i mudrosti da razlikujemo ovo dvoje." Sta ce biti vas program, vas rad, u saveznoj vladi?

- Prvo, da pristupimo demokratskim reformama i politickog i ekonomskog sistema u zemlji. Drugo, da nesporazume sa Amerikom i Evropom pretvorimo u sporazume. Trece, da mnoge nesporazume i sukobe sa nama samima pretvorimo u sporazume i pomirenja. Cetvrto, da ucinimo sve kako bismo postigli sporazum oko Kosova sa Albancima koji sporazum odbijaju. Ukratko, da ne branimo postojece, nego da menjamo. U skladu sa ovim programom, da li biste gospodina Vokera najurili iz zemlje?

- Ne bih. Dao bih mu priliku da istina pridje njemu, kad on vec nece da pridje istini. Da li biste sprecili gospodju Luiz Arbur da udje u zemlju?

- Ne bih. Zalagao bih se za to da savezna vlada izda otprilike ovakvo saopstenje: raduje nas sto ce istrazitelji Haskog tribunala, zajedno sa nadleznim istraznim i sudskim organima nase zemlje, ispitati sta se to desilo u selu Racak, prilikom obracuna izmedju albanskih terorista, sa jedne, i antiteroristickih snaga Srbije i Jugoslavije, sa druge strane. Ovo je prilika da tuzilac medjunarodnog Haskog tribunala gospodja Luiz Arbur ispita i zlocine albanskih terorista u selu Klecka, selu Glodjani, da ispita zlocin ubistva srpskih djaka u Peci, ubistva desetina srpskih policajaca i vojnika, kao i ubistva i kidnapovanja stotina gradjana Kosova i Metohije koji su protiv nacionalistickog koncepta etnicki ciste velike Albanije na Balkanu. Ovo je prilika i da gospodja Arbur obidje logore i kampove za obuku albanskih terorista i medjunarodnih islamskih fundamentalista, koji se nalaze u Albaniji i odatle, svakodnevno, teroristi i medjunarodni psi rata, koje finansira i organizuje Osama ben Laden, sef islamskog fundamentalizma u svetu, napadaju granicu Jugoslavije i sa tovarima oruzja i smrti prebacuju se na Kosovo. Verujete li u nepristrasnost te gospodje?

- Gospodja Luiz Arbur je dobrodosla da sve ovo ispita i da podnese surovo nepristrasni izvestaj Savetu bezbednosti. Da bi ovaj izvestaj zaista bio surovo nepristrasni, Vlada Jugoslavije istovremeno poziva vodece strucnjake i Rusije, Grcke, Finske, Francuske... da paralelno obave isti posao i da o svojim nalazima, u interesu istine, obavesti Savet bezbednosti i svetsko javno mnjenje.

Ovako bih ja uradio, uveren da su sve istine na strani nase drzave i nasih naroda. Naravno, postojao bi samo jedan uslov: nista se na teritoriji Jugoslavije ne moze istrazivati bez ravnopravnog ucesca nadleznih organa Srbije i Jugoslavije. Da, ali praksa vas demantuje. Vase zelje idu drumom, a praksa sumom...

- Prepreke se moraju uklanjati i mi cemo nastojati da ih uklanjamo. Moramo pokusati, moramo najsnaznije pokusati, jer mi smo ljudi zavetovani Srbiji i Crnoj Gori, mi smo ljudi velike vere i velike snage, a to znaci i velike hrabrosti.

Dozvolite mi da budem optimista, a sudite mi prema rezultatima. Dozvoljavamo. Zasto ste vi licno usli u vladu?

- Zato sto sam i 9. marta 1991, kad se Srpski pokret obnove borio za demokratske promene na Trgu, i u junu 1993, kad se Srpski pokret obnove borio za iste promene ali na ulici, bio na celu kolone i prvi primao i pendreke, i kundake, i cizme, i zatvor, pa sada, u odsudnoj bitki cele Srbije i Crne Gore uvodim svoju stranku u saveznu vladu ali moram sam biti na celu. Sve zasluge za uspeh neka pripadnu gradjanima Srbije i Crne Gore, sve osude za neuspeh neka se svale na mene.

Nisam od onih koji su spremni da komanduju juris. Ja sam od onih koji su komandovali - za mnom, junaci. Ako Srpski pokret obnove ne uspe da odbrani Kosovo i otadzbinu, nece biti kriva stranka nego njen vrhovni komandant, a to sam ja. Ja sam Srbin, i moram da sledim tradiciju i sudbinu svojih slavnih predaka. Da li je u vec pomenutim konsultacijama oko vaseg ulaska u vladu bilo govora i o radikalima?

- Nije o tome bilo reci, ali da su oni u saveznoj vladi, mene tamo ne bi bilo, jer ne bih pristao da Srpski pokret obnove gradi Skadar na Bojani. Sto mi zidamo, neko drugi da rusi. Vi, gospodine Draskovicu, ipak ulazite u vladu Momira Bulatovica, a tu vladu ne priznaje zvanicna Crna Gora?

- Ne ulazim u vladu bilo kog pojedinca, nego u vladu svoje zemlje, a ona je iznad svakog pojedinca i iznad svake partije. Puna ravnopravnost Srbije i Crne Gore temelj su i krov zajednicke nam drzave. Srbija i Crna Gora su jednacina istovetnih velicina i vrednosti koje se ne mogu razdvojiti, cak i kad bismo to hteli. Nema nikog ko moze da povuce granicu deobe izmedju svetog Save, najveceg medju Srbima, njegovog oca Stefana Nemanje, koji je rodjen u Podgorici. Nema nikog ko moze povuci granicu deobe iza Obilica i Mandusica, Vuka i Njegosa, Cera i Mojkovca, Misica i Vukotica. To su svetionici i Srbije i Crne Gore, a Kosovo nase, sa svojim svetinjama i bozurima, zajednicki je temelj zajednicke proslosti i zajednicke sadasnjosti i buducnosti.

Verujte mi, kad god kazem Srbija, ja pomislim i Crna Gora i kad kazem Crna Gora, ja pomislim i Srbija. Ne terajte me da vam kazem koja mi je polovina srca draza; bilo koje da se odreknem, odrekao sam se srca, a to znaci i zivota. Slutim da cete raditi na pomirenju Crne Gore i Srbije, i na pomirenju u samoj Crnoj Gori?

- Preda mnom je izborna volja mog naroda iz Crne Gore. Taj narod je rekao da u casu ovom, da u Lovcenskoj sparti, postoje dve velike partije: jedna je ona koju vodi predsednik Crne Gore, druga je ona koju vodi predsednik savezne vlade. Stranka koju vodi predsednik Crne Gore ima jednog poslanika vise i to svi moramo da postujemo. Ako u saveznoj vladi nema predstavnika bilo koje od ovih partija, to znaci da nema predstavnika pola Crne Gore. Ako u Vecu republika Savezne skupstine nema predstavnika bilo koje od ovih dveju partija, onda, nema, takodje, predstavnika polovine Crne Gore. Jer, Crna Gora je jabuka koja ne sme biti prepolovljena i zato cu se u vladi zalagati za to da ta jabuka bude celovita, i u vladi i u skupstini. U sukobu, u familiji, nikada ne moze biti pobednika nego samo pobedjenih. Sukobi medju nacijama vode u rat, sukobi unutar nacije rak-rana su i prokletstvo.

Srpski pokret obnove u saveznoj vladi nece nikada zagovarati prokletstvo, nego pomirenje. Na to nas obavezuje i program stranke. Mi smo jos u oktobru devedesete, kad se mnogima cinilo da smo mi poplava, da ce leva Srbija biti porazena a vlast preuzeti desna, sa kraljem na celu, usvojili deklaraciju o nacionalnom pomirenju i tada rekli da nikada srpska leva ruka ne sme da sece srpsku desnu, i da nikad desna ne sme da sece levu srpsku ruku. Tog crvenog slova Srpskog pokreta obnove, drzali smo se i pri odluci da udjemo u saveznu vladu.

PETAR IGNJA