SLUCAJ ICN

FAMA O BICIKLISTI

Preuzimanje "Galenike" obelezice serija prigodnih politickih teorija, ali nijedna nece odgovoriti na pitanje da li je drzava ostala bez para, ili su njeni gradjani ostali bez lekova.

U nekoj evropskoj zemlji ministar zdravstva drzi konferencije za novinare nedeljom samo u slucajevima pojave masovne epidemije do tada nepoznate bolesti, tvrde novinari iz zapadnoevropskih zemalja. Najokoreliji cinici tvrde da u evropskim zemljama, doduse, nema takvih bolesti, kao sto nema evropskih tekovina u zdravstvu Republike Srbije. Na konferenciji je obelodanjeno da najveca farmaceutska kompanija u zemlji ICN nije vise u (vecinskom) vlasnistvu nikada prezaljenog jugoslovenskog premijera i jednog od stubova Saveza za promene Milana Panica, a republicka ministarka zdravstva Leposava Milicevic obecala je radnicima redovne plate i jos redovniju proizvodnju lekova.

Portparol Stejt departmenta Dzems Rubin pronasao je, medjutim, nesto vremena da osudi vlast u Beogradu, isticuci da ce SAD nastaviti da vrse pritisak po tom pitanju na najvisem nivou u Vasingtonu i u Beogradu, a najznacajnije svetske agencije opsirno su izvestavale o carima srpske privatizacije. Londonski "Fajnensel tajms" navodi da srpska vlast nije slucajno pokrenula akciju upravo kada su poceli pregovori o Kosovu. "Predsednik Jugoslavije verovatno namerava da ustupcima okonca rat sa albanskim separatistima na Kosovu, ali da, po vec oprobanom receptu, istovremeno pokusa da ucvrsti kontrolu nad zemljom", ocenjuje britanski dnevnik, oslanjajuci se na pomalo izlizane misli o naplacivanju kooperativnosti.

Dezurni analiticari ce, mozda, postaviti pitanje zasto je Milan Panic zasmetao bas sada, u februaru 1999. godine, ovdasnjim gospodarima, ako im njegova kompanije nija bila suvisna cak i kada je vodio izbornu trku protiv neprevazidjenog lidera svih Srba. Na koji je to nacin prvi savezni premijer trece Jugoslavije zasmetao ovdasnjoj narodnoj vlasti ?

Panic se sreo sa sadasnjim bliskim saradnikom i nekadasnjim sefom drzavne televizije Dusanom Mitevicem 1990.godine kada je pokazao spremnost da pomogne u uspostavljanju satelitskog programa RTS. Posto je Mitevic vazio kao jedan od najpoverljivijih saradnika tadasnjeg predsednika Srbije, Panic je ubrzo uspostavio kontakte sa Milosevicem, da bi u novembru 1990.godine potpisao sporazum o kupovini ICN "Galenika". Pregovori su trajali neobicno kratko za obicaje visokog americkog biznisa, od februara do novembra, pisao je NIN. "U ozbiljnom biznisu, kakav je ovaj, pregovori obicno traju mnogo duze. Narocito kada firme koje se spajaju egzistiraju u razlicitim politickim i ekonomskim sistemima", izjavio je tada Panic i zakljucio da je u Srbiji "bilo veoma lako pregovarati i sklopiti posao, jer ima dosta pametnih ljudi, koji biznis shvataju na americki nacin".

Ti kontakti su bili takve prirode da je Panic predlozen za saveznog premijera, iako je tek napisani zabljacki Ustav savetovao da bi predsednik i premijer trebalo da budu iz razlicitih federalnih jedinica. Njegova nevolja, kao i svih drugih nevaljalih kadrova, nalazila se u tome da on zaista treba da se bavi svojim poslom. Onda je izgovorena recenica o predsedniku i obicnom guverneru.

Usledila je nezapamcena medijska obrada, u kojoj je pronadjeno da predsednik vlade nema drzavljanstvo, ali ima kormilara u inostranstvu. Iako je na predsednickim izborima osvojio 1,5 milion glasova, koliko pre i posle nisu uspeli da sakupe drugi kandidati demokratske opozicije, Panic je odlucio da se bavi lekovima, zadovoljavajuci se povremenim politickim ispadima, da bi se pocetkom ove godine uclanio u Savez za promene. Napravio je jos jedan takticki promasaj kada je odlucio da investira u Crnoj Gori, a casa zuci je prepunjena kada je u Vasingtonu odrzana kongresna sesija o Milosevicevoj podobnosti, kojoj je, pored istaknutih demokratskih i medijskih radnika, prisustvovao i izvestan broj uticajnih americkih zvanicnika.

To saslusanje je, mozda, izazvalo odredjeni revolt kod jurisnika ovdasnje levice, koji nisu bili spremni da shvate da americki zvanicnici mogu imati sagovornika koji se ne bi prezivao Milosevic. Zato se i akcija protiv Panica, koji je imao rizicne veze sa demokratskom opozicijom u Srbiji i demokratskom vlascu u Crnoj Gori, moze razumeti kao njegov apel zapadnom, demokratskom svetu, sa radnim naslovom "ovde stvari nikada ne mogu da budu tako lose, kao sto vi mozete da zamislite".

Nesto drugacije misljenje imaju ekonomski eksperti, koji imaju blagi utisak da zemlja Srbija ima stanovite probleme sa finansijama i zahtevima penzionera, radnika na prinudnom odmoru, podmirivanjem potreba zena koje traze decje dodatke i bolesnika koji traze lekove. U takvoj prici, farmaceutske kompanije deluju kao zlatni rudnik, u koji su spremni da udju i oni koji se osecaju prilicno zdravo. Uzdajuci se u narodnu izreku da novac ostavljaju za lekove za "ne daj boze", koji svakom gradjaninu jednom budu potrebni, nasi politicki programeri su, izgleda, odlucili da sacekaju crne dane i zlatni profit.

BATIC BACEVIC