(nastavak sa prve strane)

NA LICU MESTA: RAMBUJE

AUTONOMIJA, ALI PO KOJU CENU

M'sje Zorz, ugostitelj ovdasnji, spreman je da izidje na ulicu i javno demonstrira protiv tamo nekih Ibera Vedrina i Robina Kuka. Od ovog drugog se, kaze, nicem bolje nije ni nadao (eh, ti Englezi), ali cudom ne moze da se nacudi da je doslo vreme kad ce i njegov rodjeni ministar da tako mucki nasrne na biznis koji mu je ovih dana krenuo kao nikad.

Pomenuti m'sje Zorz je vlasnik kafane koja se nalazi bukvalno preko puta glavnog ulaza u rambujeovski dvorac. Kafane, koja se u - nedostatku ikakvog pres centra - pretvorila u novinarski glavni stab i, uopste, u centralnu informativnu berzu ovog ugodjaja koji se zvanicno vodi kao "kosovski mirovni razgovori".

Pod Zorzovim krovom (i izmedju njegovih bokala) ponikle su od vikenda naovamo mnoge neistine i poluistine o komsijskom skupu na kojem se trazi resenje za trenutno najtezu evropsku bolest. Kafedzija, naravno, na to ne daje ni pet santima, vec vredno radi svoj posao, bukvalno od jutra do sutra. Ovo sa Vedrinom i Kukom je, medjutim, nesto sasvim drugo. Njih dvojica su ga, naime, nacisto ogorcili i naterali ga da pocne da razmislja o demonstracijama svojim utornickim upozorenjem da ce se ovaj njihov pregovaracki ringispil zaustaviti 20. februara - bez obzira hoce li se dotle ovde prisutni Srbi i Albanci dozvati pameti i prihvatiti sporazum koji im je za ovu priliku servirala Kontakt grupa, uz asistenciju NATO-a.

Vreme za medjusprat

Koliki su izgledi da "kosovski Dejton" bude zavrsen na vreme i onako kako bi zeleli oni kojima je vec vise preko glave ratovanja i saveznickog bombardovanja iznad bivse Jugoslavije? Ili, mozda, ipak ima neke osnove u onom prilicno rasprostranjenom misljenju da je ova mirovna konferencija u Rambujeu (mirovni pregovori, razgovori - nazovite to kako hocete, svaka od tih varijanti je ovde u opticaju) ipak bila poprilicno ishitrena i iznudjena u situaciji kad krvavi kosovski bozuri nisu jos dovoljno natopljeni?

Izvestac sa lica mesta ima u ovom slucaju prilicno nezahvalan posao da kroz dva dana - kad se ovaj NIN pojavi na kioscima - bude suocen mozda i s nekim gotovim cinjenicama koje ozbiljno ugrozavaju ovaj rambujeovski raport. To je, medjutim, rizik koji se, jednostavno, ne moze izbeci i zbog toga - podjimo redom. Ko prezivi prvu nedelju ovog kosovskog cistilista, pisace o drugoj, ako ne i o trecoj...

"Razgovori su prilicno teski, ali su uglavnom dobro poceli i krecu se u okvirima onoga sto je ocekivano u ovoj fazi konferencije... Mirovni proces je pokrenut i u ova tri radna dana nema iznenadjenja - ni pozitivnih ni negativnih... U svakom slucaju, odredjeni napredak je postignut i u Rambujeu se ocekuje zeljeni sporazum o Kosovu - i to sporazum koji ce moci da se sprovodi i koji ce funkcionisati pod nadzorom medjunarodne zajednice."

Za prethodni pasus iskoriscena je dajdzestirana ocena o pocetnom toku mirovnih razgovora o Kosovu, koju su u utorak izneli na prvoj zajednickoj konferenciji za novinare medjunarodni posrednici - zastupnici Kontakt grupe americki i ruski ambasador Kristofer Hil i Boris Majorski, kao i Austrijanac Volfgang Petric, koji je ovde angazovan kao predstavnik Evropske unije. Bilo je to nekoliko sati pre nego sto su se pred novinarima neocekivano pojavili njihovi sefovi Vedrin i Kuk da bi tim potezom i izjavom koja je usledila - posle setanja sa sprata na sprat srednjovekovnog dvorca (citaj: susret sa dvema delegacijama, koje i dalje nece da vide jedna drugu) - demantovali delom i recju svoje izaslanike koji su nam pre toga zvanicno saopstili da ce se kopredsednici mirovne konferencije sastati ovog puta samo sa njima trojicom, ali ne i sa delegacijama iz Beograda i Pristine.

Sta se zbilo u medjuvremenu, moze samo da se nagadja u iscekivanju necijih memoara iz Rambujea. Postoje dve mogucnosti: ili je referat posrednickog trijumvirata o dosadasnjem ucinku bio toliko zabrinjavajuci ili su pak francuski i britanski ministar jednostavno promenili plan i resili da i oni (kad su vec tu) odvojeno porazgovaraju sa delegacijama koje u Rambujeu predvode Ratko Markovic, potpredsednik Vlade Srbije, i Hasim Taci, politicki direktor Oslobodilacke vojske Kosova.

Bilo kako bilo - kad je sve bilo zavrseno - Vedrin i Kuk tog popodneva, u utorak, nisu izgledali bas nesto posebno dobro raspolozeni. Prema Vedrinovoj izjavi, pregovori idu sporo i nimalo lako a kad je rec o nekim od kljucnih pitanja, cini se da su dve strane udaljene jedna od druge mozda isto onoliko koliko su bile i pre dolaska u Francusku. Robin Kuk je upozorio na opasnost "od preteranog optimizma posle 11 meseci ratovanja na Kosovu". Britanski ministar je tom prilikom ponovio i upozorenje da na pocetku ovih razgovora u Rambujeu "ne bi trebalo ocekivati cudo", pri cemu je izrekao i osudu na racun srpske i albanske delegacije, koje - kako je rekao - pokusavaju da nekim dodatnim zahtevima skrenu ove pregovore sa trase koju je postavila Kontakt grupa.

Ovaj deo Kukove izjave odmah je protumacen kao potvrda ozbiljnosti problema koji su se, odmah posle subotnjeg svecanog otvaranja, pojavili zbog zahteva albanske strane da se na kraju pregovora potpise i saopstenje o prekidu vatre, oslobadjanju svih politickih zatvorenika i amnestiji za sve ucesnike sukoba na Kosovu. Odnosno, zbog insistiranja srpske strane da se potpisima dveju delegacija zvanicno verifikuje ranije pripremljeni dokument sa navedenih 10 principa Kontakt grupe za resavanje problema Kosova u kojem se, pored ostalog, nalazi i klauzula o ocuvanju teritorijalnog integriteta Jugoslavije.

"Mislim da je vreme da sad i oni krenu sa sprata na sprat", rekao nam je i ovde savrseno ispeglani austrijski posrednik Volfgang Petric, kad se u utorak sreo sa novinarima u jednom od retkih pregovarackih tajm-auta. Rec je bila o dotadasnjoj sjajnoj izolaciji dve delegacije (srpska sa 13, albanska sa 16 clanova), koje su se, prema njegovim recima, maltene zabarikadirale svaka na svom spratu rambujeovskog dvorca, prihvatajuci razgovore jedino sa posrednickom trojkom. "U svakom slucaju, lakse je ovako satlovati, sa sprata na sprat, nego onako kao sto smo dosad imali - od Pristine do Beograda i natrag."

Kristofer Hil - Petricev kolega i sapatnik u ovom posrednickom okapanju - takodje spada medju one zvanicnike koji ovu rambujeovsku casu mirovnog bozolea vide kao dopola punu, a ne kao upola praznu. I on takodje smatra da je samo pitanje vremena kad ce u dvorcu poceti ocekivana medjuspratska komunikacija, a u medjuvremenu pominje da srpski i albanski delegati "nalecu jedni na druge" u hodnicima ili u redu pred trpezom, gde (na principu samoposluzivanja) imaju mogucnost za punu samoinicijativu. "Kad dodje do tih susreta, uljudno se pozdravljaju", primecuje americki diplomata, uzimajuci to kao dobar znak pred ono sto ih sve zajedno ovde dalje ocekuje.

Neka od zbivanja u utorak pocela su da stavljaju na ozbiljnu probu ovaj Hilov diskretni optimizam. Za pocetak, Albanci su (uz pomoc mobilne telefonije) poslali i spoljnom svetu signal o svom nezadovoljstvu i onim delom predlozenog dokumenta kojim se od njihove OVK trazi da u postrambujeovskom periodu polozi oruzje i prepusti ga na cuvanje mirovnim snagama KFOR-a. Sto se toga tice, Albancima je malo sto bi planom Kontakt grupe OVK prakticno bila institucionalizovana u buducim policijskim snagama, oformljenim po principu etnicke zastupljenosti stanovnistva u pokrajini. Njihov kontrapredlog glasi: formiranje sopstvenih regularnih oruzanih snaga - s obrazlozenjem da to ne bi predstavljalo presedan vec praksu koju je medjunarodna zajednica uspostavila 1995. vojnim aneksom Dejtonskog mirovnog sporazuma za BiH.

U istom danu, s albanske strane doletela je jos jedna varnica. Posto je utorak bio dan kad su u dvorac imali pristup strucni saradnici dveju strana, obznanilo se da se tu na listi Rugove, Suroja, Aganija i ostalih (Taci i ostali vojni komandanti o tome su se manje pitali) nalaze, pored ostalih, i dvojica Amerikanaca. Jedan od njih je Morton Abramovic - nekadasnji ambasador i pomocnik drzavnog sekretara SAD, danas jedan od lidera Medjunarodne grupe za resavanje kriza i, kao takav, i te kako poznat i uticajan u Vasingtonu - a drugi Marsal Haris, zapamcen iz onog perioda s pocetka devedesetih godina, kad je demonstrativno napustio Stejt department, nezadovoljan sto njegova uprava nije u to vreme trazila od Bele kuce odlucniji obracun sa agresorima u Bosni, a i sire.

Uskoro ce se, nema sumnje, cuti i videti kakva ce biti reakcija Beograda na ovo najnovije ukljucivanje mrskog spoljnog faktora u nasa tekuca nastojanja da, bez icijeg uplitanja, resimo ovo nase iskljucivo unutrasnje pitanje. Zasad je na tom frontu jedino registrovano jedno saopstenje jugoslovenske ambasade u Parizu - odakle novi ministar za informisanje Milan Komnenic iz potaje organizuje drzavnu propagandnu logistiku za Rambuje - kojim je ostro napadnuta albanska strana zbog dosadasnjeg upornog odbijanja da i svojerucnim potpisom svog ovlascenog predstavnika potvrdi prihvatanje dokumenta Kontakt grupe sa 10 pobrojanih principa na kojima ce pocivati buduce ustavno, politicko i vojno resenje za autonomnu pokrajinu Kosovo u okviru Jugoslavije.

Parisko saopstenje nije mirisalo na dobro u situaciji kad su - posle tri radna dana u Rambujeu - kopredsednici mirovne konferencije Vedrin i Kuk javno konstatovali da pregovori ne idu ni lako ni brzo i da se ne bi trebalo zanositi nekim velikim optimizmom, a ponajmanje "ocekivati cudo". Francuski ministar je, kako se nezvanicno saznalo, u utorak obavestio sefa srpske delegacije Ratka Markovica da potpisivanje ovih principa "nije potrebno, niti dolazi u obzir", jer medjunarodni posrednici polaze od toga da su obe strane potvrdile njihovo prihvatanje samim tim sto su dosle na pregovore u Rambuje. Posle ovog razgovora u vidu saopstenja, usledio je vec pomenuti odgovor srpske strane (preko Pariza) sa porukom da bi potpisivanje predlozenih principa - a sve se vrti oko jednog od njih, oko onog koji govori o ocuvanju teritorijalnog integriteta SRJ u predlozenom trogodisnjem prelaznom periodu - predstavljalo "stabilnu osnovu za postizanje politickog resenja" za Kosovo. Komnenicevo zvanicno saopstenje bilo je garnirano i telefonskim signalima srpskih delegata iz dvorca nekima od podobnih izvestaca u Rambujeu, s upozorenjem da bi neprihvatanje ovog zahteva za potpisivanje principa "moglo da se pretvori u ozbiljan problem u daljim pregovorima", uz propratno zaricanje (po semi: molim vas, ovo nije za stampu) da se od ovog zahteva nece odustati "ni po cenu bombardovanja"!?

Da li se u ovom slucaju radi o propagandnoj pirotehnici ili o stvarnoj tempiranoj bombi u Rambujeu, znace se nesto vise kad se obznani sadrzaj poruke koju je predsednik Veca gradjana Savezne skupstine i funkcioner vladajuceg SPS-a Milomir Minic doneo u sredu (zna se u cije ime) iz Beograda u Pariz. Specijalnim drzavnim avionom doleteo je tom prilikom sa Minicem u Grad svetlosti i novi savezni vicepremijer Vuk Draskovic, sa porukom da njegova poseta nije ni u kakvoj uzrocno-posledicnoj vezi sa rambujeovskim preganjanjima oko Kosova, vec da iskljucivo pripada sferi "redovnih medjunarodnih aktivnosti" SR Jugoslavije.

Francuska je, uopste, postala ovih dana nezaobilazna destinacija i za mnoge putnike s naseg parceta Balkana. Patrijarh SPC Pavle (na povratku iz SAD) ima za cetvrtak zakazan prijem u Parizu kod predsednika Siraka, a na istoj adresi pojavice se i njegova prethodnica koju sacinjavaju episkopi Amfilohije i Artemije i predsednik Srpskog pokreta otpora sa Kosova Momcilo Trajkovic. Ova trojka odrzala je u sredu i veoma posecenu konferenciju za novinare u Rambujeu, s porukom da mira, pomirenja i zajednickog zivota na Kosovu nema i da ga ne moze biti bez demokratizacije Srbije i, uopste, cele Jugoslavije - a da ta neophodna demokratizacija ostaje pusta zelja i za gresne Srbe i za ostali svet sve dok je na vlasti u Beogradu rezim Slobodana Milosevica.

Toliko o onima koji su dosli i o kojima se govori u Rambujeu. Oni se pominju tu i tamo, ali se ovde poslednjih nekoliko dana mnogo vise govori o onima kojih nema - i kojih, mozda, nece ni biti, premda je njihov dolazak uveliko najavljivan. Rec je tu, pre svega, o ministrima spoljnih poslova Kontakt-grupe, ciji je sastanak najavljen za subotu u Parizu, s jednom jedinom tackom dnevnog reda - razmatranje rezultata prvog poluvremena predvidjenih pregovora u Rambujeu. To njihovo parisko okupljanje, medjutim, naslo se od utorka pod velikim znakom pitanja s prvim nezvanicnim Hilovim i Petricevim nagovestajima da bi njihova medjuspratovska konferencija mogla da se oduzi i posle zacrtanog 20. februara.

Msje Zorz - sa pocetka ove price - jedini je za kojeg se u ovom trenutku moze sa sigurnoscu tvrditi da bi toplo pozdravio takvu jednu odluku.

SLOBODAN PAVLOVIc (VOA)