PARALELNA DIPLOMATIJA

POPRAVKA NEPOPRAVLJIVOG

Srpska crkva, savezni ministri iz vrha SPO i nasi iseljenici nastojali su da na svoj nacin doprinesu sirenju istine o Srbiji

Dok su u zamku u Rambujeu clanovi srpske drzavne delegacije pregovarali sa Albancima, neki drugi Srbi, nista manje znacajni, vodili su paralelnu diplomatsku misiju, pre svega u Parizu, zasnovanu na licnim, poslovnim i politickim vezama.

Shvatajuci da se borba za Kosmet ne vodi samo za pregovarackim stolom, u Parizu su boravili mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, episkop rasko-prizrenski Artemije, protosindjel Sava iz manastira Decani, Momcilo Trajkovic i dr Dusan Batakovic - kao delegacija Srpske pravoslavne crkve kojoj je Sveti sinod stavio u zadatak da svetskoj javnosti, iz Francuske, kaze "istinu o nasem narodu i nasem Kosovu" i da spreci "donosenje resenja koje bi znacilo egzodus Srba sa Kosova".

"Kontakt grupa zagovara resenje na etnickom principu, odnosno zagovara autonomiju za Albance. Medjunarodni protektorat samo bi bio uvod u albansku autonomiju", kaze Momcilo Trajkovic, clan Srpskog narodnog sabora u delegaciji SPC-a. On smatra da je steta sto delegaciji SPC-a nije odobren status posmatraca, takodje joj nije bilo dozvoljeno ni da konferenciju za novinare odrzi u dvorcu.

Ipak, pedesetak domacih i stranih novinara mogli su, ispred kapija zamka, da cuju ono sto je vec toliko puta receno - da su Kosovo i Metohija sastavni delovi Srbije, odnosno Jugoslavije i da je jedino resenje multietnicka autonomija koja bi podjednako stitila i Srbe i Albance. Takodje, novinarima je vladika Artemije saopstio kako su clanovi drzavne delegacije "predstavnici jedne porodice, a ne srpskog naroda".

"U Rambujeu je, recimo, i Vojislav Zivkovic, predsednik Socijalisticke partije Srbije za Kosovo i Metohiju. Medjutim, on je u drzavnoj delegaciji kao clan partije koji slusa glas Slobodana Milosevica, a ne kao covek koji zastupa interese Srba sa Kosova", rekao je Trajkovic i dodao: "Ni Vuk Draskovic nije u delegaciji, iako je on usao u saveznu vladu pre svega zbog situacije na Kosovu."

Predstavnici Crkve nadali su se sastanku sa Robinom Kukom, ministrom inostranih poslova Velike Britanije, Iberom Vedrinom, sefom francuske diplomatije, ali su se njihove nade izjalovile. Ni predsednik Francuske Zak Sirak nije primio Njegovu svetost patrijarha srpskog gospodina Pavla koji je iz Amerike doputovao u Pariz.

"Oni koji danas resavaju sudbinu Kosmeta i svih gradjana koji tamo zive, a posebno Srba i Albanaca, i jednima i drugima ce meriti po pravdi, istom merom", rekao je patrijarh Pavle okupljenim vernicima u Hramu svetog Save u Parizu.

Potom se delegacija SPC, bez patrijarha i mitropolita, uputila na drugi kontinent - u Ameriku, gde je u Savetu za spoljne poslove odrzala predavanje u kojem je vladika Artemije rekao da pretnje NATO snaga, koje su usmerene protiv Srba, ohrabruju albanske separatiste. Vladika rasko-prizrenski Artemije i drugi clanovi delegacije SPC razgovarali su dvadesetak minuta sa Medlin Olbrajt, drzavnim sekretarom Sjedinjenih Americkih Drzava. Oni su gospodji Olbrajt urucili pismo izrazavajuci zabrinutost za sudbinu Srba na Kosmetu.

"Gospodja Olbrajt bila je veoma koreknta prema nama, cak nam je na srpskom rekla 'Dobar dan'", kaze Trajkovic.

Drzavni sekretar SAD i njen pomocnik za Evropu Mark Grosman rekli su kako "resenje kosovskog cvora treba da predstavlja novi evropski model koji ce omoguciti demokratsko obezbedjenje interesa razlicitih nacionalnih zajednica u okvirima nove evropske i svetske geostrategije zasnovane na sirim integracijama", te da "SAD nisu u konfliktu sa srpskim narodom vec, pre svega, sa nedemokratskim rezimom predsednika Milosevica koji je odgovoran za trenutnu situaciju na terenu", da plan iz Rambujea predvidja dovoljno zastite za Srbe i da se nece dozvoliti nezavisnost Kosova kao i da ce takozvana OVK biti razoruzana.

Hoce li ili ne biti bombardovanja, po recima Olbrajtove, zavisi iskljucivo od "ponasanja predsednika Milosevica u toku nekoliko narednih dana".

U pismu koje je potpisao vladika Artemije navodi se da bi intervencija NATO-a na Kosmetu bila kontraproduktivna zato sto bi "samo osnazila Milosevicev rezim koji bi tako postao garant za implementaciju privremenog sporazuma za Kosovo i Metohiju". Delegacija SPC veruje da bi privremeni sporazum za Kosmet, koji de facto garantuje albansku vlast, doveo do iseljavanja Srba iz pokrajine i da bi frakcije takozvane Oslobodilacke vojske Kosova pod uticajem komunisticke ideologije bile ozbiljna pretnja vojnicima NATO-a.

Milan Komnenic, ministar informisanja SR Jugoslavije, takodje se ukljucio u kampanju popravljanja medijske slike o Srbiji. "Dosao sam u Pariz da dam sto vise intervjua televizijskim i radio-stanicama. Svi glavni, listovi u Francuskoj citirali su me, a 'Liberasion' je objavio intervju na jednoj strani",rekao je za NIN, tuzeci se jedino na "Mond": "Za mene je indikativno sto je 'Mond' objavio da Iber Vedrin nije primio gospodina Draskovica i mene, mada smo se mi sastali sa Vedrinom."

Savezni ministar za informisanje stekao je utisak da ce za nastavak konferencije biti neophodno da se smogne vise samosvesti i diplomatske inicijative, jer Srbi mogu da sacuvaju Kosovo samo razumom, pamecu i istrajnoscu "bez epske zanesenosti i prevazidjenih mistifikacija" i da argumente, koji su na srpskoj strani, "samo treba smelo i vesto upotrebiti u ovom sudbonosnom casu".

Potpuno svestan nepovoljne medijske slike u zapadnoj javnosti, Komnenic kaze: "Nad tom okolnoscu ne vredi jadikovati" i treba uciniti sve kako bi se Srbima sudilo sa vise objektivnosti. "Politicke licnosti koje nas zastupaju bilo gde i bilo kojim povodom treba, po mom osecanju, da koriste svaku priliku i nastupaju u javnim glasilima, posebno na televiziji."

Na pitanje da li su novinari bili blagonakloni i krajem nedelje, kad se vrsio veliki pritisak na zvanicnu delegaciju Sebije u Rambujeu, ili su mu na neki nacin onemogucili pristup medijima, Komnenic je odgovorio: "Nisam osetio odbojnost novinara prema sebi. Bilo je samo intelektualnih izazova i neslaganja u stavovima, sto je normalno."

Dok je boravio u Parizu, potpredsednik Vlade SR Jugoslavije Vuk Draskovic, trudio se da bar donekle promeni medijske predstave o Srbima, sto je bilo veoma tesko jer je ta "medijska slika" Srba zastrasujuca. Tim pre sto su Albanci na demonstracijama u Parizu uzvikivali "Mi volimo Ameriku", dok je nekoliko stotina Srba na Trgu Republike u Parizu demonstriralo pod parolama: "Dole Amerika", "Dole neprijateljska Francuska", "Evropo, dalje ruke od nas"... sto se nikako nije dopalo ni Amerikancima ni Francuzima. Po misljenju Vuka Draskovica, koje je objavio list "Danas", te demonstracije bile su partijski i ideoloski mitinzi, a "poruke sa tih skupova i uopste sa propagandnih diplomatskih i ostalih tribina nase drzave nisu uopste namenjene svetu, nego su namenjene domacoj javnosti".

Vuk Draskovic bio je dva dana i u Rimu, gde je razgovarao sa Lambertom Dinijem, sefom italijanske diplomatije, a sreo se i sa Aleksandrom Avgejevim, prvim zamenikom ministra inostranih poslova Rusije.

"U tim susretima izneo sam jasan stav nase drzave i stav nase vlade da mi zelimo da u Rambujeu dodje do sporazuma, do pravicnog sporazuma, utemeljenog na povelji Ujedinjenih nacija i medjunarodnom pravu i uz puno postovanje deset principa Kontakt-grupe", rekao je Draskovic.

Svojim sagovornicima u Rimu Draskovic je, kaze, objasnio kako su Srbi zadovoljni principima Kontakt-grupe, ali da ne mogu biti zadovoljni svim detaljima sporazuma, jer oni negiraju same principe. "Nemoguce je prihvatiti da se pod firmom siroke autonomije u okviru Srbije nude neka resenja koja Albancima daju status drzavnosti", ocenio je Draskovic, dodajuci da su Dini i Avgejev rekli da deo sporazuma u Rambujeu mora da bude "i ukidanje svih sankcija protiv nase drzave".

Kakav god ishod konferencije u Rambujeu bio, Srbi ce, cini se, prvi put moci da kazu kako se kao nikad do sada njihova rec cula tamo gde se odlucivalo o njihovoj sudbini. Hoce li ta rec biti dovoljna da se kriza na Kosmetu zavrsi mirovnim sporazumom, sada, izgleda, najmanje zavisi od Srba, makar oni bili i potpredsednici, ministri savezne vlade ili najvisi velikodostojnici Srpske pravoslavne crkve.

Lidija Kujundzic