KRAGUJEVAC:SOCIJALNA KARTA

Kakva je situacija u unutrasnjosti Srbije, medju nekada dobrostojecim gradskim stanovnistvom, mozda se najbolje vidi na primeru Kragujevca. Ovaj grad mogao bi se tretirati kao paradigma nase kolektivne propasti - od nekadasnje "lokomotive razvoja", stigao je do prosjackog stapa

"Poslednje je vreme doslo - krade i ko nikad nije krao, pa moramo da budemo oprezni", objasnjava prodavacica u jednoj kragujevackoj ekskluzivnoj trgovini cinjenicu da su svi izlozeni odevni predmeti dobro uvezani kanapom za vesalice i svi zajedno povezani lancem. Isprobavanje nekoliko modela, zbog pojedinacnog odvezivanja i uvezivanja trajalo bi celo prepodne, uz budno motrenje bar tri prodavca. I nikome nije neprijatno - ni prodavcima, ni musterijama. U Jagodini, jos drasticniji slucaj - zbog ucestalih kradja mleka, raznosaci, odnosno prodavci iz okolnih sela, planiraju da ugrade alarme na bicikle, a i na kante sa mlekom. Kradja struje vec se rasirila po celoj Srbiji toliko da je dobila razmere epidemije - pre podne sluzbenici Elektrodistribucije zbog neplacenih dugova od nekoliko hiljada dinara iskljucuju struju po domacinstvima, a domacini je po podne opet ukljucuju, na divlje.

Ovi primeri mogli bi se protumaciti na dva nacina - ili su Srbi naprasno mutirali u lopovsku naciju, ili ih je teska nuzda naterala da se bore za zivot po svaku cenu, pa makar i kradjom. Ako vise ne mogu normalno da rade i zarade, ako se sve teze "snalaze" na crno, ako penzije, decji dodaci, invalidnine, kasne skoro dve godine, izbor je znatno skucen. Pesimisti upozoravaju da gore od ovoga ne moze biti, a optimisti odgovaraju "moze, moze". Kolektivna propast

Kakva je situacija u unutrasnjosti Srbije, medju nekad dobrostojecim gradskim stanovnistvom, mozda se najbolje vidi na slucaju Kragujevca. Ovaj grad mogao bi se tretirati kao paradigma nase kolektivne propasti - od nekadasnje "lokomotive razvoja", stigao je do prosjackog stapa. Socijalna tenzija dovedena je do samog pucanja, cega se izgleda i vlast najzad dosetila, a mozda i uplasila. Kako inace tumaciti cinjenicu da je ovaj grad, posle visegodisnjeg ignorisanja, odjednom postao toliko interesantan, da je i sam premijer Mirko Marjanovic, zatrpan onolikim obavezama, nasao vremena da ga za samo dva meseca dva puta poseti. Oba puta, doduse, ignorisuci gradsku vlast iz (nekadasnje) koalicije "Zajedno". Kako da ne postoji. Gradski celnici cak nisu ni znali da premijer dolazi u Kragujevac. "Nasa partija 'pritiskala' je republicko rukovodstvo da obrati paznju na ovaj grad. Govorili smo da mi moramo biti dominantna partija na nivou Kragujevca, pogotovu sto smo prosle lokalne izbore izgubili sa zaista minimalnom razlikom. Ovde se pre svega mora pomoci 'Zastavi' da dodje do preokreta, jer je Kragujevac 'Zastava', a 'Zastava' je Kragujevac. U nadleznosti Gradske skupstine su ona preduzeca kojima je ona osnivac i to je domet gradske vlasti", kaze Miroslav Klacar, sekretar Gradskog odbora SPS-a Kragujevca.

Uzalud je gradonacelnik Kragujevca Veroljub Stevanovic (inace clan SPO-a, sadasnjeg koalicionog partnera u saveznoj vladi) pisao pisma srpskom premijeru i ministru bez portfelja Slobodanu Tomovicu, inace Kragujevcaninu, ne bi li nekako isposlovao sastanak i objasnio im kragujevacke probleme. Premijeru Marjanovicu sve je jasno - tokom druge posete gradu, pre petnaestak dana, opisane kao "kontrolne", ustanovio je da je "Zastava", nekadasnja uzdanica, a sad rak-rana ne samo ovog grada, nego cele republike, za poslednja dva meseca, pod rukovodstvom Milana Beka i uz nesebicnu pomoc republicke vlade, dozivela nevidjeni uspon. Umesto planiranih 13 500 vozila, proizvedeno je tokom prosle godine 14 011 komada. Na lageru se nalazi jos 3 000 automobila i citavih 350 u prodajnoj mrezi sirom zemlje. Porediti ove cifre sa kapacitetom i nekadasnjom (dnevnom) proizvodnjom "Zastave" bilo bi neumesno, jer nista vise nije kao sto je nekad bilo. Kako smo u medjuvremenu postali znatno manji i siromasniji, tako smo i daleko skromniji, pa i godisnje povecanje proizvodnje od 511 vozila udaramo na sva zvona, kao neverovatan uspeh. Kreditiranje fabrike

Drugi vazan korak napred, kaze Marjanovic, jeste prodaja automobila na kredit. Sustina je, u najkracem, sledeca: gradjanin namenski stedi u banci devize izmedju sest i 18 meseci, po sopstvenom izboru, zatim jos doplati ili da svoj stari auto do vrednosti od 60 odsto cene novog vozila i onda moze da ga vozi kuci. U normalnom svetu ovo bi znacilo da kupci u stvari kreditiraju fabriku, ali u nasem izvrnutom sistemu premijer i rukovodstvo tvrde da fabrika kreditira kupce. I svi im veruju. Nova demokratija iz Kragujevca predlagala je Skupstini zakon o "Zastavi", cija je osnova da se tri odsto poreza umesto za zeleznicu, kao do sada, od pocetka ove godine usmerava u "Zastavu" u narednih pet godina, ali on nije uvrscen u dnevni red.

Ostatak kragujevacke privrede predsednik vlade Srbije prilikom svoje posete opisao je kao "zapusten". Gradjane koji u toj privredi rade i od nje zive premijer nije pominjao, ali je logicno zakljuciti da ni oni ne mogu biti u boljem stanju. To potvrdjuju i podaci. Iz analize socioekonomskog polozaja stanovnistva Kragujevca u prosloj godini, koju je napravio Zavod za razvoj grada, vidi se da su zarade u ovom gradu u odnosu na republicki prosek zaostajale 30 odsto tokom cele prosle godine. Od vecih gradova, jedino Nis ima jos nizi prosek primanja. Primera radi, u "Zastava automobilima" oko osam hiljada radnika je na prinudnim odmorima, koji se jos zovu i "placena odsustva", mesecno se prima svega 230 dinara, dok oko 3 000 radnika "Zastava namenske proizvodnje" mesecno dobije citavih 400 dinara. Nista bolja situacija nije ni u ostalom delu metalopreradjivacke industrije, koja cini 79 odsto privrede grada. Skoro su podjednako "zapusteni" "Filip Kljajic", "22. decembar", "Crvena zvezda", "Romanija" i ostala preduzeca iz svih grana. Izuzev nekoliko privatnih firmi, ovde se ne zna kome uopste dobro ide. Bolesti siromastva

Kad se sve sabere, prosecna zarada u decembru prosle godine iznosila je 1 081 dinar. Za famoznu potrosacku korpu, koja se sada svela na zaista osnovne zivotne potrebe, mora se izdvojiti 2,15 prosecne zarade. Uz napomenu da je zaista malo srecnih porodica sa dva zaposlena clana, pa jos sa prosecnim platama. Da bi se platile komunalije za stan od pedeset kvadratnih metara, potrebno je 670 dinara, ili 62 odsto prosecne zarade. Za ovu stavku morao bi, dakle, da se zaposli i treci clan porodice. Prema podacima iz pomenute analize, krajem prosle godine evidentirano je 15 329 nezaposlenih lica i oko 3 500 zaposlenih na odredjeno vreme, dok je u proseku tokom prosle godine 20 000 radnika bilo na prinudnim odmorima. Kada se saberu sve vrste fakticki nezaposlenih, dolazi se do sokantne cifre od oko 50 000 ljudi iz posla, ili vise od cetvrtine ukupne gradske i prigradske populacije. Izbeglice nisu uracunate.

Kad ljudi nemaju posla, stana, niti elementarnih uslova za zivot, logicno je da ih jos zadese i sve moguce bolesti - prosle godine javilo se vise od 3 000 obolelih od zaraznih bolesti, 8 000 ljudi trazilo je pomoc zbog psihickih tegoba. Svako deseto dete ima astmu, izmedju ostalog i zbog nedostatka lekova. U porastu je i oboljevanje od tuberkuloze, bolesti siromastva, iskorenjene u civilizovanom svetu. Kad mladim ljudima pukne pred ocima da nemaju posao niti ce ga skoro dobiti, a ako ga se i domognu, radice za bednu i neredovnu platu, da sopstveni krov nad glavom postenim radom nece steci nikad, da ne mogu da se prehrane i obuku, da svakog dana strepe sto od vojnih poziva, sto od bombardovanja, postavlja se pitanje kome je jos do stvaranja porodice. I o tome svedoce podaci: u odnosu na 1988. godinu, kad je aktuelni rezim zapoceo svoje godine raspleta, prosle godine rodilo se 5 676 dece manje, odnosno desetak osnovnih skola, kaze Svetislav Nikolic, potpredsednik Izvrsnog odbora Skupstine grada zaduzen za obrazovanje. "Ljudi ne znaju ni sta ce sa sobom, kako da stvaraju jos nesrecnika. Sve cesce mladi parovi planiraju da dece i nemaju ili da odu odavde - treba reci ko je za tov kriv", kaze Nikolic. Od 1996. godine Kragujevac ima negativnu stopu prirastaja, dakle i ovo podrucje zahvatio je mortalitet. Kako preziveti

Kako prolaze oni koji su se odlucili da svoju porodicu uvecaju za dva clana i tako obezbede takozvanu prostu reprodukciju, govori Dragan Djokovic, ciji bi se slucaj mogao tretirati kao tipican primer: bez posla je ostao pre neku godinu, sa raspadom zemlje, kad mu je firma, u cijem je predstavnistvu radio, ostala u drugoj republici. Od tada trguje, sto na crno, sto legalno, svim i svacim, samo ako moze da se zaradi. Do pre nekoliko dana drzao je tezgu na "buvljaku", ali je morao da je odjavi, jer vise ne moze da zaradi ni za izdatke. Nema, kaze, narod vise para da kupuje. Po dva-tri dana niko ne stane ispred tezge ni da nesto pita. Ono sto i zaradi, potrosi vec do kuce za najosnovnije namirnice, pa sutra sve iznova. Supruga radi u zdravstvu, a tamo je situacija, zna se kakva. Zive u stanu sa majkom, bez sanse da se nekako osamostale. Na pitanje sta ce dalje, (neuobicajeno) optimisticno kaze: "Ne znam, iskrsnuce valjda nesto. Ne znam tacno sta, ali mora nekako da se prezivi."

BILjANA STEPANOVIC