DINAR I RAMBUJE

Ako je tacno da je Srbiji ponudjeno skidanje sankcija na investicije, ekonomski racio kaze da sporazum o Kosovu treba potpisati odmah. To bi trenutno spaslo dinar, ali bi produzilo farsu o uspesima nase ekonomske politike

Pre nego sto je izneo pesimisticke prognoze o (ne)stabilnosti kursa domace valute i cena, guverner Narodne banke Jugoslavije Dusan Vlatkovic mozda je prosetao Ulicom kralja Petra.

Na jednom njenom kraju je guvernerovo radno mesto, a na drugom, prema Dorcolu, prodavnica "Prvog maja" iz Pirota, s bezlicnim sivim bankarskim odelima u izlogu. Kad se kupuje na cetiri mesecne rate, odelo kosta 1 880 dinara, a za kes 20 odsto manje.

Pirocanci se, kazu, razumeju u novac, i nije ni cudo da su i pre nego sto im je to guverner rekao, procenili kako ce zbog nemira na Kosovu, rambujeovskih pregovarackih meandara,i nepredvidivih poteza Vlade Srbije, domaca valuta u naredna cetiri meseca izgubiti najmanje petinu vrednosti.

"Sa odgovarajuceg mesta uveravaju nas da bi, uz odredjene koncesije u pregovorima o Kosovu, mogle biti skinute sankcije na investicije. Otvoreno receno, ako te pare po osnovu dokapitalizacije i ino kredita, o kojima se vec pregovaralo, ne dodju, imacemo ozbiljnih problema da platimo drzavne devizne obaveze i odrzimo proizvodnju", rekao je Vlatkovic. Bocni racuni

S ekonomske tacke gledista, koju je zastupao guverner (oprezno se pri tom ogradjujuci od politickih reperkusija), potpisivanje sporazuma iz Rambujea bilo bi apsolutno racionalno resenje. Nacin na koji radikali i socijalisti na terenu podesavaju politicku temperaturu govori, medjutim da ce se drzavni vrh pre odluciti da patriotskom retorikom prigusi socijalna nezadovoljstva i da je skoncentrisan na mnogo komplikovanije pitanje - kako da objasni otkud tudja cokula na srpskoj zemlji. Vecina politickih mitinga organizovanih prosle nedelje odrzana je u ruralnim delovima Srbije (koje sadasnja kriza gotovo ne pogadja) i koji tradicionalno glasaju za socijaliste.

S druge strane, u poslednjih godinu dana najvise su povecani izdaci za higijenu i zdravlje (iznad 60 odsto), kulturu i obrazovanje i troskovi stanovanja koji pogadjaju stanovnistvo u gradovima, na ciju podrsku vlast ni ne racuna. U tom prvenstveno politickom racunu jedina uznemiravajuca stavka je povecanje cena hrane, pre svega zelene pijace, za 4,5 odsto u samo jednom mesecu i to pri padu realnih plata za gotovo 13 procenata.

Kad tenzije na Kosovu rastu, kao sto se to sada desava, troskovi angazovanja srpske policije penju se na dva miliona nemackih maraka dnevno. "Preduzeca miruju i cuvaju devize po svaku cenu", objasnjava Mladjan Dinkic, koordinator grupe nezavisnih ekonomista G-17, a Vlada Srbije blazi nemire gradjanstva gurajuci u prodavnice secer i ulje ispod cene.

Eventualni sporazum doneo bi pre svega olaksanje budzetu, jer bi mir na Kosovu cuvali tudji vojnici, placeni iz evropskog, americkog ili nekog drugog dzepa. Ali, u drzavnim krugovima (ali ne onim koji imaju uticaja na kosovske pregovore), medjutim, mnogo se vise racuna na priliv evropskog kapitala, koji je, navodno, Srbiji znatno naklonjeniji od evropskih ministara inostranih poslova koji su morili Milana Milutinovica. Od jedan do sto

Razliciti izvori bliski Vladi Srbije procenjuju taj potencijalni inostrani priliv od sto miliona nemackih maraka (odmah upotrebljivih), do 300 ili 400 miliona dolara, ali na znatno duzi rok. Ova prva cifra gotovo je dovoljna da isplati najvecu martovsku glavobolju - placanje dospelih obaveza za naftu i gas koje se procenjuju na oko 100 miliona dolara i verovatno ce, zaobilaznim putevima, biti i dobijena.

Isti izvori razlicito procenjuju i mogucnost da vlada odluci da (radi popune budzeta) jednokratno poveca cenu benzina koji sada kosta 0,7 DEM sto je znatno nize od cene u okruzenju od 1,5 do 1,7 DEM za litar benzina. No, to je vrlo osetljivo politicko pitanje jer je cena benzina u poslednje vreme automatski povezivana sa devalvacijom (koja nije verovatna) i velikim ucescem te cene u ukupnom obracunu mesecne inflacije. U prva dva meseca porast cena je vec dostigao oko cetiri procenta, koliko je u ekonomskoj politici za ovu godinu, doduse sasvim nerealno i besmisleno, planirano za celu godinu.

Spekulise se takodje da bi vlada u najgorem slucaju, ako se situacija oko Kosova zakomplikuje, mogla odigrati na iracku kartu i istice vest da je direktor Jugoimporta SDPR, jugoslovenske vojne izvozne firme, bas proslog petka urucio pozdrave predsednika Jugoslavije Slobodana Milosevica irackom kolegi Sadamu Huseinu i zauzeo se za jacanje privrednih veza dve zemlje pod sankcijama. Za svaki slucaj, ako Evropljani zakazu.

"Jos ovde ima dobrih jeftinih stvari i stranci ne haju ni za Kosovo, ni za bilo sta drugo, jer su sve te rizike vec ukalkulisali. Oni 'grizu', jer ocekuju da bi ulog mogao mnogostruko da im se vrati", kaze za NIN jedan domaci konsultant stranih kompanija, cije iskustvo oprezno podrzava teoriju Dragana Tomica da ce "do kraja godine, posle pravednog sporazuma o Kosovu, Srbija biti najvece gradiliste u Evropi".

U svakom slucaju, guverner koji je proslog petka cesto koristio uzrecicu "govorimo otvoreno", saopstio je da je u prosloj godini po osnovu kapitalnih transakcija od planiranih 400, u zemlju uslo 120 miliona dolara, a da mu se u ovom trenutku nude samo krediti pod tako visokim kamatama (zbog politickih rizika kosovske krize), koji su cak i za ljude u takvoj oskudici kakvi smo mi, neprihvatljivi. Francuska veza

U drzavnim krugovima koji se bave ekonomskom stranom Rambujea kalkulise se i cinjenicom da bi, bez obzira na buduce politicko ustrojstvo, Kosovo ekonomski nastavilo da funkcionise sa Srbijom po principu spojenih sudova, i da bi bar deo od obecane humanitarne pomoci tamosnjem stanovnistvu (u visini od oko 350 miliona dolara) zavrsio u srpskim kasicama.

"A i vojnici ce kad stignu, valjda nesto da potrose", kaze jedan sagovornik NIN-a, koji americka upozorenja da ce taj novac ici preko Albanije i Makedonije, naziva "provizornim kalkulacijama".

"Francuska veza" naseg dinara i Rambujea je, medjutim, zavodljiva i prevrtljiva bas kao sto bi se od nje i ocekivalo. Cinici, neskloni Vladi Srbije, rekli bi: "Prodali ste Telekom, prodali ste Kosovo, nema mnogo tako dragocenih stvari za trgovinu, a i ta cuda kratko traju."

Zaista, kroz Srbiju je u junu 1997. godine protrcala 1,7 milijardi nemackih maraka, a jedini na dobitku su bili socijalisti koji su dobili izbore. Nema nikakvih garancija da se i u slucaju povoljnog rambujeovskog ishoda ne bi desilo nesto na prvi pogled paradoksalno: da taj novac, umesto blagostanja, donese vetar u jedra inflacije.

"Kad bi meni neko sad dao 100 miliona dolara, morao bih dobro da se oznojim dok ne razmislim kome da ih dam. Nas kljucni problem je gomila losih, nerestrukturisanih preduzeca s ogromnim viskovima radnika, a Rambuje je, kako god da se pregovori zavrse, samo jedna epizoda", kaze jedan bankar za NIN.

Kod njega ta ideja da dobijemo novac, pa da ga opet onako prokockamo, izaziva jezu i vise ga plasi od mogucnosti da ga u ovom trenutku ne dobijemo. Redovno vanredno

Guvernera Vlatkovica verovatno boli glava od obe mogucnosti: do raspleta pregovora, Narodna banka Jugoslavije placace iskljucivo drzavne obaveze za energente i lekove, sto prakticno znaci da ce centralna banka raditi pod uslovima koje savezni Zakon o deviznom poslovanju propisuje u vanrednim uslovima, kad su devizne rezerve "u crvenom".

To se do sada desavalo u vise navrata i ta vest nije bogzna kakvo uzbudjenje za privredu koja se devizama odavno snabdeva drugim, autonomnim tokovima. Po prvi put medjutim, centralna banka iscrpla je mogucnosti da smanjenjem monetarne mase utice na stabilnost kursa i cena. Iako nikakvog stampanja novca nema, dileri sve zustrije "zuje" pod guvernerovim prozorom, i to ce se, kako je i on sam priznao, dogadjati i ubuduce.

"Guverner je sasvim u pravu kad kaze da glavni rizici nisu pod njegovom kontrolom, vec pod kontrolom Vlade Srbije", kaze dr Bosko Zivkovic, bankarski strucnjak.

Nas kljucni problem je unutrasnji dug izmedju preduzeca koji dostize 210 milijardi dinara i dvadeset puta je veci od novcane mase. Taj dug pritisnuo je preduzeca, njihova dugovanja su lancano zagusila pre svega velike banke, a one sad ugrozavaju centralnu banku. Postoji mogucnost da sve to provali kao bujica i taj rizik se uvecava sa rastom inflatornih ocekivanja, sto se registruje kroz rast kursa".

U javnim finansijama (koje bi, kako je guverner diskretno spocitnuo Vladi Srbije, prvo trebalo da se dovedu u red) vlada ociti nered. Drzava i dalje ne vraca novac koji je uzajmila od centralne banke, ali sad nagovestava isplatu 1,5 penzije u martu. Razni ministri setaju Srbijom, obecavajuci kredite, kao da je vreme za pripremu izbora.

Slama je bacena i sad se ceka ko ce da baci sibicu, kazu ekonomisti, ali je svaka prognoza hoce li inflacija buknuti, ili ce vlada i dalje uspevati da je zadrzi "na puzecem nivou" i u za Jugoslaviju navodno razumnim granicama ispod sto procenata, nezahvalna.

"Potpisace sporazum o Kosovu, i opet ce se izvuci", kaze rezignirano jedan ekonomista, ali tvrdi da na duzi rok dinar nema nikakvu ozbiljnu odbranu.

"Mere koje je proslog petka donela Narodna banka su dobre, ali zakasnele", kaze dr Zivkovic. Njihov smisao je da centralna banka, zarad sopstvenog monetarnog zdravlja, gurne u stranu sest velikih banaka u kojima su nagomilani nevraceni krediti i da vise prostora za disanje srednjim i malim bankama i preduzecima koja kako-tako vracaju kredite.

Na kratak rok, tvrde ekonomisti, stare banke ce poceti da se urusavaju, jer ce im komintenti bezati, a srednje da sire klijentelu, kreditni potencijal i poboljsavaju likvidnost. "A onda ce neka nevidljiva politicka ruka pozvati takvu banku i urgirati da se kredit odobri nekom drzavnom miljeniku koji nikad ne vraca novac, i novi krug pakla ce biti otvoren", kaze jedan analiticar."Ona preduzeca koja su ubila velike banke, sahranice i one manje."

Taj scenario je tim verovatniji jer je proizvodnja u recesiji (u realnom iznosu u prva dva meseca opala je za sedam odsto prema na istom periodu prosle godine) i, kako tvrde i oni koji simpatisu i oni koji se uzasavaju socijalista, nece se oporaviti. "To ce u najboljem slucaju biti neko puzanje, neko krpljenje nalik na ono u drugoj polovini prosle godine", kazu sagovornici NIN-a, razocarani sto na evropski meni koji se nudi Srbiji, nikako ne dospevaju reforme.

Ni rambujeovska motka, ni sargarepa, ne bave se tim pitanjem.

TANjA JAKOBI