Analiza etnicke strukture Kosova i Metohije svodi se, za sada, na ovlasne procene uz vrlo malo egzaktnih podataka
Ukoliko sredinom marta u Parizu bude potpisan sporazum o resavanju kosovske krize, usledice pripreme za popis stanovnistva Kosova i Metohije, kako bi se stvorili uslovi za sprovodjenje izbora u narednih devet meseci. Srpska strana je insistirala na tom popisu, buduci da je od pocetka krize na Kosovu broj Albanaca koriscen kao kljucni element njihovih zahteva za otcepljenje. Popisom bi takodje trebalo utvrditi koji procenat albanske populacije na Kosovu ima pravo glasa, odnosno jesu li tacne tvrdnje da mnogi zagovornici Kosova republike zapravo nisu drzavljani SRJ, pa kao takvi ne mogu ni glasati na predstojecim izborima.
U sedistu OEBS-ove misije na Kosovu kazu da su upoznati sa zahtevima srpske strane, ali da jos ne mogu govoriti o detaljima eventualnog popisa i lokalnih izbora. "Ukoliko sporazum bude potpisan sredinom marta, to bi znacilo da ce devetomesecni rok za popis i izbore isteci negde u decembru. Verujemo da bi bilo bolje da posao oko izbora ne radimo u zimskim uslovima, vec da ga obavimo jos ovoga leta. U tom slucaju ne bismo imali vremena da pre izbora sprovedemo kompletan popis stanovnistva, vec bismo uradili skraceni popis, koji bi nam ukazao na broj stanovnika sa pravom glasa ali ne i na etnicku strukturu stanovnistva na Kosovu", objasnio je Bernt Borsard iz pristinske kancelarije OEBS-a. Iako zvanicnih razgovora o ovome jos nema, saznaje se da su predstavnici OEBS-a vec stupili u vezu kako sa Saveznim zavodom za statistiku tako i sa albanskim demografima, u pokusaju da pripreme metodologiju kojom ce, konacno, biti utvrdjen broj Albanaca na Kosovu i Metohiji.
Najveci broj izvestaja sa Kosova, bar kada su strani mediji u pitanju, dugo se vrteo oko novinarskog klisea da je rec o juznoj srpskoj pokrajini u kojoj zivi gotovo 2 miliona Albanaca, koji cine 90 odsto stanovnistva. Srpska diplomatija pokusavala je da objasni kako je njihov broj na Kosovu znatno manji, ali je neusaglasenim izjavama zbunjivala i ono malo u ovom trenutku zainteresovanih za demografiju.
I dok predsednik Srbije procenjuje da na Kosovu i Metohiji ne moze biti vise od pedesetak odsto albanskog zivlja (znaci, veruje da ih ima oko milion), a predsednik savezne drzave smatra da ih ne moze biti vise od 900 000, statistika ukazuje da ih je jos pre deset godina bilo oko milion i po. Ovlasne procene, bazirane na nesto malo egzaktnih podataka, postale su jedini instrumentarij za utvrdjivanje strukture kosovske populacije buduci da se poslednjim relevantnim popisom smatra onaj iz 1961. godine. Taj popis stanovnistva radjen je po metodologiji i uz nadzor Saveznog zavoda za statistiku, koji je tada imao kredibilitet i neprikosnovene kompetencije na nivou cele SFRJ. Problematicni popisi
Rezultati svih kasnijih popisa mogli bi se, tvrde eksperti, po razlicitim osnovama osporavati. Popis 1971. godine dogodio se u vreme decentralizacije federalne drzave kada su ogranicene i kompetencije centralne statisticke institucije, koja ostaje nadlezna za metodologiju obrade podataka i neka, uglavnom tehnicka pitanja njihovog objavljivanja, ali se sam cin popisa prepusta republickim odnosno pokrajinskim sluzbama.
Naredni popis stanovnistva, onaj iz 1981. godine, podudario se sa demonstracijama u Pristini, zbog cega je njegov pocetak cak morao biti pomeren. Za taj popis bio je zaduzen pokrajinski Statisticki zavod, koji su tada vecinom cinili albanski statisticari. Postoji sumnja da su navedene cifre isforsirane (prema ovom popisu bilo ih je oko 1 200 000, odnosno cinili su 77,4 procenta stanovnistva Kosova i Metohije) buduci da je iskazivanje podataka o broju stanovnika trebalo da bude podrska politickim teznjama kosovskih Albanaca, koje su se bazirale na cinjenici o njihovoj dominaciji nad ostalim etnickim grupama na Kosovu i Metohiji.
Najproblematicniji od svih posleratnih popisa bio je onaj iz 1991. godine, sproveden u atmosferi pocetka raspada SFRJ. Kosovski Albanci bojkotovali su ovaj popis posle neuspelih pregovora svojih politickih predstavnika i federalnih vlasti o uslovima sprovodjenja popisa. "Tako se dogodilo da nam za vise od tri decenije nedostaje kredibilan, korektan popis stanovnistva na Kosovu i Metohiji", objasnjava za NIN dr Miladin Kovacevic, pomocnik direktora Saveznog zavoda za statistiku, koji se vec nekoliko decenija bavi demografskom problematikom. "Demografska slika Kosova i Metohije moze se, dakle, samo pretpostavljati na osnovu popisa radjenih od 1948. do 1981. godine uz uvazavanje napomene da ni svi oni nemaju podjednak kredibilitet", istice dr Kovacevic.
Rezultati popisa stanovnistva iz 1953. i 1981. godine svedoce o razlicitom tempu rasta stanovnistva na Kosovu i Metohiji. U ovom periodu broj stanovnika centralne Srbije uvecan je za 37,6 procenata dok se kosovska populacija udvostrucila odnosno uvecala za 116,2 procenta. Doprinos tome daju u prvom redu Albanci visokom stopom prirodnog prirastaja, koja je sedamdesetih godina dostigla rekordnih 28,7 promila (u isto vreme stanovnistvo centralne Srbije uvecavalo se po stopi od 7 promila, dok se u Vojvodini belezi prirastaj od svega 5,2 promila). Albanska dominacija
Prema procenama od pre dve godine, prirodni prirastaj kosovske populacije sada iznosi 18 promila, sto je manje nego pre dvadesetak godina ali znatno vise od republickog proseka koji je u medjuvremenu presao u minus (iznosi -1,5 promila). Albanska strana cak osporava podatke o padu prirastaja. U tekstu "Srpske spekulacije o etno-demografskoj realnosti Kosova i Albanaca" objavljenom u dnevniku na albanskom "Koha ditore", profesor demografije na paralelnom Albanskom univerzitetu u Pristini Hivzi Islami istice da je tako niska cifra posledica nepotpune evidencije albanskog stanovnistva u registrima rodjenih i umrlih, koju tumaci nepoverenjem Albanaca u institucije Republike Srbije i nevoljnoscu da sa njima saradjuju. "Ali i pored ovoga i uprkos uticaju drugih faktora, politicko-psiholoskih i socijalnih, kao sto su strah od rata, stvaranje osecaja socijalne nesigurnosti, zivotnoj besperspektivi i ostalim kriznim psiholoskim i materijalnim komponentama koje su uticale na smanjenje bioloske reprodukcije, jer se mnogi parovi odlucuju da prolongiraju radjanje dece - Albanci su sacuvali veliku prednost u nacionalnoj strukturi Kosova", pise Islami.
O promeni etnicke slike Kosova i Metohije u korist albanske populacije govore i cinjenice da je od prvog posleratnog popisa iz 1948. godine do popisa iz 1981. ucesce Srba i Crnogoraca u stanovnistvu Kosova prepolovljeno, dok ucesce Albanaca neprestano raste. Osamdesetih godina oni su cinili vise od dve trecine stanovnistva pokrajine.
"Cak i ako uvazimo da je taj procenat u medjuvremenu povecan ne mozemo, ipak, govoriti o proporciji 9:1 koja se cesto pominje", smatra dr Kovacevic. "Pored toga sto se vidi da je opao prirodni prirastaj na Kosovu i Metohiji, mora se ukazati i na cinjenicu da je demografska slika tog regiona izmenjena i migracionim kretanjima, koja su poslednjih decenija narocito izrazena."
Slicno se moze zakljuciti i na osnovu statistika nekih zapadnih zemalja. Tako, recimo, nemacke vlasti tvrde da u njihovoj zemlji boravi oko 250 000 Albanaca sa Kosova. Nesto manje, oko dvesta hiljada, ima ih, kazu, u Svajcarskoj, a po 100 000 evidentirano je u Francuskoj i Belgiji. Procenjuje se da u ostalim zemljama Zapadne Evrope zivi bar jos 100 000 kosovskih Albanaca, koliko ih ima i u centralnoj Srbiji i Crnoj Gori. Da albanska strana danas, kada se govori o popisu stanovnistva i izborima na Kosovu, ozbiljno racuna sa ovim visokim brojem emigranata svedoci i cinjenica da se neprihvatljivom ocenjuje, kod nas prihvacena metodologija, popisa stanovnistva kojom bi drzavljani SRJ, pa i Albanci sa Kosova, koji se duze vreme nalaze van zemlje, bili iskljuceni iz kategorije stalnog stanovnistva.
"Ozbiljan nedostatak ovog koncepta jeste da se popisom ne obuhvataju sva ona lica koja privremeno, zbog razlicitih razloga nisu prisutna", smatra profesor Islami. "Rezultati ovakve koncepcije mogu naneti stetu Albancima, jer je nemali broj njih otisao sa svojih vekovnih ognjista usled nasilja i vojno-policijskog terora", pise Islami, po cijoj proceni na Kosovu danas zivi 1 911 000 Albanaca, koji cine 87 procenata ukupnog stanovnistva. Stalno stanovnistvo
O cemu je zapravo rec? Prema preporukama medjunarodnih organizacija i Ujedinjenih nacija i kod nas je usvojen princip da se u kategoriju stalnog stanovnistva ubrajaju oni stanovnici koji nisu duze od godinu dana odsutni iz mesta stalnog boravka. "Nije rec o promenama metodologije koju smo mi izmislili, vec se radi o prihvatanju medjunarodnih preporuka kako bi se ujednacili rezultati na globalnom nivou odnosno sprecilo da ljudi budu popisivani i ovde i u zemljama u kojima zive."
Prilikom popisa se, tvrde strucnjaci, slepo sledi faktografija. Tako ce 2001, kada bude radjen sledeci popis i 10 000 Kineza, ako ostanu ovde, biti stalno stanovnistvo SRJ, bez obzira sto nece imati drzavljanstvo, licne karte, cak ni prijavu boravka. "To ne znaci da odsutni drzavljani SRJ nece biti popisani - hoce, ako ima neko da za njih da podatke. Razlika je samo u tome sto se oni nece kod nas voditi kao stalno stanovnistvo vec ce to biti neka druga kategorija, recimo, gradjani SRJ privremeno odsutni, pri cemu oni zadrzavaju sva prava koja imaju kao drzavljani SRJ", istice dr Miladin Kovacevic, podsecajuci da je po ovoj metodologiji 1995. godine, pod pokroviteljstvom UN, uradjen popis u Makedoniji.
Stalno prisutno stanovnistvo moglo bi biti vazna odrednica, bar u onom momentu kada od broja pripadnika svake etnicke zajednice bude zavisila njihova zastupljenost u lokalnim organima vlasti, skupstini, sudovima, onako kako je to predvidjeno sporazumom iz Rambujea koji su Albanci, kako tvrde, spremni da potpisu. Odnosi etnickih zajednica na Kosovu i Metohiji mogli bi delimicno biti utvrdjeni popisom stanovnistva koji bi, kako je planirano sporazumom, trebalo da sprovedu OEBS-ovi verifikatori, Republika Srbija i lokalne sluzbe, kako bi se pripremili spiskovi za lokalne izbore, takodje predvidjene sporazumom. Egipcani u skupstini
Sporazumom o Kosovu predvidjeno je da cetrdeset mesta u buducoj skupstini pokrajine (od ukupno 120) bude raspodeljeno shodno procentualnoj zastupljenosti etnickih zajednica u ukupnom stanovnistvu Kosova i Metohije. Tako ce zajednice za koje se utvrdi da su zastupljene sa vise od 5 procenata (dakle Srbi i Albanci) ravnopravno podeliti izmedju sebe 30 skupstinskih mesta dok ce 10 mandata biti ostavljeno zajednicama zastupljenim sa vise od 0,5 a manje od 5 procenata. Ukoliko je stanje na terenu iole slicno podacima popisa iz 1981, za ovu drugu grupu kvalifikovali bi se Muslimani (3,5%), Romi (2,1%), Turci (0,8%), Hrvati (0,6%) a mozda i Goranci, Egipcani ili Ejupci, ukoliko novi popis pokaze da prebacuju 0,5 procenata zastupljenosti u ukupnoj kosovskoj populaciji. Ove poslednje tri kategorije nisu pominjane u dosadasnjim popisima stanovnistva, tako da ce se prilikom popisa po prvi put videti koliko ih zaista ima na Kosovu.
Predsednik Srbije Milan Milutinovic imao je i dodatni razlog da se u Francuskoj vatreno zalaze za odbranu interesa stanovnistva na Kosovu, jer je rec o izbornim jedinicama za koje se veruje da su umnogome uticale na njegov izbor za prvog coveka Republike, buduci da su u vreme prilicno slabog odziva gradjana na izbore, presudni glasovi stigli sa Kosova. Time je dostignut i zamalo prebacen zakonom propisan cenzus da Milutinovic postane predsednik. To je praksa koja se ponavlja od pocetka visestranacja kod nas i potvrdjuje tezu da se najlakse manipulisalo izbornim rezultatima u multinacionalnim sredinama.
Analizirajuci rezultate tih predsednickih izbora, tesko se moze poverovati da ce samo nekoliko meseci posle njih doci do krvoprolica. Jer, analize pokazuju da su u kljucnim momentima na izbore najradije "izlazili" Albanci. I analiza rezultata proslogodisnjeg referenduma (podaci Centra za slobodne izbore i demokratiju - CeSID) pokazala je da je protiv stranog mesanja u resavanje kosovske krize, pored celokupne, popisom utvrdjene kosovske populacije Srba i Crnogoraca, navodno glasalo jos oko trista hiljada gradjana od kojih su dobar deo, sudeci po popisu stanovnistva, morali biti Albanci.
Od tada su se prilike znatno izmenile. Albanci bi mogli dobiti priliku da na prvim narednim izborima za ciju ce ispravnost garantovati OEBS zaista i glasaju, a medjunarodna zajednica i srpska vlast dobili bi konacno podatak o njihovom broju. Sto se Srba sa Kosova tice, veliki broj ce informaciju o tacnom broju albanskih komsija na Kosovu docekati u izbeglistvu. Prema podacima Saveznog ministarstava za informisanje, od pocetka sukoba Srbi su proterani iz 110 kosovskih sela.
Ljubica Gojgic
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.