UPOTREBA REPUBLIKE SRPSKE

Ono sto se desavalo u trci "Sloge" i patriotske koalicije (SDS, SRS) za mesto premijera ludo je balkansko nadgornjavanje. Ali, kad su Amerikanci - da bi pritisli Milosevica zbog Kosova - palicu dodali Karlosu Vestendorpu i Robertsu Ovenu, usledio je urnebes. Bilo bi i komicno da ulog nisu zivoti ljudi i sudbine citavih naroda

Zasto bi se neko u tek primirenoj Bosni odlucio za tako jake "lekove" u jednom jedinom danu? (Cetvrtog marta je u RS smenjen pre nekoliko meseci, na neposrednim izborima izglasan predsednik, a nekoliko sati kasnije objavljena je odluka arbitraze kojom se RS oduzima parce teritorije "gde je najtanja", kod Brckog.) Zasto?

"Izgleda da je Zapad odlucio da igra na kartu povezanu sa susednim Kosmetom, a to je razbijanje srpskog naroda." Da nisu napisane u uglednom spanskom listu "El pais", ove reci bi Karlos Vestendorp vec okarakterisao kao "srpske provokacije". Kao sto je odmah, posto je smenio predsednika Republike Srpske, nasao da to, u stvari, svetski "dezurni krivac" poslednje decenije dvadesetog veka Slobodan Milosevic "nastoji da destabilizuje Bosnu kako bi skrenuo paznju medjunarodne javnosti i smanjio pritisak na Kosovo".

Ipak, izgleda da niko Vestendorpov bezocni izum nije uzeo ozbiljno. Rojters je, "pozivajuci se na zapadne diplomatske izvore", nasao da je upravo obrnuto: SAD su sa ove dve odluke izvrsile pritisak na Milosevica - pred nastavak pregovora o resavanju kosovske krize. Tako nesto je "neimenovani zapadni diplomata" rekao i "Gardijanu". Spanac voli Srbe

Elementarna logika odavno je ubijena u Bosni. Deo zasluge za to pripada i Vestendorpu. Spanac ide dalje. Tako je on, koji nosi strasnu titulu visokog predstavnika UN za BiH, Skupstini RS - koja odluku o Brckom "smatra nepravicnom i suprotnom Dejtonskom sporazumu i Ustavu BiH, zbog cega je ne prihvata" - ponudio licnu pomoc "kako bi se pripremili aneksi na odluku (arbitraze) i sacuvali interesi RS". Ako se ikad iko u nekoj buducnosti prihvati posla da opise ovaj dogadjaj, nece moci da poveruje da je na kraju ovog veka ziveo takav cinik.

"Postujem demokratiju", rekao je taj covek desetak dana ranije. (NIN br. 2512 od 18. februara 1999) "Postujem srpsku kulturu, ona mi se svidja." "Postujem ih (Srbe) i zelim da oni postanu deo evropske civilizacije." "Demokrata" i "ljubitelj Srba", dakle, posle "crnog petka" kad im je smenio predsednika, pregazio njihov Ustav (koji je, inace, pre toga morao dobiti njegovu potvrdu da je u redu) zove u NATO bazu Ramici kod Banjaluke "umerene Srbe iz koalicije 'Sloga' Milorada Dodika, Petra Djokica i Zivka Radisica da im uz pomoc komandanta SFOR-a generala Montgomerija Migza kaze da se ne jede. (Bolje mesto od kasarne za demokratski dogovor mogao je naci samo u Hagu.) Kazu da je tada upoznao i drugacijeg Dodika. Ali ne, sigurno to nije poremetilo dobar san visokog predstavnika. Takvim profesionalcima je vaznija sudbina njihovih velikih plata (oko 50 hiljada maraka mesecno) nego sudbina malih naroda.

Taj alhemicar reci sesce dva dana kasnije i napisati brizno pismo Zivku Radisicu: "Migel Arijas mi je preneo, nakon sastanka sa Vama, pitanja koja Vas zabrinjavaju. Ja ih razumem", pise, a onda javlja senzacionalnu umirujucu novost: "Mogu da garantujem, kao visoki predstavnik, da ce RS, kao sto je prikazano na Dejtonskoj mapi, ostati neprekinuta." Spanac bas ume da se "udvara". Pa: "Ukoliko ste spremni da radite sa nama, ja cu vas podrzati i ohrabriti sve one koji su angazovani da uzmu u ozbir Vase brige." Od svih problema Karlosa brinu jedino Zivkove brige! Pravo na ubistvo

Ali nije, ipak, pravedno za ovakve dogadjaje krivicu prebacivati na nekog polit-profitera koji ce koliko sutra otici, a za sest meseci mu se u Bosni nece secati ni imena. Sigurno bi se drugacije igrao ovaj komad sa Srbima u RS da supersila bez koje se ovakve kardinalne odluke ne donose nije resila da zbog Kosova "Srbima pokaze njihovog boga". Uostalom, i Nikola Poplasen je tom mozaiku dodao kockicu kada je na skupstinskom zasedanju ispricao kako je "jedan americki diplomata od njega trazio da osudi fasisticki rezim Slobodana Milosevica, da se javno ogradi od njega i da RS prekine odnose sa Beogradom".

Koliko god se sigurno zna da Poplasen nije andjeo, toliko vise niko i ne sumnja da s druge strane stoji nasilje bez ogranicenja. Lepo je to poredjao jedan od kljucnih ljudi Socijalisticke partije RS (sto bi Vestendorp rekao "umereni Srbin") dr Dragutin Ilic: "SAD su podrzale razbijanje Jugoslavije, podrzale su progon Srba iz Hrvatske, na Kosovu stvaraju veliku Albaniju, a od nas prave Kurde."

I upravo kad je pocela ova guzva, osoba N.N., obucena u NATO uniformu ubila je u Loparama poslanika u lokalnoj skupstini Krstu Micica Kicu (38). "Pokojni Micic je sa nekoliko kolega posao na pice. U centru Lopara cetiri americka vojnika su mu preprecila put. Posle verbalnog duela trojica pripadnika SFOR-a su krenula ka dzipu, dok je cetvrti zastao, iznenada potegao pistolj i u pravcu Micica ispalio pet metaka od kojih su ga tri pogodila. Vojnici su velikom brzinom pobegli u pravcu Tuzle."

Zvucalo bi kao novinarsko doradjivanje istine da Srbi nemaju i brutalnija iskustva sa SFOR-om. Kad je pre nekoliko meseci u kolima ubijen karate trener koji je upravo vozio petoro dece, Karlos Vestendorp je hladno rekao: "SFOR nije znao da su deca u kolima."

Sad sigurno nece imati potrebu da ista kaze. Ako americki pilot - koji je prosle godine iz zabave leteo iznad italijanskog zimovalista, zakacio zicaru i ubio dvadesetoro ljudi - "nije kriv", onda ce ovaj sto je potegao pistolj na nenaoruzanog Srbina (dobro, ne treba sada, na pragu 21. veka insistirati na glupom fer-pleju iz vestern filmova) sigurno zasluziti neki visoki orden. Pravo na (hladnokrvno) ubistvo Srbina u Bosni - ako visoki predstavnik Ujedinjenih nacija na to gleda kao na "nesrecan slucaj" - moze uskoro postati prirodno pravo koje americki vojnik stice "dolaskom medju Indijance". Nemci su ovde tokom Drugog svetskog rata imali "cenovnik": sto za jednog. SFOR jos nije izdao proglas: koliko za nijednog. Ali, informacije radi, pravno stoji ovako: BiH je sa NATO-om zakljucila specijalni sporazum o privilegijama vojnika i sluzbenika. Tako, ma sta da urade, sluzbenici NATO-a podlezu istrazi NATO-a, a ako bi se eventualno utvrdila krivica oni bi bili predati sudskim organima svoje zemlje. Bice jos gore

Ovakva gorka saznanja jesu rezultat decenijskog angazovanja jedine supersile medju Srbima. Ipak, u jednom trenutku Srbi su i poverovali da moze biti da su bas oni jedini krivci za svoju zlu sudbinu jer su "isli uz svaku dlaku", te je tako koalicija "Sloga" na poslednjim izborima u RS dobila poverenje polovine biraca. Posle akcije "medjunarodne zajednice" (da koristimo i dalje taj eufemizam) 4. marta ove godine postavlja se pitanje sta se, u stvari, tacno ocekuje od "kooperativnih Srba". Da mazohisticki uzivaju u cerecenju sopstvenog naroda, entiteta i matice? Da ih pokazuju po svetskim metropolama kao cudo nevidjeno?

Jedan od najomiljenijih Srba u zapadnim metropolama Milorad Dodik sada je morao da prizna: "Odluka o Brckom je suprotna zakljucku madridske konferencije, Dejtonskom sporazumu i Ustavu BiH. Ona je puna afirmacija zahtjeva Bosnjaka." I ostalo mu je samo da podnese ostavku.

Slicno je rezultirala i podrska medjunarodne zajednice Biljani Plavsic, nesumnjivom favoritu na septembarskim predsednickim izborima. I zavrsila je slicno. Plavsiceva je izgubila od, tada autsajdera, Poplasena. Koga bi, u stvari, medjunarodna zajednica volela da vidi na celu RS? Medju Srbima, takvih osoba je, izgleda, sve manje.

Po Dodikovom misljenju, Srbe cekaju nove revizije Dejtonskog sporazuma: promene izbornog zakona, pokusaj stvaranja jedinstvene vojske i zahtevi za rekonstrukciju Ministarskog veca BiH. "Sve moze biti i gore", rekao je on. Najlakse je pretpostaviti da ce se to pokazati kao tacno. Srbima posle toga ostaje da polako dizu ruke od "simulakrum demokratije" - besciljnih biranja, laznih odlucivanja i ispraznih procedura - te da dodju do stanja da pozele pravi protektorat, "k'o za vrijeme Austrije". Tako bi Vestendorp umesto da "postuje demokratiju" mogao da direktno odlucuje, ali i da oseti odgovornost. U suprotnom posto su potrosili "kooperativne Srbe", Amerikanci ce morati da traze "Srbe marionete".

Citav period "implementacije Dejtonskog sporazuma" (tri i po godine) pokazuje da je Amerikancima miliji "duh Dejtona" od onoga sto je u sporazumu zapisano. Tako Dejton, jedan od najvaznijih medjunarodnih ugovora s kraja ovog veka, sve vise poprima karikaturalne oblike, a "trajni mir u Bosni" postaje politikantska fraza koja pokriva sve ocigledniju nameru da ovo ostane - trajno nestabilno podrucje u kome se nista nece moci uciniti bez direktnog i svakodnevnog americkog arbitriranja. Kob americkog karaktera

Cinjenice sugerisu upravo to. Trajno je nestabilna Federacija koja je konstruisana tako da Bosnjacima da privid sopstvene drzave-entiteta. Hrvati, americku pomoc u odsudnom ratnom trenutku placaju tako sto ima da sede u tom entitetu i svakodnevno kvare bosnjacki san. Hrvatsko insistiranje na "trecem entitetu", sad vec cetvrtom, proces je koji ce pre svega da sluzi tome "da komsiji crkava krava". Raspoluceni srpski entitet takodje je trajan izvor napetosti. A u ovakvim konstrukcijama napetost se moze malim zahvatima uvek i u danu povecavati. Pelcer Srednje i Juzne Amerike, to se vidi golim okom, dobro se prima na Balkanu.

Iza svega ide i lepa zabava za "dobre momke" iz americke administracije ili vojske koji bi se inace dosadjivali po klupama vasingtonskih parkova. Jedan ucesnik Dejtonske konferencije kaze da je Roberts Oven pravnik pri kraju karijere, te su mu dali da se pred penziju "upise u istoriju", presudjujuci u sporu oko Brckog.

I americki supervizor za Brcko Robert Farand sada ima mogucnost da postane svetski ekspert broj jedan za kondominijume. (latinski condominium - "zajednicko vladanje vise drzava nekom teritorijom"). Naime, ovakav eksperiment je vec jednom radjen na pacifickim ostrvima Vani-Vutu "nad kojima su se preklapale teritorije Francuske i Engleske". Pokazalo se da je nemoguce da ovakvo resenje bude sprovedeno u praksi, te su ostrva proglasila nezavisnost. Americki ambasador u toj bestragiji tada je bio bas Robert Farand.

Sada je Farand dobio zadatak da pokusa da eksperiment ponovi u Brckom. Koliko ce uspeti, oseticemo na svojoj kozi. Eto, da nismo Srbi, stvari bismo mogli gledati i sa njihove veselije strane. Ovako ostaje: u drzavi Vani-Vutu, kralj izvesnih Juha-ha-ha, obecao da ce biti Uha-ha-ha...

Tanjug javlja iz Londona da je, izgleda, prethodni visoki predstavnik za Bosnu Karl Bilt upozoravao da kondominijum nije dobro resenje za Brcko. Upozoravao je Bilt i u Dejtonu da nije dobro da se Brcko ostavi za arbitrazu. Nije vredelo. Ali sta da se na ovo kaze? Mozda je Svedjanin preozbiljan covek za ovakvo ludo (eksperimentalno) vreme. Takvih vise, nazalost, u Bosni nema. Ovde je sad na delu rascvetali "americki karakter", ono sto je cuveni katolicki intelektualac Ivan Ilic jos sezdesetih godina sazeo u nekoliko recenica. Dakle: "Neodoljiv poriv da cini dobra dela je urodjena crta americkog karaktera. Izgleda da su Severni Amerikanci jedini koji veruju da moraju i smeju i da su u stanju da odaberu onog s kim ce podeliti svoje blagostanje. Ovakav stav, u krajnjoj liniji, dovodi do toga da se ljudi bombama primoravaju da prime njihove darove." Krajem devedesetih nama je postalo potpuno jasno sta je Ilic hteo da kaze. I neka nam je bog u pomoci. SLOBODAN RELjIC

BRANKO PERIC