Ako je suditi po upozorenjima koja salje Stejt department, Amerikanci bi ovih dana trebalo obavezno da se klone pojedinih cirilicnih prostora bivse i preostale Jugoslavije. Prosle nedelje, pred vikend, preporuceno im je da izbegavaju Kosovo i "granicno podrucje" prema ovoj srpskoj pokrajini, a od ponedeljka je istovetno upozorenje prosireno i na prekodrinsku teritoriju bosanskih Srba. Kazu, sto je sigurno, sigurno je: ako putujete sa americkim pasosem, klonite se tih balkanskih podrucja - dok se drugacije ne dojavi.
Taj isti Vasington, medjutim, ovih dana uveliko salje na nas Balkan neke druge vlasnike US pasosa. Kako civile, tako i prethodnicu onih u uniformama... I jedne i druge u vatrogasnoj misiji izazvanoj, kako se konstatuje, "najozbiljnijom krizom koja potresa Evropu".
Do pre nedelju dana to je bila ekskluzivna odrednica za Kosovo, ali su se onda oglasili Roberts Oven i Karlos Vestendorp - da nas podsete da ni u Bosni nista nije gotovo, dok zaista nije gotovo. I tako sad imamo dvodelnu trenutno najozbiljniju evropsku krizu, na koju se SAD obrusavaju sa svojim najjacim diplomatsko-vojnim kalibrima, s tim sto se ovi drugi jos neko vreme drze u drugom planu. GELBARDOVA VATROGASNA MISIJA
Bil Klinton i Medlin Olbrajt imaju dvojicu specijalnih izaslanika za tu crnu balkansku rupu, poznatu svojevremeno, pod imenom Jugoslavija - i obojica su u ovom trenutku na terenu. Robert Gelbard najavio je proslog vikenda vasem dopisniku intervju povodom tekucih potresa u Bosni, ali je precizirao da ce to moci da se obavi tek posle "vaznog putovanja" koje mu predstoji.
U medjuvremenu - u ocekivanju da ce premijer Milorad Dodik preispitati svoju odluku o ostavci (kao i da predsednik zajednickog Predsednistva BiH Zivko Radisic nece ici dalje od privremenog zamrzavanja svoje funkcije), u Vasingtonu se, za javnost, i dalje striktno lansira teza da je proslonedeljne poteze Ovena i Vestendorpa prema Republici Srpskoj potrebno pre svega shvatiti kao demonstraciju odlucnosti medjunarodne zajednice da se dosledno sprovodi kurs koji je trasiran dokumentom iz Dejtona. Kako nam je tim povodom receno u Stejt departmentu, resavanje statusa Opstine Brcko (koja obuhvata ovaj grad sa okolinom, na povrsini od 80 kvadratnih kilometara) - u formi neutralnog distrikta koji ce biti pod medjunarodnim nadzorom, a sa mesovitom srpsko-hrvatsko-bosnjackom lokalnom upravom - predstavljalo je za medjunarodnog arbitra Amerikanca Robertsa Ovena "prakticno jedinu mogucu odluku", imajuci u vidu neka tekuca i neka ne tako davna zbivanja u Republici Srpskoj.
Konkretno, kako se navodi u Vasingtonu, "izrazito prodejtonska politika" predsednika vlade Milorada Dodika dovela je u proteklih 13 meseci do korenitog zaokreta u stavu medjunarodne zajednice prema Republici Srpskoj. A to je posebno registrovano u ovom gradu: Medjunarodni monetarni fond i Svetska banka otvorili su se prema novoj administraciji u Banjaluci, slavine je odvrnuo i americki Kongres, koji je pre toga b/h entitet bosanskih Srba iskljucivo identifikovao sa Srebrenicom, Karadzicem i Mladicem, sto je omogucilo nadleznima u Klintonovom Savetu za nacionalnu bezbednost i u stabu Medlin Olbrajt u Stejt departmentu da odloze za ovaj mart inace vec pripremljenu (i u sirem saveznickom sastavu vec usaglasenu) presudu medjunarodnog arbitra Roberta Ovena da se Brcko oduzme Srbima i preda na upravu Bosnjacko-hrvatskoj federaciji.
Taj medeni mesec Republike Srpske sa SAD, medjutim, bio je isuvise lep da bi mogao dugo da traje. Banjalucko kocenje uzbrdo, i to sa najviseg mesta, intenzivno je pocelo da se oseca od jeseni prosle godine, kad se Milorad Dodik nasao u sendvicu izmedju novoizabranog predsednika Nikole Poplasena i njegovih beogradskih mentora (kvalifikacija sa jednog internog brifinga u Stejt departmentu) Slobodana Milosevica i Vojislava Seselja.
Rezultat? Kao odgovor na ovo pitanje, citiracemo izjavu jednog visokog predstavnika americke administracije, neposredno zaduzenog za sprovodjenje Mirovnog sporazuma iz Dejtona: "I pored impresivnih rezultata koje je Dodik postigao tokom svog jednogodisnjeg premijerskog mandata, posle odlaska Biljane Plavsic i ustolicenja novog predsednika RS pojavile su se nove i ozbiljne teskoce koje su stvarale Karadziceva SDS i Poplasenova radikalska SRS, koja je pod Seseljevom kontrolom iz Beograda. A da su te dve partije omogucile Dodiku da sprovede u delo svoj program - koji je prihvatila Skupstina Republike Srpske - vrlo je izvesno da bi Ovenova arbitrazna komisija donela prosle nedelje drugaciju odluku. A to prakticno znaci da bi Opstina Brcko i zvanicno postala suvereni deo Republike Srpske. Odnosno, ne bi bila pretvorena u neutralni distrikt pod medjunarodnom kontrolom i sa lokalnom upravom u kojoj ce ravnopravno biti zastupljena oba entiteta BiH."
Na novinarsko pitanje koliko se prilikom donosenja ove odluke uzimala u obzir cinjenica da Opstina Brcko - sa tim svojim novim, neutralnim statusom - prakticno deli Republiku Srpsku na dva dela, pomenuti predstavnik administracije imao je vrlo kratak odgovor: "Arbitri i mi verujemo u jedinstvenu drzavu Bosnu i Hercegovinu i pod tim okolnostima Brcko, jednostavno, nema tu stratesku vaznost koja se implicira." POPLASEN - KAO PORUKA MILOSEVICU
Vasington je, inace, ne samo odmah i zdusno podrzao proslog petka Vestendorpov hirurski rez u Banjaluci, vec je bivsi predsednik RS Nikola Poplasen odmah zvanicno optuzen kako za grubo krsenje Dejtonskog sporazuma, tako i za uzurpaciju vlasti i gazenje osnovnih demokratskih standarda u Republici Srpskoj. Kako nam je receno tim povodom u Stejt departmentu, Poplasen je pre tri nedelje odbio Vestendorpov zahtev da ispostuje Ustav i prenese nadleznosti vrhovnog komandanta oruzanih snaga na predstavnika RS u zajednickom Predsednistvu BiH Zivka Radisica, a i u vise navrata, osim toga, "krsio je Ustav i demokratski izrazenu volju bosanskih Srba odbijajuci i da prihvati i podrzi Milorada Dodika kao legitimnog predsednika vlade Republike Srpske".
Proslonedeljno Poplasenovo pismo Vestendorpu (kao odgovor na seriju ozbiljnih upozorenja visokog predstavnika medjunarodne zajednice) u Vasingtonu je ocenjeno kao "provokativno, izazivacko i uvredljivo reagovanje, kojim se preti nasiljem u Republici Srpskoj" i posle toga - kako je konstatovano - Vestendorp je, jednostavno, bio prinudjen da primeni svoja ovlascenja i smeni predsednika RS. Istovremeno, bila je to prilika da se u Stejt departmentu javno izgovori ono na sta se vec mesecima upozorava u konsultacijama sa Kongresom, Belom kucom i Pentagonom. A to je optuzba da Milosevic uporno pokusava da, preko Poplasena i jos nekolicine politicara, manipulise zbivanjima u Republici Srpskoj - kako bi, koliko je to moguce, odvratio paznju medjunarodne javnosti sa krize koju rasplamsava na Kosovu.
Da li se tu neko prevario u nekoj racunici - ostalo je da se vidi. Ono sto je, medjutim, vec sad sasvim evidentno, to je da se cela ova kombinacija pretvorila u bumerang i vratila onome ko ju je i inicirao. Za beogradski Beli dvor Vasington ima povodom "slucaja Poplasen" veoma kratku i jasnu poruku: odluka o uklanjanju predsednika RS govori o odlucnosti medjunarodne zajednice da dosledno sprovodi odredbe Dejtonskog sporazuma o Bosni - s tim sto uopste ne bi trebalo sumnjati da ce isti takav stepen odlucnosti biti ispoljen (kad uskoro bude doslo vreme) i u nastojanjima da se sprovede mirovni plan za Kosovo koji je pripremila Kontakt grupa. Haug. HOLBRUKOVA POSLEDNjA PONUDA
Ricard Holbruk razgovarao je u sredu u Beogradu sa Slobodanom Milosevicem u vreme kad se ovaj broj NIN-a uveliko pripremao za stampu. U nekoj drugoj situaciji, za dopisnika iz Vasingtona bilo bi prilicno riskantno da se javno bavi predvidjanjem ishoda ovog susreta, ali ovo su sad vanredne okolnosti i po tome sto je vrlo izvesno kako moze da protekne ovaj najnoviji dijalog americkog izaslanika i jugoslovenskog predsednika.
U Beograd je, naime, preko Krisa Hila prosle nedelje vec stigla poslednja i poznata vasingtonska ponuda u vezi sa Kosovom, a na Holbruku je da zadovolji Milosevicevu sujetu time sto ce mu, eto, i on doci na noge. Ali, za Dedinje nema nista vise od toga: Amerika je ostala na rambujeovskoj opciji i na Klintonovom emisaru bilo je jedino ne da pregovara (ta prica je zavrsena u Rambujeu), vec da pokusa da ubedi svog starog poznanika da zaista najozbiljnije shvati upozorenja koja mu se salju sa zapadnih strana. Odnosno, da pocne da se odgovarajuce ponasa - zarad spasa drzave kojoj je na celu, a posebno kosovskih i ostalih Srba, do kojih mu je na recima toliko stalo.
Holbrukovo beogradsko upozorenje, u izjavi za CNN, da Srbiju deli "samo nekoliko dana od moguce tragedije, cak vecih dimenzija nego sto su bile sve prethodne", nije izreceno slucajno niti bez osnove. Dejtonski memoari americkog glasnika pokazuju da je on prethodnih godina dobro upoznao ovog svog stalnog pregovarackog partnera, tako da je ovaj njegov sadasnji apel potrebno stoga shvatiti iskljucivo kao bukvalno poslednji poziv Milosevicu da neodlozno prihvati kompletan plan Kontakt grupe za Kosovo - bez prethodnog iznudjivanja vazdusne intervencije zapadnog vojnog saveza. NATO predstavlja kosovsku neminovnost, a Holbrukova misija je da eventualno isposluje da to bude sporazumno i da bude samo na zemlji, a ne i sa raketno-bombarderskom uvertirom iz vazduha.
Bilo kako bilo, ovo nije prvi put da se ulazi u zavrsnicu u kojoj se cini, na prvi pogled, da se ne poklapaju interesi Vasingtona i Beograda. U ovom kosovskom slucaju, medjutim, razlika je o sredstvima kojima se tezi da bi se stiglo do istog cilja (najsira moguca autonomija, pod medjunarodnim vojnim nadzorom). Amerika se upinje da taj recept iz Rambujea bude primenjen bez prethodnog upozoravajuceg udara avijacije NATO-a, ali u Vasingtonu niko ne vidi nacin kako bi mogao da se osujeti takav rasplet - jer Milosevicev manevar postaje, zapravo, sve ocigledniji.
Manevar, posle kojeg ce SAD i EU dobiti divnu priliku da se dalje same nose sa kosovskim i ostalim Albancima, dok ce dodatno potkracena SRJ ostati veciti duznik svom predsedniku koji je, eto, morao da zrtvuje i Kosovo da bi je spasao ratne kataklizme u izvedbi NATO-a.
SLOBODAN PAVLOVIC
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.