MEDIJI

Zvanicno svi negoduju protiv zakonskih mera koje se odnose na medije, ali ih "privatno" ipak rado koriste. U medjuvremenu, novinama se i dalje izricu najvise kazne i preti konfiskacijom imovine

Objasnjenje ministra Aleksandra Vucica, dato u oktobru, kada je donosen Zakon o javnom informisanju, da se "podrazumeva da ce novinar moci da prenese informaciju sa konferencije za stampu, skupova i drugih javnih mesta..." nikoga tada nije umirilo, a pet meseci posle ove izjave jasno je i zasto.

Zbog toga sto su preneli izjavu Gorice Mojovic sa konferencije za stampu gradske vlade u senci, osudjeni su "Danas", "Blic" i "Glas javnosti". Izjava se odnosila na gradsku ministarku kulture Ljiljanu Blagojevic, za koju je receno nesto sto mi ovde necemo citirati (da ne bismo i mi dosli pod udar zakona!), a sto njen dosadasnji rad na funkciji gradskog sekretara za kulturu prikazuje u veoma negativnom svetlu. Optuzena je jos i za smenu Jovana Cirilova i oduzimanje kluba Bitef teatru, koji je dodeljen RTV "Kosava", vlasnice Marije Milosevic.

Mada je Gorica Mojovic na sudu potvrdila da je njena izjava tacno preneta, sud je odrezao po zakonu: "Danasu" 250 000 dinara (glavnom uredniku 150 000), "Blicu" 150 000 (uredniku 70 000) i "Glasu" 100 000 (uredniku 50 000), u zavisnosti od toga koliko je ko dao prostora ovoj vesti. Odbrana obraza

Onda su pocele da pljuste izjave politickih stranaka koje su se od pocetka izjasnjavale protiv zakona. Prozvanim se narocito osetio SPO, mada Ljiljana Blagojevic tvrdi da nije njihov clan. Posto je ova stranka bojkotovala donosenje ovog zakona neglasajuci, Vuk Draskovic je, u novembru, izjavio da "odlucno ustajuci protiv 'policijskog' Zakona o informisanju, SPO ne brani ni pravo na laz ni uvrede, mi branimo obraz Srbije pred svetom". Kako je u ovaj stav pocelo da se sumnja, povodom najnovijeg sudjenja, Draskovic je, za svaki slucaj, pojasnio da je "SPO dovoljno jak da trpi uvrede, ali privatna lica ne moraju".

Privatna lica, dakle, koja nisu dovoljno jaka, nisu ni u obavezi da brane obraz Srbije, te tako mogu da se zale sudu. Istina, u ovom slucaju malo je problematicno sto se "privatno" lice potpisalo kao "gradski sekretar za kulturu Ljiljana Blagojevic" sa adresom Skupstine grada (uzgred budi receno za pojavljivanje na sudu u svojstvu gradskog sekretara bila bi potrebna odluka Skupstine grada). Ali, sud je uzeo u obzir da je "povredjena fizicka licnost" podnositeljke zahteva i kaznio pocinitelje.

Nekoliko dana posle izricanja presude gospodja Blagojevic posetila je redakciju "Danasa", donela prvi deo demantija, a zatim izjavila da ova redakcija vodi organizovanu hajku protiv nje, da nisu objavili da nijedan dinar od placene kazne nije otisao u njen dzep, kao i da su ona i njen suprug medju prvima potpisali peticiju protiv Zakona o informisanju. Takodje je insistirala na tome da je ona umetnica i da se ne bavi politikom, spocitavajuci novinarima da se bave politikom. Da bi sve bilo kao u dobro skrojenom komadu, u trenutku dok je jos trajala poseta, u redakciju je dosao poslanik SPO-a iz Sokobanje Dragoje Lukovic, donoseci pomoc od 5 000 dinara.

I tako ukrug, od Zakona se svi ogradjuju, protiv su i ne podrzavaju ga, samo se tu i tamo na njega pozovu, kolk'o da pravda bude zadovoljena. Zbog neizdrzivosti situacije lider SPO-a izjavio je da ce se ova stranka boriti da sto pre stupi na snagu novi savezni zakon o informisanju "koji ce pocivati na principima slobodnog i odgovornog novinarstva". Dobar tajming

Posle Beograda na red je dosla i Pristina. Na provokativne komentare da se i Kosovo nalazi u sastavu Republike Srbije, te da bi Zakon trebalo da regulise i stampu na albanskom, Vucic je, jos jesenas, odgovorio da ce se Zakon "konsekventno primenjivati i na Kosmetu, a strucne sluzbe bave se pitanjem informisanja u 'Koha ditore' i 'Bujku'", i napomenuo da ce se videti i da li su i kako albanski listovi registrovani. Kao da je ministar jos tada znao da ce se ovih dana pokrenuti postupak protiv "Rilindije", jer nije na vreme upisana u registar. Sa njima su pred sud pozvani i "Gazeta Sciptare" zbog fotoreportaze o "OVK" i "Kosova sot" zbog kalendara na kome se vide pripadnici "OVK". Maksimalnu kaznu od 800 000 dinara, koja je izrecena "Kosova sotu", a izdavacu i glavnom uredniku po 400 000, Vucic je nazvao dobrom voljom Srbije, koja samo novcano kaznjava "za propagiranje bandita i pozivanje na rusenje ustavnog poretka nase zemlje".

Mada bi vecina srpske populacije rado videla sudjenja albanskim medijima i jos radije ih vise nikad ne videla na kioscima, ovako nevesto primenjivanje Zakona ne moze da ne zbuni i najstrastvenije branioce nacionalnog interesa.

Kalendar, zbog kog je osudjen "Kosova sot", objavljen je jos 31. decembra,a ilustrovan je fotografijama agencije Rojters koje su vec objavljivane. Kazna tako em sto stize sa dva meseca zakasnjenja, em u takvom trenutku da ga ni sami Albanci ne bi mogli bolje izabrati. Strucne sluzbe koje su pratile njihov rad, valjda su do sada uocile da te novine obiluju tekstovima koji su izrazito antisrpski orijentisani, o drzavi i Ustavu da i ne govorimo. Umesto sto su se bavili kalendarom, mogli su da primete da se "OVK", recimo, ne pise pod navodnicima, da se, naprotiv, pod navodnicima pise SRJ, da se objavljuju spiskovi lica ubijenih od strane "tajne srpske organizacije - Crna ruka" o kojoj ni u tekstu ne saznajemo kakva je i da li uopste postoji, kao i da se cak i za ankete biraju naslovi poput "Sa Srbima se ne mogu odrzati mirovni pregovori". Bilo je nacina i razloga da se nesto preduzme i pre donosenja zakona, a tek se, po njegovom donosenju, dalo uvoditi reda. Ovako, udar na albanske medije dao je jos povoda da se govori o njihovim ugrozenim pravima, o srpskom rezimu protiv koga oni ne mogu nista do da pokusavaju da sire svoje informacije dokle god mogu, a sada to ne mogu, a sve se desava "u najkriticnijem momentu za Albance, dok se odrzava konferencija u Parizu" (iz saopstenja redakcije "Kosova sot").

Novinari "Kosova sot" su, inace, za presudu saznali preko radija, ubrzo im je blokiran racun, dostavljeno resenje za konfiskaciju imovine, a na konferenciji za stampu ministar Vucic im je objasnio da je to ucinjeno jer "ove su novine nepodnosljive". Novinari nisu bili lenji, pa su pozvali sve vladine i nevladine organizacije, domace i strane, da dignu svoj glas protiv totalitarnog srpskog rezima... Dobra volja

Krajem prosle nedelje u zvanicnu proceduru usao je savezni zakon o informisanju, najavljen jos pre nekoliko meseci. O njemu su se, dok se jos gajila nada, cule razlicite izjave, ali uglavnom se ocekivalo da bi mogao da donekle ublazi mere iz republickog: da se kaznena procedura prebaci u nadleznost redovnih sudova, rok za presudu produzi na 30 dana i uopste da zalici na zakon.

Savezni ministar informisanja Milan Komenic izjavio je, u neautorizovanom intervjuu NIN-u, da ne moze biti "Don Kihot koji umislja da moze derogirati republicki zakon". A sve i kada bi mogao da derogira republicki zakon, obe republike dale su do znanja da ih se savezna regulativa ne dotice previse. Crnogorci ionako nedvosmisleno kazu da ne priznaju saveznu vladu, pa samim tim ni njene odluke, a ni srpski ministar nije pokazao narocito interesovanje za savezne odluke kada je u pitanju njegov resor. Zakon se i inace u SRJ vrsi na najmanje dva koloseka, crnogorskom i srpskom, cak su i clanice Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) napomenule da bi mogle napraviti posebnu, svoju, crnogorsku asocijaciju. Uopste, sve sto bi se moglo nazvati saveznim, sve je manje popularno. U samoj Srbiji, opet, postoje najmanje dva paralelna sveta, srpski i albanski. Ovi drugi, pri tom, kada su mediji u pitanju, i ne samo mediji, mogu da racunaju na pomoc medjunarodne zajednice i neveste poteze Srbije, a ovi prvi, srpski, ne mogu da racunaju ni na sta, najmanje na "dobru volju" Srbije.

Stavise, mogu se nadati onome sto se ove nedelje desilo u Kragujevcu, gde je na kucu sefa dopisnistva "Glasa javnosti" Dragana Alimpijevica bacena bomba.

Urednici nezavisnih medija pokusace, opet, da se dogovore sta im je ciniti, u ocaju su se culi i predlozi da se od sada ne stampaju nikakve informacije o politickim strankama, cime bi novine prakticno ukinule same sebe. Ali, kao da je neka razlika, biti ukinut ili se sam ukinuti.

Ivana Jankovic