Ulazak u reforme je priznanje jedne vlasti da ne moze da resava probleme na stari nacin. A cim vlast pocne da dira u svoje temelje, pocinje da se ljulja. Otuda u Crnoj Gori ima neodlucnosti, nedovoljno radikalizma i razlicitih licnih i grupnih interesa
Osam dana politickih strasti i trunka diplomatije porodili su u Crnoj Gori ono sto se zvanicno zove "Izmene zakona o privatizaciji", a u sustini predstavlja prelazak sa dve godine prica na - znoj i suze reforme.
Takav zakon je svu vlast poverio Savetu za privatizaciju, ciji je predsednik premijer Filip Vujanovic, a "siva eminencija" dr Veselin Vukotic, profesor na Ekonomskom fakultetu u Podgorici.
Pre tacno jedne decenije Vukotic je napisao "deset zapovesti" o prodaji drustvenog kapitala, a onda je s vladom Ante Markovica smenjen."Ja sam trazio reforme i izgubio vlast", kaze Vukotic na pocetku intervjua za NIN. Oreol reformiste do koske, diplomatska vestina da savlada unutrasnje medjupartijske virove i insistiranje na nezavisnosti (zbog cega i dalje svoju kancelariju ne seli sa fakulteta), cine ga jednim od retkih sagovornika koji s autoritetom i bez politickih strasti moze da govori o licu i nalicju srpske i crnogorske tranzicije. Koji su to kljucni razlozi koji pokazuju reformski pristup Crne Gore u odnosu na Srbiju, i da li vas te razlike plase?
- U ekonomskom smislu te razlike postepeno proisticu iz ubrzanja procesa privatizacije, podsticanja privatnog preduzetnistva i zelja i nastojanja da se privreda otvori i uspostavi komunikaciju sa medjunarodnim finansijskim organizacijama. Rijecju, to je gradnja novog sistema sa mnogo vise ekonomskih sloboda, koja je sada vidljivija u Crnoj Gori nego u Srbiji.
Brine me politicka situacija unutar i izmedju dvije republike, koja moze da eruptivno srusi sve snove reformista u i Srbiji i u Crnoj Gori. Isto tako, opasni su procesi prvobitne akumulacije politicke moci koji dugorocno uporiste traze u "osvajanju i zauzimanju" svojine, jer je evidentno da se politicka moc ne moze crpsti iz ideologije vec iz snage ekonomije.
Ali uopste ne zelim da upadam u tu klopku da poredim Srbiju i Crnu Goru. Hocu da poredim Crnu Gori i Cesku, jer kad tako gledam, onda vidim da su nasi rezultati skromni. Mnogi smatraju da je u Crnoj Gori samo retorika reformska, ali da se u sustini nista ne desava?
Da, ima takvih prigovora, ali su isuvise povrsni. Ja ne zelim da ulazim u uzrok njihovih namjera. Treba imati u vidu najmanje tri lavirinta kroz koja prolazi reforma u Crnoj Gori. Apsurdno je ocekivati da cim neko kaze reforma, sve je rijeseno. Reforma je prisila! To je priznanje vlasti da ne moze da rjesava probleme na stari, dosadasnji nacin. A cim vlast pocne da dira u svoje temelje, pocinje da se ljulja. Otuda i u Crnoj Gori ima neodlucnosti, nedovoljno radikalizma, kompromisa, a uz to i razlicitih interesa na licnom i grupnom nivou. To je lavirint prirodne teznje ka ocuvanju vlasti.
Drugo, reforma u Crnoj Gori prolazi i lavirinte gradnje novog sistema u odnosu na sistem koji je preovladjujuci na saveznom nivou.
I treci, po meni veoma tezak lavirint za reformu u Crnoj Gori, ali i u Srbiji, jeste nas mentalitet. Da se svi zapitamo, ako smo imali toliko pametnih ljudi u proslosti, toliko junackih podviga, toliko toga sto zovemo "svijetla i ponosna proslost", zasto smo onda ostali "crna rupa u Evropi"? Tvrdi se da nismo uspeli zbog pritisaka spolja?
- Objasnjenje o spoljnoj zavjeri je i suvise prosto da bi ga ozbiljni ljudi prihvatili. Nas mentalitet ja kao zivi pijesak - tu su prije ili kasnije tonuli mnogi pokusaji modernizacije. To je mentalitet nerada, izmisljanja prica i podmetanja, neprihvatanja pravila igre nove civilizacije.
Reformski projekat je zaista jedna tanana nada i trazice vise umijeca u sprovodjenju nego busanja u prsa. Cini mi se da se ide u pravilnom pravcu, istina putem punim dzombi i varljivih skretanja.
U odnosu na Srbiju, Crna Gora lici na atleticara na startu koji je krenuo prije nego je starter dao znak. U atletici se to kaznjava! Da li ce Crna Gora biti kaznjena sto je prva krenula? Od pocetka privatizacije bilo je nekoliko velikih afera u cije su rasplitanje bili umesani i diplomatski krugovi?
- Da, bilo je nekih propusta, prije svega proceduralnih. Medjutim, propusti nas uce vlastitoj snazi i upoznaju sa ogranicenjima. Zaista, smoglo se snage da se kroz novo zakonodavstvo i posebno pravila tenderske prodaje, stvori institucionalna osnova koja ce ovakve propuste uciniti manje vjerovatnim. Istovremeno se shvata da je nepostovanje principa transparentnosti - ogranicenje efikasnosti privatizacije i njene socijalne pravednosti. Transparentnost je rijec od koje mnogi drhte, a na tom principu Savijet za privatizaciju ce maksimalno insistirati. Koliko su problemi sa stranim investitorim stvar neiskustva u pregovorima sa strancima, a koliko su izazvani licnim interesima ljudi u drzavnom vrhu?
- Ima i jednog i drugog, i to je karakteristika u svim zemljama u tranziciji, ali i uz napomenu da je sve radjeno uz angazovanje stranih konsultanata. Ali i treceg. To trece je, po mom misljenju, forsiranje politickih razloga da se sto prije sklope ugovori sa strancima, i tako prakticno dokazu stavovi o otvaranju Crne Gore, ali se u toj brzini naprave propusti. Koliki uticaj su ove afere ili nesporazumi imali na raspolozenje javnog mnjenja prema privatizaciji i reformama?
Javno mnjenje gubi strpljenje, jer se vec deceniju prica o reformama, a rezultati su skromni. Ljudi hoce da zive kvalitetnije odmah, da odmah imaju standard Zapada. Ali, privreda se ne moze tako brzo privatizovati i restrukturirati, i dolazi do razocaranja u reformu. Posebno kada reforme odlazete kao sto se to radilo u SRJ.
Sad i jeste problem: kako povratiti povjerenje u citav proces, kako u njegovo postenje tako i u ishod. Ja se zalazem ne samo za pravedno drustvo vec isto tako i za kreativno drustvo. Drzave gdje je bazicni cilj bila socijalna pravda bankrotirale su! Nema pravde u siromastvu, bez novca. Sloboda i pravda traze da se prevlada "despotizam destrukcije". To je lekcija koju mozemo da naucimo iz svog iskustva! Ima misljenja da je cela Crna Gora i sve sto je u ekonomiji u njoj vredno podeljeno izmedju partijskih funkcionera i ne moze biti privatizovano bez njihove licne saglasnosti?
- Do mene takvi prigovori do sada nisu stizali, a Savjet za privatizaciju je taj koji sada o svemu odlucuje.
Inace, u Crnoj Gori su uvijek postojale price o tome cije su koje zone ljudi iz vlasti. Te price postoje i danas. Medjutim, novi Zakon i Uredbe, kao i prisustvo stranih konsultanata, postojanje Skupstinske komisije dokidace dosta lokalnog, grupnog, partijskog. Ne kazem da ce do toga doci i brzo i lako, ali stvaraju se institucionalni uslovi za preobrazaj. Crna Gora ima ekspertsku pomoc britanskih i americkih strucnjaka, ali ne i znacajnu materijalnu pomoc. Da li je u ratnom okruzenju, monetarnim lomovima i slaboj ekonomiji uopste moguce sprovesti reforme?
- Crnoj Gori su potrebne nove institucije i znanje, prije svega, Ali, i novac je isto tako vazan da bi se pokrenuo tok funkcionisanja tih novih institucija, presao, ublazio socijalni gep.
Ne moze se plivati na suvom. Tesko je ispostovati princip transparentnosti privatizacije kad vam za tender treba godina dana, a novac za mnoge tekuce probleme odmah. Crnogorska privreda je isposcena Plasim se da bez konkretnog novca iz inostranstva nece profunkcionisati nove institucije, restrukturiranje preduzeca i uopste otvaranje Crne Gore. Koliko je odmeravanje stvarnih dometa privatizacije i reformi u Crnoj Gori ograniceno ostrim politickim podelama?
- Privatizacija, kao kljucni korak reformi je suvise ozbiljna stvar da bi se smjela upregnuti u trenutne politicke interese i partije i pojedinaca. To je proces koji oblikuje ekonomsku, socijalnu, mentalnu i kulturnu strukturu Crne Gore u slijedecih 30 - 50 godina. Zato bi bilo suvise opasno da se ona povjeri samo politicarima. Osecate li vi taj politicki pritisak, i mozete li, kao clan_Saveta da govorite ono sto zaista mislite?
- Ja pricam samo ono sto mislim, a dokle cu, ne znam.
TANjA JAKOBI
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.