AGRESIJA NATO

Vazdusni udari na SRJ NATO-u su, mozda, potrebni da ocuva kredibilitet, ali mogu da dovedu do sukoba sirokih razmera na Starom kontinentu

Zapoceli su udari po Jugoslaviji. Prvi put u svojoj pedesetogodisnjoj istoriji, zapadni vojni savez, NATO, poveo je rat protiv neke suverene drzave i prvi put posle Drugog svetskog rata nemacki vojnici ucestvuju u agresiji. Americke krstarece rakete pocele su da padaju u sredu uvece na cetrdeset izabranih vojnih ciljeva sirom SRJ. Metu za siledzijstvo Zapada uglavnom predstavljaju objekti Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdusne odbrane. Ovaj vid Vojske Jugoslavije podneo je najveci teret prvih udara.

Vise od stotinu krstarecih raketa, procenjuje se, palo je u noci izmedju srede i cetvrtka na aerodrome, radarska postrojenja, lansere protivavionskih raketa zemlja-vazduh, radio-relejna cvorista, komandna mesta i dve fabrike namenske industrije. Prema ruskim izvorima, broj ispaljenih raketa je manji - oko sedamdeset. Evakuisani aerodromi

Da li Vojska Jugoslavije moze uspesno da se suprotstavi agresorskim udarima NATO avijacije? Pitanje, stalno prisutno u svesti obicnih ljudi, dobija odgovor u saopstenju komandanta Trece armije general-potpukovnika Nebojse Pavkovica da su jedinice VJ oborile dva NATO aviona i sest krstarecih raketa. Ruski izvori tvrde da se radi o jednom avionu i tri rakete. Nemacka je potvrdila da je oboren njen avion "tornado" u rejonu planine Cicevice. Pilot se katapultirao, a mestani okolnih sela tragaju za njim.

Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdusna odbrana su izlozeni udarima jer predstavljaju direktnu pretnju strategiji koju Zapad, predvodjen SAD, sistematski razvija u kreiranju novih medjunarodnih odnosa. Iako su tehnoloski, a i brojcano, snage NATO-a dovucene u region znatno nadmocnije, RV i PVO raspolaze sa nekoliko sistema koji izazivaju postovanje. Najveci strah americkih pilota izaziva mobilni raketni sistem "kub-M" ruske proizvodnje, ili SA-6, kako ga zovu u NATO-u. Za strah od "kuba" zasluzna je vojska Republike Srpske koja je sredinom 1995. godine ovom raketom oborila americki lovacki avion F-16. Dogadjaj je tada izazvao veliku buru u oruzanim snagama SAD, cak je i tadasnji nacelnik zdruzenog generalstaba pozivan pred Kongres na izjasnjavanje.

Zbog toga su na meti krstarecih raketa u prvim udarima bile, na primer, kasarne u Novom Sadu i Kragujevcu. Nekada su, pre nego sto je VJ pocela da razmesta trupe pripremajuci se za odbranu od NATO agresije, u tim kasarnama bili stacionirani pomenuti raketni sistemi.

Prema nepotvrdjenim informacijama koje stizu od ocevidaca, svi vojni aerodromi koje je neprijatelj pokusao da onesposobi bili su u potpunosti evakuisani, pa je razaranje, ako ga je bilo, veoma malo. Na primer, pista aerodroma Batajnica ostala je citava sto je indirektno pokazao i agresor saljuci nove rakete prema batajnickom aerodromu u cetvrtak ujutru, posto je odmah posle svitanja na satelitskim snimcima procenio ucinke nocnih udara.

Nazalsot, NATO je upotrebio Jugoslaviju za spasavanje sopstvene poljuljane reputacije u ocima poreskih obveznika koji na Zapadu skupo placaju medjunarodnu vojsku spremnu za borbe protiv malih i siromasnih zemalja. Jugoslavija je upotrebljena i kao poligon za isprobavanje novih tehnologija. Da bi opravdalo cenu od 2,5 milijarde dolara po pojedinacnom primerku pred Kongresom osporavanog aviona B-2, smanjene radarske vidljivosti, americko RV je prosle noci koristilo dva takva aviona u bombardovanju Kosova. U njih su bile postavljene nove satelitski vodjene bombe da se avioni ne bi spustali ispod visine od 13 kilometara, gde su bezbedni u odnosu na PVO sisteme kakve poseduje SRJ (ali ne i na ruski S-300PMU, koji, nazalost, nemamo). "Vitezovi" udarna pesnica

U vestima svetskih medija, svi americki zvanicnici isticu moc kojom raspolaze jugoslovenska protivvazdusna odbrana, a prvenstveno se spominju rakete "kub", jer americko ratno vazduhoplovstvo do sada nije, ni na jednoj od mnogih vezbi, uspelo da se sa zadovoljavajucim procentom uspesnosti suprotstavi ovom sistemu.

Prema zvanicnim izvorima RV i PVO, Jugoslavija raspolaze sa pet samohodnih raketnih pukova naoruzanih raketama "kub-M". One sluze za odbranu teritorije i brzo menjaju polozaj, pa ih vrhunska tehnologija tesko pronalazi.

Takodje, najsavremenijim zapadnim avionima potpuno ravnopravno mogu da se suprotstave i lovci MiG-29. Sesnaest ovakvih aviona leti u sastavu 127. lovacke avijacijske eskadrile nazvane "Vitezovi", bazirane na batajnickom aerodromu. Lovci MiG-29 predstavljaju udarnu pesnicu ratnog vazduhoplovstva koje je svoju borbenu avijaciju, u skladu sa Sporazumom o podregionalnoj kontroli naoruzanja iz 1994. godine, svelo na 155 borbenih aviona i 53 jurisna helikoptera.

Da bi izbegli gubitke od jugoslovenske protivvazdusne odbrane, predvodnici NATO-a prvo su udarili krstarecim raketama bas po njoj - radarskim postrojenjima, raketnim lanserima i aerodromima. Cilj je bio da se PVO "omeksa" (izraz portparola Bele kuce Dzemsa Rubina). Zatim su, sa manjim strahom od posledica, naisli americki piloti u avionima F-16 i F/A-18 sa laserski vodjenim bombama za gadjanje tackastih ciljeva. Neodgovorna upotreba

Krstarece rakete "tomahavk" postale su simbol siledzijskog ponasanja americkih predsednika - od Regana do Klintona. Njihovom upotrebom SAD su vise puta dokazale da nemaju snage da preuzmu teret odgovornosti za ulogu svetskog lidera koju su same sebi dodelile.

Glavna osobina ovih raketa je da nanose stete na udaljenostima od 1000 do 1700 kilometara, a tesko ih je neutralisati jer lete nisko - svega 50 metara od povrsine zemlje, pa ih radarski snop ne primecuje. Do sada su upotrebljavane protiv Libije, Iraka, Avganistana, Sudana i Republike Srpske.

Ni u jednom slucaju raketa "tomahavk" nije postigla ocekivane rezultate. Analize iznete u americkom Kongresu pokazale su da je u Zalivskim ratu 1991 (ispucano oko 400) cilj pogodilo manje od polovine raketa. Poslednji put upotrebljene su protiv Iraka krajem decembra prosle godine. Mada je tom prilikom ispucano 415 raketa, cak i americki izvori su priznali da je od 28 polozaja protivvazdusne odbrane koji su gadjani (izmedju ostalog), samo jedan unisten. Ucinak 1995. u Republici Srpskoj takodje je bio skroman - od 13 ispaljenih projektila na komunikacione centre, samo cetiri pogodila su cilj.

Za napad krstarecim raketama na Jugoslaviju NATO je uveo dva nove elemente. Britanija, najblizi americki saveznik, prva je zemlja kojoj je Pentagon prodao rakete "tomahavk" i one su nedavno instalisane na njenu podmornicu "Splendid". Podmornica je, uz dve americke i sa po jednom americkom krstaricom i razaracem, doplovila u Jadran, pored hrvatske obale.

Ozbiljni vojni analiticari pretpostavljaju da su neki od verifikatora tokom svog boravka u juznoj srpskoj pokrajini, poslednjih meseci, iskoristili priliku i postavili takozvane lokatore ili kapije, kako se jos nazivaju, sirom Kosova. To su mali uredjaji za navodjenje krstarecih raketa. Ako je pretpostavka istinita, ove spravice bitno mogu da poprave preciznost projektila u udarima po ciljevima.

Ostale snage NATO-a cini 400 borbenih aviona, od toga 260 americkih (jurisnik smanjene radarske vidljivosti F-117, lovci F-15, F-16 i F-18). U Makedoniju je dovuceno 12 000 vojnika (americkih, britanskih, francuskih, nemackih i italijanskih), kao deo od predvidjenih 30 000.

Napad NATO-a na Jugoslaviju krstarecim raketama samo je pokusaj ocuvanja posrnulog kredibiliteta zapadne vojne alijanse.

Ubrzo, NATO ce, ako bude ponavljao udare, shvatiti da Jugoslavija nije ni Irak, a ni Avganistan ili Sudan. Nikome ne bi odgovaralo da, ne daj boze, situacija krene ka onoj postavljenoj u pitanju novinara britanskog lista "Indipendent" u utorak: da li ce Kosovo postati evropski Vijetnam?

ARTUR DEMEK