INTERVJU: VOJIN DIMITRIJEVIC

Agresija NATO-a na Jugoslaviju imace katastrofalne posledice po medjunarodno pravo i sistem kolektivne bezbednosti

Profesora Vojina Dimitrijevica, poznatog eksperta za medjunarodno pravo, zamolili smo za detaljnije strucno obrazlozenje krsenje normi medjunarodnog prava pocinjenih agresijom NATO-a na nasu zemlju.

- Glava sedam Povelje Ujedinjenih nacija ovlascuje Savet bezbednosti da primeni silu ili razne vrste sankcija u slucaju da postoji agresija ili ugrozavanje medjunarodnog mira i bezbednosti. Clan 2, stav 4 proglasava princip neprimene sile - sila je dozvoljena jedino u samoodbrani, pojedinacnoj ili kolektivnoj, ili u mirovnim akcijama, po nalogu Saveta bezbednosti.

NATO akcija se ne moze podvesti ni pod jednu od ove dve mogucnosti za primenu sile: nijedna clanica NATO-a nije zrtva agresije, i nema izricite odluke Saveta bezbednosti.

Rezolucije donete u vezi sa situacijom na Kosovu izrazavaju uverenje Saveta bezbednosti da su ugrozeni mir i bezbednost, da to predstavlja pretnju regionu. Medjutim, sama ta konstatacija nije dovoljna, iz toga se nikako ne moze izvuci ovlascenje za primenu sile. Ovom agresijom NATO je prekrsio i sopstveni statut?

- Savernoatlantski pakt je organizacija za regionalnu kolektivnu bezbednost, upravo zasnovana na nacelu kolektivne samoodbrane. Predvidjeno je da ulazi u oruzane akcije samo ako jedna od clanica bude napadnuta. Istorijski je uspostavljen radi zastite od SSSR-a i Varsavskog ugovora, i vrhunac je ironije i cinizma sto je prvi put primenio silu ne u odbrani, nego u napadu protiv drzave koja nikada nije bila clanica Varsavskog pakta. Kako objasnjavate izgovore vezane za navodnu humanitarnu katastrofu?

- NATO tvrdi da ih preteca humanitarna katastrofa ovlascuje na nesto sto se u medjunarodnom pravu zove humanitarna intervencija. Ako je to norma obicajnog prava, (jer medjunarodno pravo nije samo pisano pravo), onda bi NATO mogao da tvrdi da je to pravilo jace od Povelje UN. Medjutim, humanitarna intervencija je institucija iz 19. veka koju su velike sile povremeno koristile u situacijama koje su njima odgovarale. Na primer, protiv Turske povodom masakra hriscana na Balkanu i u Jermeniji, protiv africkih drzava zbog pokolja manjina... Poveljom UN je ovo nacelo prevazidjeno jer Savet bezbednosti moze, kao sto je to vec cinio, da i humanitarne katastrofe u pojedinim zemljama proglasi pretnjom miru i bezbednosti i da intervenise. Savet bezbednosti treba da pokaze svetsku saglasnost o intervenciji.

Drugi razlog sto je humanitarna intervencija izgubila podrsku prava jeste u tome sto se primenjivala nedosledno. Na primer, Ujedinjene nacije nisu prstom mrdnule da zastite zrtve pokolja u Ruandi, cak su i povukle snage koje su tamo imale. Akcija Hrvatske vojske u ofanzivi "Oluja" prosla je bez ijedne pretnje humanitarnom intervencijom, mada se sada vidi da to nije bila, kako hrvatska vlada tvrdi, samo "vojno-redarstvena operacija", nego da su u njoj izvrseni zlocini protiv covecnosti zbog kojih se sada bar tri hrvatska generala optuzuju pred Haskim tribunalom. Hoce li Haski tribunal delovati povodom ove agresije na Jugoslaviju?

- Haski tribunal, odnosno njegov tuzilac, sada su na velikoj probi. Naime, Haski tribunal je nadlezan za sve ratne zlocine i zlocine protiv covecnosti na teritoriji bivse SFRJ posle 1. januara 1991. godine. Svako krsenje medjunarodnog prava koje je bilo ko pocinio, pa dakle i snage NATO-a, mora da dovede do krivicne odgovornosti neposrednih izvrsilaca i onih koji njima komanduju.

To sto je nasa izvrsna vlast medjunarodno u velikoj meri izolovana i usamljena, ne ovlascuje nikoga da drzavu kao takvu stavi van zakona i da tretira citavo njeno stanovnistvo kao ljude bez zastite medjunarodnog prava. To ce morati da se raspravi i pred nacionalnim i pred medjunarodnim sudovima.

SVETLANA DjURDjEVIC-LUKIC