RAZARANJE CIVILIZACIJE

Na celom toku Dunava, otkako su se poceli graditi mostovi pa do danas, najvise ih je poruseno kod Novog Sada. Preko Petrovaradinskog mosta prvi je, u januaru 1946. godine presao Josip Broz a poslednji covek koji je bio na mostu aprila 1999. pre rusenja, bio je - Tito!

Kada zlo ogladni, najede se vekova, navali na najljudskija dela, na mostove. Oci reka.

Izmedju Novog Sada i Petrovaradina privi stalni most, naravno to je bio pontonski most, izgradjen je 1788. godine. Bio je inzenjersko delo pukovnika Hagena i sluzio je do 1910. godine kada je uklonjen. Da su cuprije vazne, ne samo za Novosadjane vec i za ljudski rod, te pameti su se drzali graditelji i napravili su jos nekoliko mostova na ovom delu Dunava. Zeleznicki most 1883, zatim za vreme Prvog svetskog rata, sagradjen je polustalni most za ratne potrebe Oskara Pocoreka. Most kraljevica Tomislava

Posle Prvog svetskog rata Novi Sad je ostao bez ijednog mosta, sve do 1928, kada je otvoren "Most kraljevica Tomislava ". Zivko Markovic, kustos Gradskog muzeja u penziji, kazuje nekoliko vaznih cinjenica u vezi s ovim mostom.

"Most je radjen po projektu madjarskog arhitekte Silarda Zoljinskog. Dobio je ime po princu Tomislavu Karadjordjevicu koji se rodio te 1928. godine. Njegova majka, kraljica Marija, prilikom otvaranja darivala je najblizu bogomolju do mosta, crkvu Sv. Juraja zlatnim putirom, rad ceskih majstora. Pitali su kraljicu: zasto poklon katolickoj crkvi, a ona je odgovorila da bi putir darovala i dzamiji da je bila bliza mostu. U firmi koj je gradila ovaj most radio je i sin Mileve i Alberta Ajnstajna. Srusen je 11. aprila 1941."

Posle oslobodjenja 1945. preko Dunava se ponovo prelazilo skelom, sve dok nije napravljen jedan pontonski most koji je sluzio dok nije izgradjen "Most marsala Tita". Zivko Markovic pojasnjava kako je nastao most koji je agresorski NATO srusio u bombardovanju 1. aprila 1999.

"Most 'Marsal Tito' izgradjen je na stubovima 'Mosta kraljevica Tomislava'. Gradila ga je grupa inzenjera: Djordje Prodanovic, Miodrag Zivkovic, Panta Jakovljevic i Sava Atanackovic. Svi ratni zarobljenici koji su gradili most, po nalogu Tita, oslobodjeni su jer im je obecao slobodu posle zavrsenog posla. Dug 344 metra svecano je pusten u saobracaj na Sv. Jovana 1946. godine, a prvi je iz pravca Petrovaradina prema Novom Sadu prepesacio Tito sa Kostom Nadjem i Aleksandrom Rankovicem. To je bio prvi celicni most u Evropi posle Drugog svetskog rata."

Josip Broz je, dakle, prvi presao ovaj most 20.1.1946. u 10 casova i 45 minuta, a prvog aprila 1999. izjutra u pet sati, biciklom iz Novog Sada preko ovog mosta je presao Djuro Djurkovic, zvani Tito! Nadimak je dobio u detinjstvu zbog slicnosti sa Josipom Brozom. Njegov drug Mile Drinic, na jedan dan pre rusenja "Mosta marsal Tito" rekao je da ce on, Djuro-Tito, ako budu rusili most, biti poslednji koji ce ga preci.

Prica Milana Drinica je kratka, ali je prva premostila zivot od pre i posle rusenja ovoga mosta.

"Gde god je Djuro-Tito isao, od pocetka bombardovanja za njim su padala bombe, onda sam mu ja rekao da ce biti poslednji covek koji ce preci most i onda ce se, iza njega srusiti. Ovo mi nije prvi put da prave stvari kazem u pravom trenutku. A, Djuru-Tita sam bas video da poslednji prelazi most."

Oni koji su slusali kad je most padao, kazu da je najstrasniji bio zvuk celicne konstrukcije iz vode, licio je na detinji plac. Novosadjani su mu odmah prisli sa svecama i cvecem.

Na dan Lazareve subote monstruozni NATO je srusio i "Most slobode", ponos Novog Sada, arhitektonsko delo akadamika Nikole Hajdina. Otvoren je za saobracaj 1981. godine u duzini od 1312 metara. Na Dunavu kod Novog Sada ostao je jos most, delo projektanta Branka Zezelja koji je dug 446 metara a pusten je u saobracaj 1961. godine. Zbog lepote i blagorodnosti a po slicnoj liniji profila, Novosadjani ovaj most nazivaju "zenske grudi".

Da se mostovi pitaju, od prvog aprila 1999. godine, izvor Dunava bio bi kod Novog Sada.

Lazar Kaurin