STAP I SARGAREPA

Klintona saveznici vec upozoravaju da je strategija bila pogresna da su rezultati rata nezadovoljavajuci da je NATO suocen sa ispitom svoje svrsishodnosti i da su dovedeni u pitanje i jedinstvo i buducnost alijanse

Uoci agresije NATO-a na Jugoslaviju italijanski premijer Masimo d'Alema upitao je predsednika Klintona sta ce se desiti ako bombardovanja Jugoslavije ne budu dala zeljene rezultate Klinton je kako otkriva "Vasington post", upitno pogledao svog savetnika za bezbednost Sendija Bergera. Ovaj je pitanje odcutao,a onda je Klinton odgovorio: "Nastavicemo sa bombardovanjem."

Dve nedelje od pocetka agresije Klinton ostaje tvrdoglav poput Nerona u zapaljenom Rimu, dok ga saveznici alarmantno upozoravaju da je strategija bila pogresna, da su rezultati rata nezadovoljavajuci da je NATO suocen sa ispitom svoje svrsishodnosti i da su dovedeni u pitanje i jedinstvo i buducnost alijanse. Uz to, Rusi govore o povratku hladnog rata.

General Klark se jada "Njujork tajmsu": "Uhvatili smo se u kostac s inteligentnim i sposobnim protivnikom, koji nastoji da parira svakoj nasoj strategiji. Ovaj poduhvat nosi sa sobom rizik i potpunu neizvesnost." Klintonove nevolje jos nisu stigle do Kongresa i Amerika je jos uverena, ako se izuzmu prvi kriticki glasovi u nekim uticajnim listovima, da ce, bacanjem Srba na kolena, samohvalisavo obeleziti (zbog zestokog otpora Jugoslavije vec pomerenu) pedesetu godisnjicu NATO-a. Ali, sad se otkriva da Pentagon nije bio za intervenciju i da je CIA predvidjala prkosno reagovanje Srba, a i saveznici su poceli sve glasnije i otvorenije da govore o greskama i neuspehu poduhvata koji je trebalo da bude trijumfalan.

Neke od najzescih kritika dosle su od najvernijih saveznika Britanaca, ali i "onih drugih". Medju njima su dva nasa stara znanca (za koje se zna da su zasigurno bolje upuceni u jugoslovenske prilike od Klintonovih savetnika), lord Dejvid Oven i general Majkl Rouz.

Prvi od njih kaze: "Posle 50 godina uspesnog cuvanja mira u Evropi, NATO je sada prokockao svoj ugled." A general Rouz, kome je tesko poreci znanje i sposobnost iskusnog i uspesnog vojnika, tvrdi da je ovo "poslednji rat koji NATO vodi uz pomoc video-igrica na kompjuteru". Te igrice se zasnivaju na doktrinama iz hladnog rata i na poznavanju strategije i taktike Varsavskog ugovora, ali ne obuhvataju moguce poteze onih koji, poput Vojske Jugoslavije, ne slede americku stratesku semu. General je zloslutan: "U ratu NATO-a protiv Srbije radi se o necemu sto je vise od ostvarenja bilo kog hitnog politickog i vojnog cilja. Doveden je u pitanje potpuni kredibilitet saveza."

U stabu NATO-a u Briselu pre vlada pometnja, nego stroga vojnicka sredjenost. Solana,koji je toboze bio onaj koji je naredio da vazdusni napadi na Jugoslaviju pocnu, tvrdio je pred novinarima da se "vise niko od komandanata ne protivi upucivanju kopnenih trupa na Kosovo" Demantovao ga je, sutradan njegov sopstveni predstavnik za stampu: generalni sekretar NATO-a izneo je "samo svoje licno misljenje".

Ono sto NATO o efikasnosti svojih borbenih dejstava iznosi u javnost nagnalo je komentatora "Njujork tajmsa" da generala Klarka nazove "velikim lazovom", a u britanskom ratnom stabu vlada takav haos da se stice utisak, kako je to primetio jedan zajedljivi novinar, "da je bombardovana Britanija, a ne Jugoslavija". Francuski "Figaro" dosadasnji bilans rata ocenjuje kao "katastrofalan". Humanitarna katastrofa nije sprecena, nego je pospesena samim bombardovanjem, Srbi su se ujedinili, a uvecana je opasnost od dodatne destabilizacije celog balkanskog regiona.

Kad se sa vojnog predje na politicki teren, pukotine NATO-a i raslojavanje medju saveznicima su jos uocljiviji. Prednjace, sto je i razumljivo politicari iz opozicije, ali se oglasavaju i manje stranke iz vladajucih koalicija, kao i nezavisne javne licnosti.

Helmut Smit je misljenja da je Nemacka trebalo da se uzdrzi od ucesca u napadu NATO-a na Jugoslaviju, ne samo zato sto "time krsi sopstveni Ustav i Povelju UN, vec i zato sto sama snosi dobar deo odgovornosti za haos na Balkanu". Micotakis smatra, kao uostalom i vecina njegovih sunarodnika,da je NATO pogazio Povelju UN i medjunarodno pravo."Agresija je greska, a najzalosnije je sto sledimo Amerikance", kaze Sarl Paskva, bivsi francuski ministar unutrasnjih poslova. Nije tacno da niko nije predvidjao katastrofalne posledice agresije, istice bivsi irski premijer Dzon Bruton i dodaje: "Kuk laze".

Ovo su samo neki od primera otvorene kritike agresije. Glasniji su u medjuvremenu postali oni koji se bave njenim posledicama po medjusaveznicke odnose i unutrasnju politiku zemalja ucesnica.

Nemci su saznali da je Lafonten sisao sa politicke scene pored ostalog i zato sto su Amerikanci trazili njegovo uklanjanje zbog toga sto se protivio upotrebi oruzane sile protiv Jugoslavije. Zeleni su najavili da bi mogli da se povuku iz tri vladajuce koalicije - u Nemackoj, Italiji i Francuskoj. To ne bi bile obicne krize vlada, nego verovatno teski politicki potres. Od donosilaca odluke najvise je poceo da tetura Vedrin. Priznaje da se NATO "prevario u predvidjanjima", da je "sve komplikovanije i sporije nego sto se zamisljalo", da bombardovanja "ne teku kako je planirano" i da se "Rambuje mora menjati".

Javno mnjenje u Evropi je kolebljivo, ali se pretpostavlja da ce sve manje odobravati agresiju sto ona bude duze trajala. Grci su u tom pogledu, kao sto se zna,najslabija karika NATO-a. Ali i svaki drugi Italijan, Portugalac ili Spanac ne odobrava bombardovanje, a istrazivanja u Nemackoj, Britaniji ili Francuskoj ukazuju na pomeranje klatna prema onima koji su protiv primene oruzane sile.Posebno se povecava broj onih koji ne veruju da se bombama mogu doneti prihvatljiva i trajna resenja.

Tako izgleda da ce NATO za svoj 50. rodjendan dobiti dosta gorku tortu i da ce Klintonov tim, kako to rece jedan americki komentator, "morati malo da jede vrane". Mi cemo dotle morati da izdrzimo. Tek bi veliki lomovi medju velikima mogli da nagoveste da je na pomolu moralno-politicki krah NATO-a. To Amerikance nece sprecavati da u medjuvremenu i saveznicima surovo zavrcu ruke

Dragoslav Rancic