Strah zapadnih politicara od gubitka pilota i aviona i sve veca sumnjicavost javnosti koja nije navikla na odgovore tipa: "Jugosloveni imaju jako dobru obavestajnu sluzbu pa ne smemo nista da vam kazemo", u najvecoj meri neutralisu tehnolosku prednost agresora
"Za nas pilote uspeh je da se svi vratimo. Prvi cilj je da prezivimo" - izjavio je dvadesetpetogodisnji britanski pilot aviona "herijer" u programu radija BBC, proslog utorka posle jednog od zlocinackih letova nad Jugoslavijom. "Ako pogresite u miru, kritikuje vas ostatak jedinice. Ovde postoji razlika: ako pogresite, umirete" - dodao je drugi pilot, tridesetogodisnji Skotlandjanin. "Tek kada ste u krevetu, razmisljate, a tada stize i strah." Ni Amerikanci se ne osecaju bolje. U bazi Avijano, nisandzija dvosedog aviona F-15E izjavio je novinaru Asosijeted presa o pilotu u prednjoj kabini: "Ja cuvam njegova ledja, a on moja. Ako se dogodi nesto lose, umiracu oko 96 stotinki sekunde posle njega." Svest o smrti nad Jugoslavijom siri se vazduhoplovnim bazama Italije. U njima je smestena agresorska avijacija NATO-a.
Posle dvanaest noci sumanutih vazdusnih udara po ciljevima u Jugoslaviji, neprijateljski piloti iskreno priznaju da su u prilicnoj meri demoralisani. Neki od njih prekidaju letove i vracaju se u baze neobavljena posla, sa smrtonosnim bombama pod krilima. Vojni analiticari procenjuju da je gotovo pedeset procenata borbenih letova tako zavrseno. Cutanje
Prema izvestajima zapadnih novinara, prosle nedelje najvise letova sa neizvrsenim zadacima izveli su francuski i spanski piloti. Ima i onih koji bombe otkace nad Jadranom. U jednom od tih odbacivanja u more stradao je, tvrde upuceni zapadni izvori, americki razarac "USS Gonsales", jedan od dva broda koji su 24. marta zapoceli zlocinacke udare krstarecim raketama po ciljevima u Jugoslaviji. "Gonzales" je otplovio na remont, ali zvanicnici Pentagona cute, ne samo o tom gubitku, vec i o obaranjima aviona koja im se gotovo svakodnevno dogadjaju.
U stvari, lideri kampanje protiv Jugoslavije, zvanicnici NATO-a, Pentagona i britanskog Ministarstva za odbranu sve vise se zatvaraju i, u odnosu na prve dane agresije, vrlo malo podataka o udarima iznose u javnost. "Znamo da nas Srbi pazljivo posmatraju, pa zato kazemo samo minimum svega sto bi mogli da iskoriste u odbrani protiv nasih aviona" - rekao je Kenet Bejkon, portparol Pentagona, i dodao: "Jugosloveni imaju organizovaniju i znatno prefinjeniju vojnu obavestajnu masineriju nego sto je imao Irak u Zalivskom ratu". U skladu sa novom taktikom NATO-a prestrojava se i CNN. Televizijska stanica prestala je da zlocinacke udare na nasu zemlju prikazuje kao video-igru sa unapred poznatim pobednikom. Nema vise direktnih prenosa poletanja agresorskih aviona iz italijanskih baza prema Jugoslaviji. Americki vojnici postali su za reportere potencijalna tela u kovcezima. Smrt se sluti i na CNN-u.
"Ovo nije partija kriketa" - nemocno je pred novinarima ocajavao portparol NATO-a, vazduhoplovni oficir Dejvid Vilbi. Novinari, navikli na svakodnevne brojcane pokazatelje jos u Zalivskom ratu protiv Iraka, pocinju u Briselu da postavljaju sve nezgodnija pitanja. Njihova sustina svodi se na jedno jedino: kolika je efikasnost (citaj smisao) udara? NATO propaganda uspeva samo da im svakodnevno ponavlja kako "udari slabe sposobnost oruzanih snaga Jugoslavije". Istina je, nazalost, da hiljade tona bombi izrucenih na Jugoslaviju padaju po stambenim zgradama, naseljima i civilnim objektima. Da li je to osveta ugrozenog agresora za pokazanu nemoc kad je lose vreme, kao sto je to bilo protekle nedelje? Vandalizam
Pet-sest dana oblacnog vremena i veliki strah od jugoslovenske protivvazdusne odbrane ogranicili su agresorske avione u dejstvima. U noci izmedju subote i nedelje gadjano je najmanje ciljeva od pocetka udara - ukupno sedam. Da nam noci ne proteknu bas sasvim mirno, postarale su se krstarece rakete, lansirane uglavnom sa brodova na Jadranu. Nazalost, ciljevi raketa bili su u velikoj meri civilni. U Novom Sadu, dva mosta koja spajaju obale Dunava srusena su, a treci je ozbiljno ostecen. Novosadski Most slobode povukao je sa sobom nevine zrtve u dunavske virove.
I drugi mostovi na Dunavu, kod Backe Palanke i Bogojeva, raketirani su. NATO tvrdi da se radi o vojnim ciljevima jer su to komunikacijske linije za doturanje municije i drugog materijala vojnim jedinicama. Da li to znaci, s obzirom da most kod Bogojeva spaja SRJ sa Hrvatskom, da se jedinice vojske Jugoslavije snabdevaju iz te drzave?
Vandalsko rusenje mostova i americko miniranje pruge Beograd-Bar na deonici kroz Republiku Srpsku, nazalost, jasno ukazuju na pokusaj agresora da presece komunikacijske tokove Srbije sa Crnom Gorom i delovima Vojvodine. Oni to rade iz ocaja, jer bombe koje padaju na stanovnike ove zemlje nisu donele ni politicke, a ni ozbiljne vojne rezultate.
Ne mareci za to, Vilijam Koen, americki ministar za odbranu, potpisao je naredjenje da se dovuku dodatne vazduhoplovne i pomorske snage za napade na Jugoslaviju. U britansku vazduhoplovnu bazu Ferford sleteli su teski bombarderi B-1B. Prve aprilske noci prvi put su, u ratnim uslovima, izbacili satelitski vodjene bombe. Mada Ferford ima jednu od najduzih poletno-sletnih staza u Evropi (cetiri kilometra), u bazi se oseca velika guzva: osam B-52 i pet B-1B zaposelo je stajanku.
Ni italijanska baza Avijano ne moze da primi vise letelica. U njoj se nalazi 150 americkih aviona i 7 500 pripadnika americkog ratnog vazduhoplovstva. Zato ce dodatnih dvanaest "nevidljivih" aviona F-117 (i trinaesti koji u formaciji treba da zameni primerak oboren kod Budjanovaca) biti smesteno u nemacku bazu Spendala.
Na svu vec raspolozivu kolicinu aviona u vazduhoplovnoj agresiji na Jugoslaviju, a ona je presla brojku od 400, americki ministar je dodao i pomorsku borbenu grupu nosaca aviona "Teodor Ruzvelt". Uz nosac plove dve krstarice, jedan razarac, brzi borbeni brod za podrsku i napadna podmornica. Grupa je usla u Mediteran 3. aprila, na putu za Persijski zaliv, kad je stiglo naredjenje da se tu i zadrzi zbog ucesca u borbama protiv Jugoslavije. Kukavicluk
NATO, uz svu gomilu savremene ratne masinerije, ne uspeva da dejstvuje po pravim vojnim ciljevima, vec se kukavicki ustremio na civilnu infrastrukturu koja ukljucuje i gradske toplane ili naftna postrojenja. Svake noci udari po ciljevima u dubini teritorije desavaju se najcesce u dva talasa. Za takvu operaciju potrebno je podizati i koordinirati oko 300 aviona u vazduhu, da bi u vazdusni prostor Jugoslavije ukupno, u oba naleta, uslo oko pedeset aviona. Agresorski piloti se, osim visokog stresa prouzrokovanog strahom, prilicno iscrpljuju jer letovi traju po 6-7 sati, a nad nasu teritoriju ulecu tek u petom satu, kada im je brzina reakcije smanjena zbog umora. Te trenutke koristi nasa protivvazdusna odbrana.
Razlozi za tako dugotrajne ostanke u vazduhu kriju se u prikupljanju formacije. Ona pristize sa razlicitih italijanskih aerodroma, a zatim cela grupa polazi u kompleksno manevrisanje kroz vazdusne prostore Hrvatske, Madjarske, Rumunije, Bugarske, Makedonije i Albanije (uvek neke druge zemlje), sa namerom da se zavara nasa protivvazdusna odbrana i u jednom trenutku prodre na mestima koja se ucine nedovoljno zasticenima. Otkako je oboren americki jurisnik F-117, sve to manevrisanje se, u strahu od jugoslovenskih raketa, odvija na visinama od preko 10 000 metara. Na srecu, sa tolikih visina standardni borbeni avioni nisu u stanju da gadjaju takozvane tackaste ciljeve - pojedinacna orudja - tenkove, topove, oklopna vozila... To od agresora, medjutim, trazi zapadna javnost.
Za dejstva po tackastim ciljevima potrebno je spustiti se na visine od oko 3 000 metara i leteti sporije. Izgleda da su agresorski komandanti na terenu zahtevali u nekoliko navrata da se avijacija spusti na manje visine, ali politicari su do sada odbijali takvu ideju, smatrajuci da je upustanje u eventualni gubitak aviona i pilota preveliki rizik za njihove pozicije. Zbog rizika gubitka polozaja, politicari koji rukovode NATO agresorima u propagandnom ratu, koji se paralelno vodi, ne priznaju druge gubitke aviona osim vec poznatog F-117A. Ipak, sada vec i nezavisni izvori potvrdjuju da je RV i PVO oborilo oko dvadeset letelica (aviona, helikoptera i bespilotnih), ne racunajuci krstarece rakete. Prikrivanja
Zanimljivo je da se u SAD zvanicno ne priznaje ni da je avion F-117A oboren raketom, iako su se u njihovim novinama pojavile izjave "dobro obavestenih izvora u Pentagonu" da je avion oboren raketom SA-3 ("neva"), a ruski ministar odbrane general Igor Sergejev rekao je da se radi o raketi iz "sovjetske ere". Ali pravilo propagandnog ratovanja u ovoj zalosnoj agresiji na nasu zemlju glasi: ne priznati nista ni kada svi sve znaju.
Da bi zaobilazno resio problem niskog leta i dejstva po tackastim ciljevima, general Vesli Klark, komandant agresorske soldateske, zatrazio je da se u operacije ubace borbeni helikopteri "apac". Oni su prvenstveno namenjeni za dejstva po pojedinacnim ciljevima, ali su i vrlo ranjivi jer su spori. Zahtev je izgleda i usvojen, pa se predvidja da 24 "apaca" stignu u Albaniju, pod izgovorom da pruzaju neposrednu vazduhoplovnu podrsku za humanitarne konvoje.
Politicki strah od gubitka pilota i aviona, kao i neposredni strah pilota i slaba motivisanost za letove nad Jugoslavijom, bitno su umanjili znacaj tehnoloske prednosti agresorske avijacije. Prikrivanje informacija, cak i kada se zna da je istina prva zrtva svakog rata, dodatno slabi agresora u sopstvenoj javnosti koja nije navikla na odgovore tipa: "Jugosloveni imaju jako dobru obavestajnu sluzbu pa ne smemo nista da vam kazemo".
Americki rusitelji imace teske trenutke i kada bude doslo vreme da objasne zasto su za dvanaest dana ispalili 550 krstarecih raketa (oko 600 miliona dolara) na uglavnom prazne zidove vojnih ciljeva, a svaki dan odrzavanja zahuktale ratne masinerije kosta dodatnih nekoliko stotina miliona dolara.
I pored sve tragedije, mi vodimo u ovoj bici koja, secate se, "nije partija kriketa".
ARTUR DEMEK
Copyright © 1996 NIN, Yugoslavia
All Rights Reserved.