AGRESIJA NA JUGOSLAVIJU

Agresorski komandant general Vesli Klark veruje da ce sve resiti povecanim brojem letova i snaznijim udarima iz vazduha. Ali on, kao i Robin Kuk, zaboravljaju da su nacisti govorili isto tokom svakodnevnih vazdusnih udara u bitci za Britaniju 1940.

Prosle su tri nedelje od pocetka besomucnih napada na Jugoslaviju, a rat se i dalje nastavlja. Ni jedan od svojih politickih ili vojnih ciljeva, NATO nije dostigao. Zato su politicki i vojni lideri saveza postali nervozni. Njihov prvobitni cilj da u roku od tri dana prinude oruzane snage Jugoslavije na predaju, potpuno se izjalovio.

"Sve je krenulo strasno pogresno. Uistinu, ako se prisetimo pocetnih ciljeva, mi smo vec izgubili ovaj rat" - pise londonski "Indipendent" - "Kako je moguce da je Klark poverovao da ce se Srbi predati tako lako?"

Uistinu, da li je NATO izgubio ovaj mali kukavicki nepravedni rat koji je tako beskrupulozno zapoceo povodom pedesetogodisnjice postojanja? Agresorski komandant, general Vesli Klark, veruje, nimalo vojnicki, da ce sve resiti povecanim brojem letova i samim tim snaznijim udarima iz vazduha.

U skladu sa takvom logikom zakljucio je da mu nisu dovoljni avioni u italijanskim bazama i na nosacima u Mediteranu, njih 550, pa je zatrazio jos 300 od SAD i jos nekoliko stotina od ostalih agresorskih zemalja. Klark se sprema da dostigne brojku od 1 000 aviona za udare po Jugoslaviji. Zbog zakrcenosti italijanskih aerodroma, nove letelice rasporedice se po bazama u Ceskoj, Madjarskoj, Francuskoj ili Nemackoj.

Za razliku od Klarka, neki vodeci americki generali, kao nacelnik zdruzenog generalstaba, general Henri Seldon, poceli su poslednjih dana sve vise da pominju kopnene operacije. General je izjavio u nedelju da su proslogodisnje procene SAD licitirale sa oko 200 000 vojnika neophodnih za zemaljsko ratovanje na Kosovu.

Izgleda da su se planovi od prosle godine znatno promenili. Americki generali resili su da iskoriste teroristicku takozvanu OVK kao topovsko meso u otvaranju prolaza, pre svega iz Albanije, za jedinice NATO.

Svedoci smo da poslednjih dana velike grupe naoruzanih terorista intenzivno pokusavaju ubacivanje na Kosovo. Za to vreme Pentagon je objavio konkurs za kupovinu velikih kolicina pogonskog goriva za avione. Ako se ove dve cinjenice dovedu u vezu lako se zakljucuje da teroristi iz OVK treba da posluze za izazivanje artiljerijske vatre. Osmatracki uredjaji NATO-a dobili bi tada priliku za otkrivanje polozaja Vojske Jugoslavije, za nadiranje avijacije od koje zapadna javnost decidirano trazi dejstva po pojedinacnim vojnim ciljevima, a ne civilnim objektima, kako se na nasu nesrecu sve cesce dogadja.

Avijacija agresora ukljucila je, doduse, u dejstva po ciljevima na Kosovu i jurisne avione A-10, specijalizovane za protivtenkovsku borbu. Jedan A-10 oborila je u nedelju jugoslovenska protivvazdusna odbrana.

I dalje NATO ne priznaje da svake noci gubi avione nad Jugoslavijom. li ne vracaju se u baze svi nemacki, britanski, pa ni americki piloti. Pre ili kasnije tu cinjenicu morace da prizna i Brisel.

Sjedinjene Americke Drzave su zavrsile istragu o obaranju najsavremenijeg jurisnika, F-117, jedinog ciji gubitak priznaju. Zakljucak glasi: avion je pogodila raketa zemlja-vazduh SA-3 ("neva"), zahvaljujuci kombinaciji veste taktike, brzog ucenja i improvizacije. Time je agresor priznao da ga svake noci na zemlji docekuje prilagodljiv protivnik koji ume da savlada tehnolosku neravnopravnost i odbije napade.

U stvarnosti prednost je na nasoj strani. Jugoslavija se bori za ocuvanje otadzbine, a agresorski piloti nemaju ni jasne ciljeve, ni motive. Zato medju zvanicnicima NATO-a vlada konfuzija.

Ratne jedinice Vojske Jugoslavije popunjene su i psiholozima, u velikoj meri dobrovoljcima, koji pazljivo prate stanje morala. Posle tronedeljnih borbi, jednodusna je ocena psihologa da strucna literatura ne poznaje istorijske primere tako visokog stanja morala. Borci na polozajima jedinstveni su kao i narod na mostovima. I to nije propaganda. To je realnost.

Visok moral ocigledan je na najneobicnijim mestima. Prakticno svuda gde se zateknu Jugosloveni. Najnoviji primer odvaznosti pokazao je potpukovnik Mladen Borenovic, pilot, kapetan aviona "jak-40" Savezne uprave za kontrolu letenja. U subotu 27. marta, cetvrtog dana agresije, potpukovnik Borenovic se sa sedam clanova posade zatekao na aerodromu Bilund u Danskoj, gde se u avion, specijalizovan za kalibrazu aerodromskih navigacijskih uredjaja, nalazio na ugradnji opreme.

Kada je shvatio da su Danci resili da zaplene avion vredan pet miliona dolara, Borenovic je, pod izgovorom probnog leta, bez dozvole preleteo vazdusni prostor Danske, Svedske i Poljske i bezbedno se spustio u Minsk, glavni grad Belorusije. "Osecao bih se kao dezerter da sam napustio avion" - kaze Borenovic za NIN, posle ilegalnog leta koji je mogao da se zavrsi i obaranjem.

Za razliku od pripadnika RV i PVO, pilota, raketasa i artiljeraca, agresorski piloti su nemotivisani i lete u strahu da se nece vratiti. A onih koji se ne vracaju sve je vise. U utorak je pao jos jedan pogodjeni britanski "herijer" dok je pokusavao da se domogne piste tuzlanskog aerodroma. Pronadjeno je ugljenisano telo pilota. Zapadna javnost sve glasnije se pita sta se dogodilo sa pilotom oborenog F-117 i zasto on nije prikazan na televiziji.

Kakvo je stanje duha medju NATO agresorima, mozda je najbolje pokazao britanski ministar inostranih poslova Robin Kuk, koji je na konferenciji za novinare u Briselu pre nekoliko dana sasvim nediplomatski pokazao nemoc. "Mi mozemo da izdrzimo duze od njih" - rekao je Kuk. Robin Kuk je zaboravio na primer iz britanske istorije: nacisti su govorili isto tokom svakodnevnih vazdusnih udara u Bici za Britaniju 1940. godine. Jedno jutro nemacki avioni se nisu pojavili na horizontu...

ARTUR DEMEK